Безбедност на КиМ зависи од Кфора, полиције и Албанаца

ВЕРОЉУБ ПЕТРОНИЋ, МАГИСТАР И ИСТРАЖИВАЧ У ОБЛАСТИ БЕЗБЕДНОСТИ НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ

Кфор је након мартовског погрома 2004. године изводио вежбе под називом „Заштита колоне избеглица у три прстена” – каже Петронић.

 

Мало откривених починиоца пљачке српских повратника Већ дужи низ година магистар безбедности из Косовске Митровице, Верољуб Петронић, важи за врсног познаваоца безбедносних прилика на Косову и Метохији. Истраживач је у овој области у свим сегментима живота а свакодневно је и на састанцима са онима на Косову који се баве безбедносним приликама овде. Радо се одазвао да говори за „Јединство” о питању безбедности на Косову и Мерохији, питању са којим се Срби суочавају деценијама.

  • Проблем безбедности на Косову и Метохије је увек на врху најважнијих питања уопште. Како тренутно оцењујете безбедносну ситуацију овде?

– Безбедносна ситуација је посебно постала осетљива од 21. новембра 2018. године када је Приштина увела таксе од 100 одсто на српску робу која долази на Косово и Метохију. Криза настала увођењем такси може да доведе и до погоршања укупне политичке и безбедносне ситуације. Разлог томе су две чињенице, прво, то је реторика политичара и на једној и на другој страни, а други је разлог утицај медија на ширењу свакојаких информација, полуинформација и дезинформација. У овом тренутку политичари и медији су најутицајнији чиниоци на укупну безбедносну ситуацију на Косову и Метохији.

  • Упозорење британског Министарства спољних послова, а касније и немачког министарства да држављани Британије, односно Немачке не посећују север КиМ, узнемирило је Србе овде. Како ви гледате на такву препоруку из Лондона и Берлина?

– Да се зна, Министарство спољних послова Велике Британије је без претходних консултација са њиховом амбасадом у Приштини, објавило обавештење о томе да грађани Велике Британије воде рачуна и да буду опрезни кад посећују север КиМ. Сама амбасада у Приштини је тиме била затечена и неспремна да реагује на такво нешто из Лондона. Исто су тако урадили и Немци, буквално по аутоматизму. Мислим да Немци немају довољан број информација о ситуацији на КиМ већ су и они, пратећи Лондон, објавили тај проглас. На другој страни, познато је да Стејт Департмент сваке године своје грађане обавештава о кризним жариштима у свету. Прекретница у заоштравању односа Срба и Албанаца су свакако догађаји око убиства Оливера Ивановића 16. јануара 2018. године и хапшење Марка Ђурића у марту 2018. године где су се косовске инситуције показале незрелим у решавању безбедносних проблема. Безбедносни проблем је настао и у јануару ове године када су специјалне јединице полиције упале у сверни део Митровице и ухапсиле тројицу Срба, наводно умешаних око убиства Оливера Ивановића. Они су само на тај начин дошли да представе силу и додатно застраше Србе. У оквиру РОСУ деловао је њихов „А тим”, који броји између 50 до 100 специјалаца. Група која је дошла да спроведе хапшење је имала четири врсте различитих уноформи и три врсте различитог наоружања. Од њих 55 који су упали у зграду „Греј”, њих 25 је имало пушке са оптичким нишаном тј. снајпере, што је за спровођење оваквих акција у урбаним срединама велики број у односу на саму групу и у односу на тип акције.

БЕЗ ПОВЕРЕЊА У КБС

  • На КиМ су за безбедност задужени Кфор, косовска полиција али и друге безбедносне структуре. Колико је њима веровати кад је у питању безбедност Срба и њихове имовине?

– Поверење у Кфор је 2016. и 2017. године било много веће него што је то данас. Пало је то поверење из разлога што се Кфор није трудио да јасно стави до знања медијима и другим субјектима да су они гарант договора и да је Кфор гарант безбедности на КиМ и да формиране Косовске безбедносне снаге неће долазити на север. На другој страни, Кфор сада, мислим, нема довољан број војника, око 3.600 их је тренутно, колико би требало да има овде. Што се тиче севера Косова у задњих месец дана и више, овде је присутан већи број мађарских војника из разлога добрих односа Србије и Мађарске, што је свакако добро за Србе на северу. А колико Кфору треба веровати, то треба констатовати на основу искустава Срба који су имали од доласка Кфора 1999. г. овде, поготово када се десио погром Срба марта 2004. године. Свакако, не може им се апсолутно веровати. А да се зна, Кфор је уочи мартовског погрома 2004. године спроводио вежбе у централном Косову и Метохији, под називом „Заштита колоне избеглица у три прстена”. То значи да су они знали да постоји могућност избијања етничких сукоба, што се и показало 17. и 18. марта 2004. године. Што се тиче косовске полиције она је, може се рећи најефикаснија у решавању случајева око повратка Албанаца који су били у редовима ИСИС- а у Сирији и Ираку. Но, на другој страни велики број кривичних дела како на северу, тако и у другим деловима КиМ није откривен. Нису откривени починиоци 61 обијене и демолиране куће српских повратника у селу Новаке код Призрена. Украдено је много стоке а мало је њих од почиониоца откривено. У гњиланском крају су откривене само две мање криминалне групе. Косовска полиција би морала да буде много ефикаснија. На основу статистике, косовска полиција на северу Косова је ефикаснија у откривању кривичних и других незаконитих дела од полиције јужно од Ибра. Срби не верују у Косовске безбедносне снаге. Велика нетрпељивост према њима је настала након противуставног изгласавања сета закона у Скупштини Косова о КБС. Такође, Срби немају поверења у Еулех мада је сада њихова улога само надгледање рада косовског правосуђа. Срби немају поверења ни у ОЕБС који је мало директно урадио у заштити мањинских народа на КиМ.

  • Мимо Резолуције 1244 Приштина је формирала Косовске безбедносне снаге. Да ли су и колика опасност за Србе на Косову и Метохији?

– Косовске безбедоносне снаге нису толика опасност за Србе овде као ни за Војску Србије. Међутим, опасност је то што у наредном периоду, у наредних десет година, они планирају да сваке године повећају буџет за по пет милиона евра годишње за модернизацију војске. И без обзира на све, због тога и Македонија, Србија, Црна Гора па и Албанија ће морати да подигну своје буџете и издвајања за војску. Но, познато је да БДП Косова не може да подржи толика издвајања. Поред редовног састава од 5.000 војника они планирају да имају и 3.000 резервног састава. Питање је колики ће број бити обучен кроз тај резервни састав јер свуда у свету постоји, нешто што се зове активна и пасивна резерва. Кроз њихов изгласан Закон о војсци наведено је ко може бити у резервном саставу али кроз тај резервни састав ће пролазити далеко већи број Албанаца али ће они говорити да их има само 3.000.

ОПАСНОСТ АЛБАНЦИ ИЗ ИСИС

  •  А Реците нам нешто о бројној структури Косовских безбедносних снага, како су организоване и чињеници да је ове снаге напустило 70 Срба док их је остало још 37?

– Оне су подељене по бригадама. Има их у јужном делу Митровице, Урошевцу, Приштини и Гњилану и имају класичну структуру једне војске. Немају тешку артиљерију и летачку оперативу. Инсистирање да постану војска је само њихов захтев јер у оквиру НАТО –а и ЕУ није постојала сагласност за њихову војску. До краја априла биће састанак у оквиру НАТО –а о преиспитивању подршке НАТО –а КБС-у и вероватно, НАТО као целина, неће дати подршку КБС, али ће зато земље чланице појединачно помагати КБС. Но, мислим, и таквих земаља ће бити мало јер земље прво морају добити сагласност парламената и влада да поможу КБС мимо НАТО-а. Питање је тешко да ли Срби треба да буду у КБС. Но, питање које се намеће је ако нисте у систему онда не можете ништа да промените и патање је ко треба да буде у том систему, војсци. Неки од припадника КБС из српске заједнице имају криминални досије и опет је питање како су они добили потврде од полицијских и правосудних органа да су били неосуђивани и тако. Они су Србе примали у КБС само да би квота за мањине била што више попуњена као и из разлога да би Приштина имала изговор да је то мултиетничка војска у коју сви радо одлазе. Ипак, највећи број Срба у КБС су они из социјално најугроженијих категорија из Косовског Поморавља и централног Косова. Многи Срби су напустили КБС највише из разлога што су се њихове породице плашиле за њихове животе а на другој страни није постојало 100 одсто чврстих гаранција, ни од Кфора, ни НАТО –а, ни Приштине, да КБС неће ићи на север Косова. Срби су због тога увидели да ће једног дана, уколико КБС крене на север, имати директан сукоб са својим сународницима Србима. И то је један од главних разлога зашто су Срби напустили КБС.

  • Када се догодио мартовски погром Кфор и УН полиција су имали изговор да су били затечени? Може ли се тако нешто очекивати од њих убудуће?

– Безбедност на Косову не зависи само од Албанаца, већ и од Кфора и полиције. Они су тог марта 2004. године имали тај изговор да су затечени али данас мислим не би могло да дође до тога. Кфор је дужан и мора да спречи свако насиље на КиМ и Кфор им неће дозволити било какве авантуре. Према Р – 1244 Кфор је дужан да осигура безбедност свих, али ако то неће или не може онда би вероватно Србија због кршења Резолуције 1244 имала то право да спречи насиље над својим народом, уколико се оно догоди, мада је мало вероватно. ззДа је српска имовина угрожена на КиМ говори чињеница да косовска полиција даноноћно чува 24, углавном српска верска објекта, док манастир Високи Дечани још једино чува Кфор, док је српска имовина даноноћно на удару углавном Албанаца. Реците о томе нешто? – Често има случајева да се на српским светињама и оградама око њих, али и на другим српским објектима, исписују графити мржње према Србима и сви такви графити су са јасним порукама застрашивања, узнемиравања и повећања осећаја угрожености и небезбедности Срба. З. Влашковић

 

Подели на: