среда, 18. маја 2022. | 11:30
Најновије вести

Београд између могућих санкција Србији и Русији

Можемо да будемо прагматични и налазимо решења до границе суштинских интереса, а то су непризнавање КиМ, непосредна безбедност државе, или угроженост српског народа у окружењу, оцењује дипломата Зоран Миливојевић.

 

 

Ескалација сукоба на линији Запад–Русија и чињеница да је Србија окружена земљама чланицама НАТО-а, али и то да Руска Федерација штити наше државне и националне интересе у међународним организацијама и што сарађујемо у енергетском сектору – отвара простор за додатне економске и политичке притиске на нашу земљу. Баш због тога у овом тренутку чини се да је једина могућа позиција Београда да не уведе санкције Русији и не наруши традиционално пријатељство, али и да на сваки начин избегне да се сама Србија нађе на мети санкција.

Како за „Политику” објашњава искусни дипломата Зоран Миливојевић, у мери у којој се ова криза компликује и у мери у којој су геостратешки интереси под притиском и додатно супротстављени, што посебно важи за ЕУ, у тој мери расту и притисци на Србију. Међузависност, посебно у економској сфери, имајући у виду европски пут Србије, отвара простор за притиске на нашу земљу.

„Видело се на примеру од прекјуче, где смо ми практично повукли један изнуђен потез. Ми нисмо били коспонзори те резолуције, али смо се њој приклонили, гласали ’за’ и тиме отклонили могућност да претрпимо огромну материјалну и стратешку штету заустављањем дотока нафте”, истиче Миливојевић и додаје да без обзира на то што смо изузети из овога, показало се да ћемо на том простору, посебно економском, бити изложени притисцима у наредном периоду. Оцењује да ћемо, ако се криза буде даље продубљивала и ако њени ефекти буду даље погађали ЕУ, и ми трпети штету зато што смо објективно у позицији да све штете на рачун ЕУ сноси и Србија на неки начин, као неко ко је на европском путу и ко у економској сфери зависи од сарадње са ЕУ.

„Не ради се само о политичким потезима већ се ради о неким директним економским ефектима, као што је овај случај с нафтом. Ту постоје два нивоа: када је реч о нафти, ЕУ је у доброј мери зависна од енергената из Русије, притисци на нас и наше деловање, у доброј мери биће ’покривени’ тиме што у ЕУ постоје дилеме око даљих санкција у енергетској сфери. Та врста штете може да буде одложена или модификована у зависности од развоја ситуације. Важан је и статус Нафтне индустрије Србије код нас. Вероватно ће се тражити модалитети и начини да се отклони штета и за једну и за другу страну, тиме што би се статус НИС-а решио на неки други начин”, каже Миливојевић.

Када је реч о односу с Русијом, наш саговорник сматра да се не доводи у питање наш однос с Русијом јер Србија није увела санкције Русији и да то значи да не мења своју политику према овој земљи.

„То Србија неће урадити из принципијелног разлога зато што не доводимо у питање наше односе с пријатељским и другим државама и због тога што имамо у виду државни и национални интерес који нам је апсолутни приоритет – Косово и Метохију”, наводи Миливојевић.

Предраг Рајић из Центра за друштвену стабилност, коментаришући последњи изазов с којим се суочила наша земља, објашњава да у овом тренутку можемо да се похвалимо чињеницом да нема недостатака у снабдевању горивом, да ће на бензинским пумпама бити довољно бензина и дизела и да ће пољопривредници моћи да обављају пролећну сетву.
„Да нисмо водили мудру спољну политику, која је избалансирана, и која је искључиво у служби српских националних интереса, сасвим сигурно бисмо данас имали озбиљан проблем. Више је него јасно да је дошло до дубоког конфликта на линији Запад–Русија”, истиче Рајић и напомиње да тај конфликт неће бити брзо окончан нити ће се успорити, јер је све више ставова на Западу, и то небитно да ли долазе од левице, деснице или суверениста, који су сагласни да нормализације односа с Москвом скоро неће бити.

„Видели смо нови пакет санкција ЕУ, пети по реду, где се забрањује увоз угља и у наредна четири месеца се мора окончати сваки посао с увозом угља из Русије. Ако рат потраје, то очекује руску нафту, последично и руски гас, чега ће се Европљани најтеже одрећи. То ће трајати годинама, а Пољска и неке балтичке државе су већ донеле одлуке у том правцу”, оцењује Рајић. Сагласан је да су пред Србијом бројни изазови и оцењује да у овом тренутку, без обзира на то ко подржава коју политичку опцију, сви морамо бити јединствени.

„Не сумњам да ће председник Вучић уз подршку свих нас, целог друштва, успети да нас и кроз ову кризу проведе без штете и неких последица до којих би извесно дошло када бисмо се руководили емоцијама, а не неким рационалним ставовима, или када бисмо интересе неких других стављали испред сопственог националног интереса”, закључује и додаје да је ово највећа криза која је погодила Европу од 1945. године прошлог века. Када су у питању притисци којима би Србија могла да буде изложена, Рајић објашњава да наша земља притиске може трпети на КиМ, када је реч о безбедности српског народа, али и очекивати притиске на Републику Српску, Српску православну цркву и Србе у Црној Гори.

„Многи у региону су, у том контексту, у ниском старту и само желе да поистовете Србе с Русима и нас с Путином да би пред Западом имали легитимацију да на неки начин скрше оно што су наши легитимни интереси”, закључује наш саговорник и подсећа да смо једина земља у Европи која није увела никакве санкције према Русији, нити појединцу из Русије. Наводи да сматра да Москва то цени, да је свесна с каквим се притисцима наше руководство свакодневно суочава. Напомиње и да је наша земља интегрисана у европске привредне токове.

Када је реч о томе како се Србија може носити с притисцима, Миливојевић истиче да је механизам који Србију квалификује као војно неутралну и независну државу најбољи могући механизам. „Ми можемо да се понашамо прагматично, ми можемо да налазимо решења до границе суштинских државних и националних интереса – КиМ, што значи да нема признања, непосредна безбедност државе или угроженост српског народа у окружењу. Онда Србија не би могла да се понаша прагматично и не би могла да повлачи изнуђене потезе на штету националног интереса”, каже Миливојевић и додаје да то укључује и пуну заштиту изворног Дејтонског споразума.

Запад покушава да склони Русију с међународне политичке сцене

Сукоб у Украјини, подвлачи Зоран Миливојевић, постаје све сложенији зато што Москва и Вашингтон иду до краја и то се види по томе што Русија не одустаје од ратних циљева, које није још реализовала. С друге стране, САД и западни савезници имају до сада незабележен ангажман око наоружавања, обезбеђивања средстава и подршке и једне невиђене офанзиве на међународном политичком плану у покушају да се Русија скрајне с међународне политичке сцене, истиче Миливојевић.

Извор: Политика

Подели на: