Албански политичари на Косову искључиво спроводе налоге западних ментора

Са друге стране, не буде ли оптужница подигнута против Тачија и Кадрија Весељија, то је међународни скандал, који ће директно показати шта су радили и шта мисле даље да раде. Запад под компромисом подразумева да Србија призна независност Косова и да дозволи Косову да добије столицу у УН

 

На Косову и Метохији је једно политичко безвлашће. Они, заправо, никада нису ни имали власт пошто су власт формирали на основу ратних злочинаца и њихових организованих криминалних група подељених по одређеним областима Косова и Метохије. У овој ситуацији имамо да је Тачи практично дисквалификован оптужним предлогом, за Харадинаја знамо у каквој се позицији налази и он делује из сенке, а Хоти је недорастао месту на коме се тренутно налази. Мислим да је Курти једина политичка личност за кога ради време, када је Косово и Метохија у питању. Дакле, имамо једно потпуно безвлашће, али, понављам, они никада и нису вршили директно власт, већ су само спроводили оно што им међународни фактор каже да ураде – рекао је Небојша Човић, бивши потпредседник Владе Србије и председник Координационог центра за Косово и Метохију, иначе добар познавалац косовске проблематике и међународне заједнице, одговарајући на питање „Јединства“ да ли је тренутно на Косову и Метохији озбиљна политичка криза.

  • Зашто је обелодањен оптужни предлог против Тачија и Весељија баш пред пут у Вашингтон, иако се о злочинима ОВК јавно говори више од 20 година ?

Ту прво морамо да разграничимо неке ствари код самог статуса Специјалног суда и тужилаштва у Хагу. Хашки трибунал је формирао Савет безбедности УН и он као суд ради по некаквим међународним правилима, док је Специјални суд за злочине на Косову са седиштем у Хагу формиран од стране одређених структура међународне заједнице, али ради по некаквим косовским законима. Мислим да је ово све једна шарена лажа и фарса, коју је Европа уз помоћ америчког тужиоца, очигледно припадника дубоке државе и Трамповог противника, тај потез повукла са циљем да се заустави разговор који је био заказан у Вашингтону. Такву активност у Европи предводи Немачка уз придружену Француску. Очиглед
но се ради о два обећања. Једно америчко обећање, да се подигне економски стандард са 10 милијарди долара које би наводно они дали, само што не знам како би дали и чије су и одакле те паре. У сваком случају економски опоравак овог региона је неопходан да би народ требао да живи боље и да би се подигао стандард, а друго је европска прича, односно прича ЕУ: „часна реч биће преговори завршени до 2025. а улазите у Европску унију 2026. године“. То је прича за малу децу. Ко да верује онима који су гарантовали многе споразуме, а ниједан од тих споразума није био испуњен са албанске стране. Дакле, међунарадни фактор је био гаранција, у овом случају ЕУ, и нема реализације договореног. Најбољи пример непоштовања договора је Бриселски споразум. Према томе, нека се легитимишу да су искрени и спроведу Бриселски споразум до краја. У противном мислим да ово све постаје једна врло непријатна игра у смислу да они покушавају да Србију окриве за то да је Србија неконструктивна итд. Иначе, замисао некаквих компромиса и некаквих правно обавезујућих споразума је потпуно јасна. Они под компромисом подразумевају да Србија призна независност Косова и да дозволи Косову да добије столицу у УН. Значи, Србија заправо ништа не добија, а ово са обећањем ЕУ, то наш народ зове: „Не липши магарче до зелене траве“.

  • Ко је кога надиграо у случају састанка у Вашингтону, како ће се то одразити на будуће преговоре Београда и Приштине и има ли решења за Косово и Метохију без учешћа Русије и Кине?

Оно што је чињеница јесте да је њихово надмудривање око Косова пукло по леђима људи у региону и то Срба, Албанаца и осталих. Они се надигравају са нашим судбинама и то већ траје годинама, а не дозвољавају да Срби, Албанци и остали народи, који живе у овом региону, седну и договоре се. Значи, њиховог надигравања нам је преко главе, а очигледно је све отишло у размере чак и личног сукоба између госпође Меркел и господина Трампа. Ја лично мислим да постоји само једно, једино решење, а то је да је Косово и Метохија неотуђиви и саставни део Републике Србије по Уставу Србије и врло јасној преамбули Устава Србије. Наравно, са одређеном високом аутономијом за КиМ. Мислим да никаква друга решења не могу да се добију без директног учешћа Савета безбедности УН. Када то кажем мислим на директно учешће и Америке и Русије и Кине, односно пет сталних чланица Савета безбедности УН. Ни Немачка ни Јапан нису сталне чланице Савета безбедностии на основу заслуга из 1941. године. Тако да некаква решења трајна и одржива без посматрања архитектуре простора бивше Југославије, по мени, не постоје. Нарочито не постоје ако их намећу на пример САД или Немачка. Неопходно је да швате и ови наши из невладиних организација, који су мало на платном списку Раме у Тирани, мало ових из Приштине , мало из Подгорице да свет више није онакав какав је био. Он више није униполаран. Ми живимо и почели смо да улазимо врло брзо у период у коме су огромне глобалне промене у свету. Никада више неће бити како је било. Не треба више да се плашимо сценарија из 1999. године.

  • Очекујете ли да ће Специјално тужилаштво и суд обављати професионално свој задатак у случају Тачија и Весељија или ће пресудну улогу одиграти политика као и код Хашког трибунала?

Апсолутно им ништа не верујем, јер да је било правде одавно би ови криминалци који су сада пресвукли оне њихове „ОВК“ униформе и обули лаковане ципеле и обукли листер одела били у затворима издржавајући дугогодишње казне. У оптужном предлогу за Тачија пише да се диже оптужница за преко 100 убистава, мучења и прогон. Да видимо која су то убиства, која су то мучења, а врло је интересантна и реч прогон
и хоће ли одговарати за 250 хиљада прогнаних Срба и осталих неалбанаца са простора Косова и Метохије. Оно што ме додатно мучи јесте да нигде нисам видео трговину људским органима, уколико то није подведено под убиство. Дик Марти је јако добро квалификовао и описао па се догодила невероватна ситуација да је неко из Кфора и Унмика изгубио документацију. Још један моменат који скреће пажњу је заштита сведока. Ако сведоци буду штићени као што су били штићени у случају Харадинаја, онда од тог процеса нема ништа. Јер, у случају Харадинаја сведоци су штићени тако да су сви на крају поубијани, а поубијани су зато што су поједини међународни званичници из тих њихових судова добијали новац од Албанаца да би открили локације заштићених сведока. Са друге стране, не буде ли оптужница подигнута против Тачија и Кадрија Весељија, то је међународни скандал, који ће директно показати шта су радили и шта мисле даље да раде. Значи, биће велики међународни скандал, ако не буде подигнута оптужница. Са по дизањем оптужнице они морају да иду у затвор па да се бране из затвора, како су се бранили одређени српски званичници. Према томе, међународној заједници су пуна уста борбе против ратних злочинаца, што подржавам, борбе против организованог криминала, што такође подржавам, а погледајте шта је на простору Косова и Метохије. Они заједно са њима ваљају и дилују и дрогу и оружје и бело робље. Нажалост, не дешава се то само на простору Косова и Метохије, већ и у неким другим републикама бивше СФРЈ.

  • Да ли прикривањем злочина „ОВК“ и негујући лаж о „праведној борби ОВК“ западни центри моћи и западне земље које су их подржавале чувају свој углед и оправданост својих недела пре, за време и после рата на КиМ?

Каква „праведна борба ОВК“када је то била терористичка организација на листи терористичких организација САД. Промењени су и скинути са листе убацујући неколико стотина милиона долара и евра, можда и милијарду евра, разним америчким и другим међународним званичницима. Прљавих, наравно, прљавих пара. Значи, не ради се ту само о угледу, међународна заједница, Кфор, односно земље Кфора су саучесници у злочинима. Прво, у злочиначком подухвату бомбардовања Савезне Републике Југославије, а после у свим злочинима који су се догађали од 11. јуна 1999. године па надаље. Ко ту може да опере Џексона, Кларка, Кушнера, који се кревељио када је била прича око трговине људским органима. Ми то не смемо да заборавимо. Зашто је оволики притисак да се нађе као трајно решење и да се направи некакав правно овавезујући споразум. Тим споразумом, не само да би верификовали отимање наше територије, него хоће и да релаксирају одговорност за све оно шта су починили, а огромни злочини су почињени. Друго, која то држава има поглавље 35 када је ЕУ у питању? Која држава је ушла у ЕУ тако што је био услов да преда део своје територије? Ту нема брзих решења, ма какав они притисак правили. Све ће урадити да се додатно врши притисак на Србију са свих могућих страна и да се, на жалост, користи чак и пандемија.

  • Како је могуће да ни након 20 година од сукоба на КиМ, Срби немају безбедност, да су дискриминисани и стална мета напада Албанаца, и да ли је међународна заједница у тој мери немоћна да реагује на пребијања, пљачке и кршење људских права Срба?

Међународна заједница има механизме, али не жели да их примени. То говори о још једној потврди огромног лицемерја када причају о мултиетничком друштву. Нека питају Србе и остале неалбанце какво је то мултиетничко друштво где ти не смеш да говориш на свом језику, не смеш слободно да се крећеш, не смеш да идеш у школу итд. Према томе, то је још један фактор који показује шта се догађа на КиМ. До 2008. године међународна заједница по Резолуцији 1244, уз помоћ Кфора и Унмика, имала је надзор над јужном српском покрајином Косово и Метохија. Од 2008. и проглашења једностране независности, међународна заједница је окупатор, односно те земље које то држе су окупатор дела територије Републике Србије. Љутили се они или не љутили, то је жива истина. То је апсолутно тачно и око тога нема никакве калкулације, терминолошке нити било какве. То су чињенице. Њихов циљ је да потпуно етнички очисте простор Косова и Метохије од Срба, да би онда рекли у наставку свог плана: „ па шта ви хоћете овде више нема Срба“.

  • Да ли је тај план разлог да је повратак практично занемарљив, а да се ретки повратници дочекују каменицама, пљачком имовине и дискриминацијом?

Нема повратка, нема имовинских права Срба, нема имовинских права ни Србије, јер су отели привредна предузећа. Отели су све и онда хоћете да причамо о правно обавезујућем споразуму. За све је то гарантовала управо међународна заједница, која сада инсистира на правно овавезујућем споразуму. Сетите се споразума из 2001. са Хекерупом, који је био доста добар и низа других споразума које смо потписали. Ниједан, а чини ми се да има укупно 42 споразума, ниједан једини није спроведен до краја од стране међународне заједнице и Албанаца. Међународна заједница је била гарант свих споразума са Албанцима. Дакле, још један директни показатељ лицемерја, лажи, преваре са циљем отимања Косова. Они су га отели и фактички га држе под окупацијом, али још би хтели да ми све то верификујемо, аболирамо, односно амнестирамо све те злочине и албанске и њихове и да на крају кажу да су они били у праву. То је циљ. Знају они да ће кад – тад одговарати за те ствари и знају да се у свету догађају огромне глобалне промене. Р. Комазец

Подели на: