понедељак, 05. децембра 2022. | 08:14
Најновије вести

Архимандрит Иларион: Борба за православље се заправо води свакога дана у срцу сваког од нас

Архимандрит Иларион, игуман манастира Драганац одржао је синоћ у Косовској Митровици предавање на тему живота и дела Светог Григорија Паламе, под називом „Господе, просвети таму моју“.

 

 

 

Прича о животу овог византијског теолога, атоског монаха и једно време солунског архиепископа, заправо јесте лекција о створеном и нествореном, о божанској енергији којом просијава и којом се покреће сваки човек на земљи, а која му занавек остаје невидљива, о исихазму или молитвеном тиховању уз непрестано репетитивно понављање кратке Исусове молитве (Господе Исусе Христе, помилуј ме грешног) што је било једно од основних поља интересовања Светог Григорија, који је и сам био исихаста. Овај цењени учењак био је савременик српског краља Стефана Дечанског. Његово житије је истински животопис некога ко је цео овоземаљски живот проживео вођен премисом очувања ортодоксије, односно православља.

Говорећи о борби Светог Григорија, архимандрит Иларион је подсетио на семантичке трансформације које је реч ортодоксија претрпела, па од основног, суштинског значења – православље, нарочито у западним језицима, дошло се до поистовећивања речи ортодоксно са речју задрт, окоштао, неприлагођен или окамењен.

„Овај велики светитељ у чије име смо се сабрли, запрво се борио за одбрану исихиста, што данас зовемо исихастички покрет. А исихија или исихазам долази од грчке речи која означава молитвено тиховање и повезано је са том „окамењеном вером“, са том непокретности ка миру без кога нема истинског православља. А православље или ортодоксија долази из правоживља, практиковања и живљења вере – означава, не само неко интелектуално богаћење вере, већ улазак у заједницу са Богом целим нашим бићем“ рекао је архимандрит Иларион.

Православље подразумева ширење истине. Истина у себи имплицира да је нешто увек „исто“, непромењиво и како каже отац Иларион, то је још један аргумент који оправдава „окамењеност“ православља коју је целим својим животом бранио и Свети Григорије Палама.

Даље, објашњавајући две разнородне природе створеног и нествореног, отац Иларион говори о непрестаном мењању створеног (свега што је на земљи што је људском оку и бићу видљиво, опипљиво, очигледно) и непромењивости нествореног (божанске енергије која људским чулима измиче), али и о човеку у коме се те две природе мире. То покреће човека да ствара односе засноване на љубави и слободи, са Богом али и са људима.

„Бог постоји као однос и човек је створен са могућношћу да живи кроз однос. Без односа, заправо нема живота – без инетаракције са људима и без нашег односа са Богом“.

Спасење је тежња сваког човека, а оно се налази у јединству, у стваралачком пориву, насупрот којег стоји деструкција, сила која руши јединство, а коју ми једноставно називамо грех.

„Грех тако треба разумети. Као силу која разара јединство. Сродно томе је и смрт. Чак и телесна смрт која нас разграђује. Благодат божја нас држи на окупу, а сила смрти и греха нас разграђује“ објашњава отац Иларион.

Даље, игуман нас учи како, према учењу Гриорија Паламе, разликовати унутарњу од спољане философије. Док прва подразумева искуствено знање непрекидног односа са Богом, друга се базира на енциклопедијском знању које не треба потцењивати, али које за спасење није готово нимало важно, нити неопходно.

И како даље прича отац Иларион, човеку није дато да спозна Бога нити његову суштину, али и те како му је дато да осети Његово дејство и Његову енергију. Човек Бога не може да види. Чак ни оно што су апостоли видели на Гори Таворској, па ни ватра којом је горео грм пред Мојсијем на Синају, нису лице божје, већ само Његово дејство. То је опет нешто створено, нешто нашим чулима препознатљиво. А сам Бог није чулан. Све што је људско око успело да види, могу бити само „леђа божја“. Ипак, појава Сина Божјег Исуса Христа јесте објавила Бога и премостила јаз између Њега и човека.

„Бог у себи има дејство. Григорије Палама говори да биће које у себи нема дејство не постоји. Свако биће има своје дејство. Тако и Бог, зато што има своје дејство, Он тим дејством ствара. И то дејство Његово, та Његова енергије, то је оно што нас додирује, то је оно што осећамо“.

Прича оца Илариона даље се креће у правцу сагледања суштине православља кроз „лазаревско опредељење“ за једну од две могућности, за само једно од два царства која нам се нуде – Царство небеско или царство духа поднебесја. Ту човек мора да упита своје срце ком царству је оно ближе.

„Тај избор је свакога дана пред нама. И заправо, борба за православље се води свакога дана у срцу сваког од нас“ закључује отац Иларион.

Присутни су имали прилику да кроз причу о Светом Григорију, сазнају суштинско значење разговора као једине исправне манифестације човеку Богом даног дара словесности, а који ако није добар, онда мора бити лош. Разговор човека са Богом, баш као и човека са човеком, објашњава и суштину природе Логоса којим све почиње, а који се огледа у суштинском испуњавању речи, о њеном оваплоћењу. Оно што осећаш, то и кажеш. Што си рекао, то и бива.

Иако се учењем и теолошким ставовима Светог Григорија Паламе, баве и у дубину га рашчлањају у главном теолози, отац Иларион истиче да то јесте прча за сваког човека. Сваки човек треба да буде исихаста. Шта то заправо значи?

„Треба да се трудимо у ово време које је хаотично, да присиљавамо себе, да своје срце вежбамо, да га уздижемо ка Богу. Зли разговори кваре добре обичаје и зато треба да се погрузимо у тај разговор са Богом. Нађите макар три минута тишине сваког дана. Време морамо да искупљујемо. Толико нам времена пролази узалуд. Толико лако склизнемо у различите немире и тескобе, у сукобе који нису наши. Једина права борба је борба против, греха, смрти и ђавола. Све остало је додатак, све остало су плодови те борбе“.

Труд Григорија Паламе, који се прославља увек у другој недељи васкршњег поста, је од непроцењиве важности.

„Он је био неко ко је определио пут читаве културе која је заснована на православном етосу“ каже отац Иларион.

Предавање, које је на моменте задирало у озбиљну теолошку причу, а која човеку просечних интелектуалних способности и у том смеру недовољне образовне поткованости измиче, отац Иларион завршава речима:

„Теологија ако не постане уметност, ако не постане лепа, пожељна, привлачна, а не неко гњављење и нешто што само двојица, тројица могу да разумеју, у неком том херметичком систему, чему онда то?“

Ово предавање, друго је у циклусу духовних трибина које Епархија рашко – призренска и Црквена општина косовскомитровачка организују у току васкршњег поста, а у оквиру којег ће до празника Васкрсења, бити одржана још два.

Следеће суботе на тему „Пост и крст“ говориће отац Андреј, игуман манастира Црна Река.

Предавања се одржавају суботом, у великој црквеној сали, при Храму Светог Великомученика Димитрија, након вечерње службе.

Подели на: