Без младих село не може опстати

 До завршетка бомбардовања овде је било много лепо живети. Липљан нам је удаљен свега три километра, Приштина мање од 20, и нико није осећао потребу да одлази из села. Сада је ситуација потпуно обрнута, причају мештани

 

У Сувом Долу код Липљана, које према последњем територијалном разграничењу припада општини Грачаница, живи око 180 Срба у 50 кућа и четири новоизграђене зграде, које су већ усељене. – Искрено, нисмо сигурани ни да нас има толико, јер људи стално одлазе. Зграде које су направљене средствима општине Грачаница значе доста, али број становника се неће много повећати, јер су у њима станове добијали и млади брачни парови из села који нису имали решено стамбено питање – причају нам мештани Сувог Дола које смо срели у јединој сеоској продавници. Суви До је, попут Старог Грацка, настао насељавањем Косова после Великог рата. Оба села вреди поменути, јер их од осталих у овом делу Косова издваја то што су изграђена по урбанистичком плану. Улице су праве, куће изграђене до главног пута, а иза њих су економија и баште. Сваки плац у Сувом Долу има 30 ари, село је препуно зеленила и окружује га најплоднија земља Широког поља. У селу највише има Херцеговаца, па је, између осталог, познато и по квалитетном сушеном месу. Рецепт по коме вредни Суводолци суше пршуте донели су из старог краја, и преносе га са генерације на генерацију. Ту је и чист говор, правилно акцентоване речи, због чега су препознатљиви и одвајају се од староседелачких српских села која их окружују.

– До завршетка бомбардовања овде је било много лепо живети. Липљан нам је удаљен свега три километра, Приштина мање од 20, и нико није осећао потребу да одлази из села. Већина становништва је била запослена, односно у свакој кући је неко био стално запослен, обрађивали су окућницу и њиве, свега је било у изобиљу. Сада је ситуација потпуно обрнута – говоре мештани. Током нашег боравка у селу срели смо само децу која су ишла у школу. Нисмо срели никога више, и на нашу констатацију да је разлог томе хладано и кишовито јесење јутро, Суводолци кажу да је тако и кад је време боље.

– Мало је нас остало. До јуна 1999. године у селу је било 120 српских кућа, око 700 становника, и није било ниједне албанске куће. Сада је око 50 кућа, плацева, продато. На појединим плацевима Албанци су направили велике и модерне куће и већ живе у селу. Има и празних али непродатих кућа, али и доста кућа у којима живе старији људи. Омладине је мало, и то је забрињавајуће. У школи, истуреном одељењу ОШ „Браћа Аксић” из Липљана, од првог до осмог разреда има око 30 ученика. У селу постоји и обданиште, али да би опстали број младих и деце мора бити већи – истичу Суводолци. Део Суводолаца још увек обрађује земљу, попут породице Тараило, али и младог Николе Зелића. Николу треба похвалити јер је факултетски образован човек, незапослен, али у свом селу покушава да опстане живећи од свог рада.

– Они обрађују земљу у закуп. Велики је то рад, велика су улагања, док се све плати мало тога остане и многи из тог разлога не обрађују своју земљу већ је дају под ренту. И ове јесени, као и прошле, муку муче са сетвом хлебног жита. Прво суша а сада киша, па се у поље не може. Ове године су површине које обрађују смањили за по неколико хектара јер се, у односу на прошлу, продало још ораница. Још је једна породица, Николићи, обрађивала на десетине хектара, чак су имали фарму бикова и крава, али су решили да напусте Суви До, једноставно не виде овде будућност за своју децу – причају наши саговорници. Суви До је опстао у најтежим временима, јер је путевима кроз поље био повезан са српским селима Скуланевом, Лепином, Преоцем, Лапљим Селом и Грачаницом. Од Липљана га је делило село Ново Насеље. Далеко од тога да проблема није било, али много мање него у рубним селима липљанске општине. Пре неколико година биле су изражене крађе стоке, пољопривредне механизације, аутомобила, чак и алата из гаража. Крађе, нажалост, нису престале. Последњи већи инцидент догодио се почетком јула прошле године када је група албанских младића упала на дечије игралиште у школском дворишту и истерала групу српске деце која су се играла. Том приликом су разбили улазна врата на школи. Полиција је вандале убрзо ухапсила, али и пустила на слободу. Овај инцидент је посебно узнемирио мештане Сувог Дола, јер су била угрожена њихова деца. Поред свих проблема, у Сувом Долу се последњих година доста тога урадило на уређењу села и то средствима Општине Грачаница. Асфалтиране су улице, изграђено је обданиште, реновирана школа, урађена је водоводна мрежа, канализација. У селу ради амбуланта, радна јединица Дома здравља из Доње Гуштерице. Највећа инвестиција свакако је изградња четири зграде са укупно 16 станова, намењених младим брачним паровима и социјално угроженим породицама. Мештани Сувог Дола поздрављају напоре општине, али истичу да ће без решавања високе стопе незапослености – која би у првом реду задржала младе људе у селу – и побољшања безбедносних услова, опстанак бити веома тежак. М.Ч.