Бољи дани за виноградаре и винаре

Са Љубишом Ђуричићем о производњи вина у Великој Хочи

У оквиру винарије „Хочанска вина“ Ђуричић годишње произведе 20 000 литара вина. Грожђе гаји на површини од један хектар, али га откупљује и од других виноградара.
Вест да ће држава Србија да пружи већу подршку винарима и виноградарима и да ће им помоћи из средстава Националног инвестиционог плана у договору са њима, ођекнула је ових дана. Биће издвојена и средства за развој инфраструктуре, путева и објеката који су у функцији виноградарства и винарства. Размотриће се и могућности административних растерећења, бољих услова продаје вина на тржишту и других олакшица за винску индустрију. То је био разлог више за кратак разговор са познатим винаром Љубишом Ђуричићем из Велике Хоче. Он у оквиру породичне винарије „Хочанска вина д.о.о.“ као првом професионалном произвођачу у општини Ораховац на Косову и Метохији, гаји грожђе на површини од око један хектар, али сарађује са виноградарима од којих откупљује грожђе, тако да годишње произведе 20 000 литара вина. Његова породица је укључена у посао око вина, има једног стално запосленог радника, а често ангажује и младу радну снагу из Велике Хоче.
-Јутрос сам био у винограду и веома сам задовољан стањем грожђа с обзиром да се пуно колега жале на род и квалитет. Ја очекујем јако добру бербу. Имам дистрибутера за север Косова и ту сам заступљен у свим добрим ресторанима као и маркетима. Имам дистрибутера и у Београду и вина су коначно заступљена и у великим системима на појединим локацијама у Београду и Новом Саду ( Темпо, Макси, Универекспорт), каже Ђуричић. Он у оквиру своје винарије гаји „вранац“ за производњу црвеног вина, „гаме“ за производњу розеа, а почео је да гаји и бело грожђе домаћу „смедеревку“ ради производње белог вина. -Сарађујем са неколико наших цркава у Западној Европи, тако да се моја вина могу пронаћи и у: Франкфурту, Стразбуру, Бриселу, Антверпену, Цириху, Вилингену, Утрехту…
Вина овог истакнутог произвођача из Велике Хоче позната су као бренд под називом „Душа Метохије“ и под тим именом су се појавила чак и на Кинеском зиду. Трећину својих вина Ђуричић прода на северу Косова и Метохије, трећину централној Србији а трећина иде за извоз. Да подсетимо, у Великој Хочи се традиционално гаји грожђе и праве вина. Свака породица има свој виноград. Тако је било пре рата 1999. године а тако је и данас после обнове винограда. Породица Ђуричић је до рата производила вино само за своје потребе. Са оцем Андријом, Љубиша је од детињства узгајао винову лозу. Неки су виногради пропали после НАТО – бомбардовања, а неки, који су удаљени, остали су запуштени јер се није смело да ради у њима. Љубишин отац је до рата грожђе продавао комбинату ПКБ „ОРВИН“ у Ораховцу. Данас Љубиша газдује винаријом „Хочанска вина“ и препознатљив је по бренду „Душа Метохије“. Поред овог вина Ђуричић је произвео и вино са етикетом „ Леталон ноир” намењено иностраном тржишту. Француски назив је везан за црног коња, вранца, што долази од сорте црног грожђа „вранац”. Ово вино се придружило „Души Метохије” и то је вино доспело до тржишта у Приштини, Сарајеву, а већ је и у Милану продато 200 боца. На једном сајму вина у Београду ово вино је и награђено златном медаљом.  С.Ђукић