Брнабић: Сачували смо мир на КиМ само захваљујући мудрој политици
Премијерка Србије Ана Брнабић изјавила је да је оружани сукоб на Косову и Метохији избегнут и мир сачуван само захваљујући мудрој политици председника Србије Александра Вучића.
Брнабићева је, у интервјуу Тањугу, рекла да у 2023. години очекује даљу нестабилност на КиМ, као и да је претходну годину обележила нестабилност коју је креирао премијер привремених приштинских институција Аљбин Курти, својим једностраним потезима и терором над Србима.
„Прошла година је била година нестабилности коју је креирао својим једностраним потезима Аљбин Курти, година у којој је његов први потез био да укине право гласа Србима на Косову и Метохији и да им забрани да учествују на референдуму о владавини права на територији Космета и тиме није само прекршио Бриселски споразум, већ је практично ишао на укидање Бриселског споразума“, казала је премијерка.
Додаје да је Курти ускратио Србима и она права која су била гарантована Бриселским споразумом и наводи да је кренуо у 2022. годину не само тим да за њега Бриселски споразум не постоји, већ и да ће укинути основна права Србима на КиМ која су им била гарантована тим споразумом. Истиче да, нажалост, није наишао на сувише оштру реакцију земаља Квинте и ЕУ, па је то поновио и у априлу.
„Од тада креће својеврсна спирала насиља која нас је довела на саму ивицу оружаног сукоба. Желим да се као председница Владе Србије захвалим председнику Александру Вучићу зато што је сукоб неколико пута током 2022. године био избегнут само његовом мудром реакцијом, огромним степеном толеранције и политичком мудрошћу да се не реагује на, какве год, провокације Аљбин Курти извео“, нагласила је Брнабић.
Како је навела, Курти је започео 2022. укидањем права Србима на Косову и Метохији да гласају, а завршио са забраном посете Космету патријарху Српске православне цркве Порфирију. Наводи да је то један круг за који није сигурна да може да објасни недовољну ангажованост неких међународних партнера, да спрече такву ескалацију насиља и провокације. Такође, напомиње да не може да објасни ни зашто је недостајала ангажованост међународних партнера да се стави тачка на имплементацију Бриселског споразума и да оно што је започето 2013. године потписивањем тог споразума буде и спроведено.
Нагласила је да је након потписивања Бриселског споразума, са тим настављено 2015. када су договорени општи принципи у вези са Заједницом српских општина, па онда 2018. када је управљачки тим почео рад на статуту Заједнице српских општина и када је Брисел хвалио Приштину за то у Извештају о напретку. „Нисам сигурна да могу да објасним како нисмо успели да завршимо то до ове 2023. године. Да јесмо и да је свако урадио свој део посла, на начин како је то урадио Београд и Срби на КиМ, била би потпуно другачија ситуација. Нажалост, очекујем даљу нестабилност у 2023. години, а на нама остаје да се, колико год то било тешко, боримо за мир“, наводи премијерка.
Каже да је њена једина жеља у овом тренутку – мир. „Мир, мир, мир, то је оно што је нама потребно како бисмо наставили све оно што смо радили читав низ година, за шта смо се борили и да бисмо обезбедили да Србија настави да напредује и да сви наши грађани имају све оно што су заслужили и да остваре све своје потенцијале“, казала је Брнабићева. Како каже, и када се дође до просечне плате од 1.000 евра и пензије од 500 евра, то је изузетно мало када се погледа какав је потенцијал наших људи.
Волела би, каже, да види још већу подршку свих међународних партнера у томе да у овом делу Европе, на Балкану, буде сачуван мир.
„Свакако да смо ми и председник Александар Вучић њима најбољи, најозбиљнији и најстабилнији партнери захваљући коме је сачуван мир упркос свим једностраним потезима Аљбина Куртија, упркос свим провокацијама, упркос свом терору и малтретирањима Срба на Косову и Метохију. Александар Вучић је био довољно мудар и сталожен да сачува мир, али и да јасну поруку да шта су наше црвене линије“, поручила је премијерка Брнабић.
“Амбициозни планови за 2023, најважније преокренути тренд у наталитету”
Влада Србије за 2023. годину има амбициозне планове, а како каже премијерка, први и најважнији циљ биће покушај да се преокрене тренд у наталитету, док ће други приротет остати даљи раст животног стандарда грађана.
Брнабић каже да су планови углавном слични онима који су били и раније, а које је поставио Александар Вучић као премијер 2014. године јер, како додаје, све владе од тада до данас су владе континуитета.
„На првом месту је даљи раст животног стандарда наших људи, континуирани раст плата и пензија“, каже премијерка.
Наводи да је посебно поносна на то што је Србија успела да упркос тешким временима које су проузроковале пандемија корона вируса 2020. и 2021. и рат на истоку Европе 2022, да као једна од ретких земаља на европском континенту има одржив и континуирани раст плата и пензија.
„И то остаје приоритет. Желимо да и у 2023. имамо и даље раст плата и пензија, да идемо ка ономе што смо поставили као циљ, да до 2026. године имамо просечну плату од 1.000 евра и просечну пензију од 500 евра“, каже Бранабићева.
За 2023. годину, према премијеркиним речима, први и најважнији циљ је да покушају још више да преокрену тренд у наталитету и да уложе не само више новца, већ да се више и говори о томе, да се утроши више времена и енергије у пронаталитетну политику.
„Та два циља су оно за шта се боримо, та два циља ће у будућности значити јачу Србију“, истакла је она.
Премијерка каже да се наставља са великим капиталним инфраструктуралним пројектима и у том смислу наводи да до 2024. године треба да се заврши брза пруга до границе са Мађарском. Након што партнери из Мађарске заврше свој део, истиче, до 2025. године требало би да будемо у могућности да идемо брзим возом између Београда и Будимпеште.
„То је другачија перспектива за све нас, али и другачији начин на који се повезујемо са нашим пријатељима и партнерима у Мађарској“, навела је премијерка.
Додаје да би до краја 2023. године требало да буду завршени и пројекти као што је ауто-пут до Пожеге, затим ауто-пут до Крушевца и обилазница око Београда. Премијерка се изузетно радује почетку изградње капиталног пројекта у науци, а то је БИО4 кампус.
„То је оно што ће означити Србију као центар овог дела Европе у наукама будућности – биотехнологија, биомедицина, биоинформатика и биодиверзитет, и до септембра то треба да почнемо да градимо, као и да наставимо са улагањима у научно – технолошке паркове“, каже Брнабићева.
Указује да је управо то оно што омогућава да млади људи остају у Србији, да се многи млади људи из иностранства и дијаспоре врате у Србију. Како каже, гради се и нови научно-технолошки парк у Крушевцу.
„Крушевац је то заслужио, имају огромне потенцијале, показали су да вреде да уложимо у научно-технолошки парк. Време је да кренемо и у фазу 2 – даље проширење научно – технолошких паркова у Београду, Чачку и Нишу. Ти паркови су нам већ пуни и раније него што је ико од нас могао да замисли и време је да кренемо да градимо нове. То је нека нова перспектива, нова другачија Србија и то је нешто чиме се сви поносимо“, навела је премијерка.
Када је реч о изазовима са којима ће се Влада Србије суочавати у 2023. године, осим нестабилности на Косову и Метохији, премијерка каже да ће се прелити из 2022. у ову годину, што значи да ће самим тим што дуже трају бити све тежи.
„Очекујем да се настави рат у Украјини, што ће значити даље изазове у сваком смислу, пре свега енергетском и још тежу зиму у 2023. години за коју се ми већ спремамо, за коју смо започели припреме, али такође велике изазове за нашу економију због рецесије у неким европским економијама за које смо ми директно везани. Тако да ће даље слабљење неких европских економија или земаља ЕУ у том економском смислу значити много изазова за нас“, навела је премијерка.
Наводећи да очекује и додатан опрез код инвеститора, Брнабићева каже да је 2022. година била апсолутно рекордна по приливу страних директних инвестиција, те да је све више енергије потребно да би се тај тренд и наставио.