понедељак, 16. маја 2022. | 16:25
Најновије вести

Агресија и злочин НАТО – а мимо одлуке СБ ОУН

Навршило се 23 године од почетка НАТО бомбрадоваwа Југославије 24. марта 1999. године

 

Према процени Владе Србије у бомбардовању је погинуло најмање 2.500 људи а уништено је и оштећено 25.000 стамбених објеката, онеспособљено 470 километара путева и 595 километара пруга. – Оштећено је и 14 аеродрома, 19 болница, 20 домова здравља, 18 дечјих вртића, 69 школа, 176 споменика културе и 44 моста, док је 38 мостова разорено.
Овогог 24. марта, навршиће се тачно 23 година од почетка НАТО бомбардовања Југославије 24. марта 1999. године. У бомбардоваwу Југославије учествовало је 19 чланица НАТО-а плус осам нечланица НАТО-а које су у савезништву са ОВК представљали другу ратујућу страну против Војске Југославије. Бомбардовање је почело мимо одлуке, одобравања, СБ ОУН. НАТО је 24. марта 1999. у 19.45 започео ваздушне ударе крстарећим ракетама и авијацијом, на више подручја Србије и Црне Горе.
Од 2015. године у Србији се 24 март званично обележава као „почетак НАТО агресије“.
Према подацима Министарства одбране Србије, за 11 недеља бомбардовања, погинуло је око 2.500 цивила и око 1.000 војника и полицајаца.

Непоштовање ОУН

Акција НАТО-а уследила је после неуспешних преговора о решењу кризе на Косову, вођених између Београда и Приштине у Рамбујеу и Паризу фебруара и марта 1999. године.
У агресији бомбардовања тада Југославије су учествовале снаге 19 земаља Запада, а акције из ваздуха су трајале 78 дана.
Према подацима Министарства одбране Србије, током ваздушних напада настрадао је 1.031 припадник војске и полиције и око 2.500 цивила, од којих осамдестдеветоро деце, а теже и лакше је рањено око 6.000 цивила и 5.173 војника и полицајаца.
У ноћи између 22. и 23. априла НАТО је бомбардовао и зграду Радио-телевизије Србије када је погинуло 16 заспослених у РТС.
А седмог маја 1999. године је у бомбардовањау Југославије од стране НАТО-а, погођена и кинеска амбасада у Београду. Том приликом погинуло је троје људи, а више од 20 је рањено.
Према званичним подацима, 25 грађана двеју република, Србије и Црне Горе, се и даље воде као нестали.
Ваздушни напади трајали су 11 седмица, евидентирано је око 2.300 удара у којима је испаљено и бачено 22.000 тона различитих пројектила, укључујући и више од 30.000 касетних бомби, а као последице су, осим бројних људских жртава, остали тешко су оштећени војни објекти, инфраструктура – путеви, пруге, мостови, фабрике, школе, поједине здравствене установе, десетине војних постројења и радара, али и цивилних радио и ТВ предајника, међу којима и торањ на Авали, који је срушен 29. априла 1999.
НАТО авијација је изучила и више од 10 тона пројектила муниције са уранијумом.

Штета 100 милијарди долара

Процена материјалне штете проузроковане на уништеним и оштећеним објектима и инфраструктури никада није званично објављена, а у јавности су помињане бројке од 100 милијарди америчких долара.
Војска тадашње СРЈ једним од својих највећих успеха у одбрани територије и грађана двеју република које су чиније тадашњу Југославију, сматра обарање америчког ловца-бомбардера Ф-117А, такозваног „невидљивог“, којег је противваздушна одбрана Војске СРЈ срушила 27. марта 1999. године у атар сремског села Буђановци, што је оцењено као „највеће понижење ратног ваздухопловства САД и НАТО“.
Ваздушни напади окончани су потписивањем тзв. Кумановског споразума 9. јуна 1999, а дан касније усвојена је Резолуција 1244 Савета безбедности УН, након чега је уследило повлачење снаге војске и полиције са Косова, на чијој територији је успостављен цивилна мисија Уједињених нација (УНМИК).
Према подацима УНХЦР-а, Косово и Метохију је од доласка мировних снага напустило 230.000 Срба и Рома, а вратило се 800.000 избеглих Албанаца.
Антрфиле

Погођено 19 болница и 20 домова здравља

Према процени Владе Србије у бомбардовању је погинуло најмање 2.500 људи а уништено је и оштећено 25.000 стамбених објеката, онеспособљено 470 километара путева и 595 километара пруга. Оштећено је и 14 аеродрома, 19 болница, 20 домова здравља, 18 дечјих вртића, 69 школа, 176 споменика културе и 44 моста, док је 38 мостова разорено.

Бомбардовање путничког воза

Напад на путнички воз у Грделичкој клисури је изведен 12. априла 1999. године (другог дана Православног Васкрса), када је авион НАТО пакта испалио две ракете и погодио путнички воз који је прелазио преко железничког моста на Јужној Морави у Грделичкој клисури. У експлозији и пламену од ових погодака изгинуло је и повређено много путника. Тачан број погинулих и рањених до данас није са сигурношћу утврђен. Пронађено је девет лешева и још четири дела људског тела, а многи се воде као нестали.
Неки извори тврде да је било више жртава и да је Јужна Морава однела неколико тела путника. Авиони НАТО су у 11 и 40 сати испалили неколико ракета које су погодиле међународни воз БеограђСолун, док се кретао из правца Ниша ка Врању и прелазио мост на Јужној Морави у Грделичкој клисури, 18 километара јужно од Лесковца.
Очевици, углавном мештани овог краја тада су изјављивали за медије да су авиони НАТО данима надлетали Грделичку клисуру и да су кобног дана испалили четири пројектила. О силини напада сведочи то што су све куће у кругу од 150 метара од погођеног моста биле оштећене, са полупаним прозорима и оштећеним крововима.

Убијено дете Милица Ракић

Дете Милице Ракић (3) из Батајнице, Београд, је страдала у бомбардовању НАТО – а 17. априла 1999.године. Убио је гелер НАТО бомбе док је седела на ноши у свом купатилу у 21: 45 увече, у Улици Димитрија Лазарева Раше.
Споменик девојчици Милици Ракић страдалој у НАТО агресији 1999. године налази се у Ташмајданском парку у Београду.
Милици је песму посветио српски песник Добрица Ерић, у знак сећања на Милицу Ракић и сву децу страдалу у НАТО бомбардовању 1999. године.

НАТО бомбама и лецима убијао и застрашивао Србе

НАТО је од самог почетка бомбардовања Југославије 24. марта 1999. године бацајући летке из авиона најперфидније застрашивао срспки народ и Војску Југославије да се преда и напусти положаје. Ти леци су били исписани на српском језику а могли су се наћи у свим деловима Србије, највише на Косову и Метохији где је био концентрисан највећи број војника ВЈ.

Кумановски споразум

Потписан Кумановски споразум, 9. јуна 1999.године је споразум о војно-техничкој сарадњи, који је после 11 недеља бомбардовања и пет дана преговора означио крај НАТО агресије на тадашњу Савезну Републику Југославију. Преговори су започели у кафани “Европа 93”, а завршени испред шатора у француској НАТО бази у Куманову.
Кључни елемент споразума било је потпуно повлачење војске и полиције Југославије и Србије са Косова. Са њима су ка централној Србији кренуле и колоне избеглица.

Пише : Зоран Влашковић

Подели на: