Пола школе – ђаци прваци

Ове школске године у први разред кренуло шесторо ученика.- Хуманитарци помогли копање новог бунара за потребе школе и набавку нове пећи за централно грејање.- Главну подршку у свом раду школа добија од Министарства просвете Републике Србије

 

Запослени у издвојеном одељењу ОШ „Доситеј Обрадовић“ у новобрдском селу Зебинцу, које је део истоимене матичне школе у селу Прековцу, ове године имају разлога да се радују, када је у питању број ђака првака. Они предњаче у броју и ове године их је шесторо од укупно 13 ученика у школи. То није огроман број првака, али ипак ако се зна чињеница да се у многим школама у настави на српском језику број деце смањује онда је бројка деце за једну сеоску средину ипак значајна. Број деце већ неколико година је приближан, нема израженог смањења. -У предшколском одељењу имамо двоје деце. У другом разреду такође имамо двоје деце. Трећи разред ове године похађа један ученик и у четврти разред иде двоје деце- каже учитељица Кристина Митровић-Стојановић. Она води први и трећи разред. У овој школи ради осим ње још једна учитељица, Брижита Димић која води други и четврти разред. А ту су и наставници веронауке, грађанског васпитања и енглеског језика. Често пута у школу долази и Кристинин млађи син да се игра са децом, јер у селу нема своје друштво. Настава је како су нам рекли у школи у Зебинцу, кренула несметано, а запослени и ученици имају ове школске године још један од разлога за радост, а то је да имају нови бунар и нову пећ за централно грејање. Копање новог бунара надомак школе из кога се сада ова образовна установа снабдева квалитетном водом за пиће, као и куповину нове пећи помогла им је хуманитарна организација „ Сви за Космет“.

УКРАШЕНИ ХОДНИЦИ И УЧИОНИЦЕ

Како су нам рекли у школи, лето још траје, али ускоро ће школа бити снабдевена и огревним материјалом. У томе им помаже општина. Првенствену подршку у свом укупном раду издвојено одељење ОШ „ Доситеј Обрадовић“ у Зебинцу, добија од Министарства Републике Србије под чијим окриљем делује. Иначе, наставу у Зебинцу у школском објекту који је новијег датума и у коме су технички услови за рад добри, похађају и деца из оближњег села Манишинца. Ако крочите унутар школе већ у ходнику дочекаће вас прелепи призори зидова украшених разним едукативним садржајима, а тако је и у учионицама, које су учитељице и деца радили заједно. Испред школе налази се лепо школско игралиште на коме деца изводе наставу физичког васпитања и проводе у игри време великог одмора. Када смо прошле недеље посетили ову школу, оно што нас је ипресонирало јесте да су сва дечица у време великог одмора отрчала до чесме да уредно оперу руке, јер им је било време за доручак. Како нам рекоше учитељице, дечица храну доносе од куће и заједно доручкују, што подстиче додатно њихово међусобно другарство, али и важан облик социјализације. Запослени у овој школи нам рекоше да немају никаквих примедби на децу, јер су како кажу то дивна, лепо васпитана дечица, која основно васпитање у школу доносе из својих домова. Већина дечице су из домаћинстава која се традиционално баве пољопривредом и сточарством и чији су родитељи вредни, гостопримљиви домаћини и домаћице, по чему је новобрдски крај познат. А те особине преносе се с генерације на генерацију, тако да су ученици из ове средине заиста фина, мирна, добра и вредна деца пре свега. На питање да ли дечица имају књиге за ову школску годину, учитељице нам рекоше да су их набавили и да ту нема већих проблема, а што се школске лектире тиче њу узимају у матичној школи у Прековцу, која је удаљена око два километра. И оно што нас је такође импресионирало јесте то да нам учитељице рекоше да дечица воле да читају лектиру.

ХИГИЈЕНА РУКУ ПРЕ ЗАЈЕДНИЧКОГ ДОРУЧКА

А када су у питању екскурзије и излети, дечица из ове школе су ишла у обилазак манастира по Космету прошле године. -Вероватно ћемо имати излете и ове године, а наши ђаци узимају учешће у свим школским манифестацијама на нивоу матичне школе, као што су обележавање Светог Саве, Дана школе, кросеви и другим- каже учитељица Кристина. Додајмо да се из школског летописа може се видети да је Основна школа у Зебинцу почела са радом 23. 12. 1946. године. Прва учитељица била је Благица Рајчић из Гњилана. Школа је радила у приватној кући Душана Трајковића у махали Корчини. Власник зграде био је уједно и курир школе. Постојао је само први разред. Радило се у једној просторији. Благица Рајчић организовала је и течајну наставу за описмењавање одраслих. У први разред су се уписивала и много старија деца, jер је био рат и није било школе пре рата, зато се нису ни школовали, осим изузетака деце имућнијих родитеља која су похађала школу у Бостану, једине тада постојеће. Школске 1947/48. године била су два разреда први и други, али је 7.октобра настава била прекинута, због премештаја учитељице у Гњилане. Школска година је настављена тек 12. јануара 1948. године када је дошао учитељ Србољуб Ничић, који је био премештен у ову школу из села Гораждевца. Током 1951. године на средини села, започела је изградња школске зграда, са две учионице и једним учитељским станом. Градили су је мештани села Зебинца и Манишанца уз помоћ државе.Зграда je завршена 1952. године и према запису У Летопису школска1953/54 година је отпочела са радом у државној згради, прецизније 7. октобра 1953. године. Школа се тада звала Основна народна школа и радила је под тим именом као самостална школа до 1960 године. Део школе у Преквоцу је више од пола века. Садашња школска зграда пре неколико година реновирана је уз помоћ хуманитарне организације „ Солидарност за Косово“, српско-француског хуманитарнца Арноа Гујона и Епархије рашко призренске, што се може видети и на табли окаченој изнад улазних врата школе. С.Ивковић