Циљ пројектованих афера -дестабилизација Србије и притисци због Косова и Метохије

Ми се сусрећемо, деведесетих година, пролазећи распад бивше Југославије са укључивањем комплетног међународног фактора у проблеме везане за распад бивше СФРЈ, који су били доста тешки са пуно крви и рата.

 

Појавила се једна димензија промене тих тема у смислу демократизације друштва и наше хармонизације и хомогенизације са европским стандардима. То би било све у реду да се такви приступи нису почели употребљавати и злоупотребљавати код разноразних и знаних и незнаних међународних званичника. Од разноразних важних, али и потпуно неважних, који дођу, направе несрећу на овом простору и оду, тек када оду са некаквих функција видите да су они били потпуно небитни ликови, али су се крили иза одређених међународних институција – рекао је Небојша Човић бивши председник Координационог центра за Косово и Метохију и потпредседник Владе Републике Србије одговарајући на питање „Јединства”, коме иду у прилог покушаји криминализације српског друштва и пројектовање афера у ситуацији када смо изложени сталним притисцима да признамо Косово и Метохију и додао: – У тој хармонизацији и хомогенизацији друштва, у периоду после петог октобра 2000. године, а нарочито првих дванаест година ми смо били, чини ми се, наивни и рачунали смо да су сви добронамерни. Када то кажем, мислим на важне институције нашег система, наше државе у који је ушао велики број „саветника”. Уз пуно уважавање да је ту било и стручних и компетентних људи и данас их вероватно има, али морам да вам искрено кажем, ту је било јако пуно шпијунчина. Људи који су имали задатак да манипулативним приступима, узимањем информација, наводним дружењем са појединим нашим функционерима и слаткоречивошћу допринесу разним манипулацијама у друштву и приступима слабљења, а наравно и утицаја у раду појединих наших институција. Ту је највећи степен осетљивости везан за институције које су везане за правосуђе, безбедносне структуре, образовање и економију.

• Пошто је Запад заинтересован за Косово и Метохију, да ли се наведено шпијунирање и разноразни спинови одвијају као притисак на Србију по питању Косова и Метохије?

Кад год смо се приближили некаквом економском опоравку и напретку земље, дошло се до једног приступа да све што се ради у Србији, а нарочито све што је Србија радила на простору КиМ криминализује, односно представи као криминал, крађа и лоповлук.Тиме се фактички праве покушаји потпуног урушавања институција државе и, наравно, дискредитације људи који раде у важним институцијама, што је сада поново на делу. Ја се сећам 2002, 2003. и 2004. године када је то исто тако кулминирало. Обично се то догађа у предизборним периодима. Ево имамо и сада такву ситуацију. То је дестабилизовање државе. У опозицији се то нарочито догађа. На жалост, људи који се баве политиком рачунају да ће уз подршку некаквих таквих приступа, који су креирани из појединих међународних центара, лакше доћи на власт. Тако се догађало да поједини наши политичари имају једну причу у Вашингтону, једну у Њујорку, једну у Бриселу, а једну у Београду за такозвану унутрашњу употребу. Значи, то није ништа ново. Само смо искуснији и видимо како се пројектују афере. Мишљење је овакво – што слабија Србија то ћемо лакше преломити решење проблема Косова и Метохије. Што зависнија Србија – то ћемо лакше, такође, преломити проблем КиМ. Они нама натурају у главу приступ да ми шватимо да је нешто што је потпуно ненормално – нормално. Потпуно је ненормално, да ви манипулацијом око тзв. хуманитарне катастрофе на Косову и Метохији, Рачка и преварама, дођете до тога да порушите скоро целу земљу, што се догодило у Нато агресији. Уништили су нам све економске ресурсе, порушили инфраструктурне објекте, а онда дошли на један простор, на територију која се зове Косово и Метохија, који је део наш државе и, наравно, окупирали га. Потом су ишли са причом о уставним оквирима, стандардима пре статуса, после статуса и на крају дођу до онога што је био коначни циљ – проглашење тзв. назависног Косова. Наравно, то је плаћено од стране албанске криминалне дијаспоре, али и албанских криминалних структура на простору КиМ, Албаније, Македоније и Црне Горе. Плаћено је прљавим парама, парама из нарко комбинација, трговине дрогом, белим робљем, оружјем итд. За вашу окупирану територију кажу, сада је то некаква независна држава. И, то сада треба да постане нормално, а то је потпуно ненормално. Да ли је нормално све што се догађало са Оландима? Да ли је нормално све што се догађало и код других суверених држава које штите своје територије? Да не наводимо даље примере има их колико хоћете у свету. Отуда криминализација, отуда да баш ништа не ваља у српском друштву, отуда – и они људи који нешто покушавају и у претходним властима и у овој власти, да они ништа не раде да су овакви или онакви.

• Шта је у том контексту завршна фаза?

То је покушај потпуне криминализаће. Заправо сви су криминалци. Сваки Србин је криминалац, а сваки функционер у српској држави мора да буде криминалац. Технологија свега тога иде преко разноразних невладиних организација. И када погледам на друштвеним мрежама твитове неких „стерилних интелектуалаца”, који немају никакве резултате нити су дали општи допринос друштву, онда добијате атмосферу једне потпуне нестабилности и љуљања комплетног друштва. Тада на неки начин постајете – лак плен. На све то треба додати врло лукав и подмукао албански концепт. Рамуш Харадинај је ратни злочинац и криминалац. То нико не може да оспори. Чак ни они на Западу који га штите. У њиховим фиокама су многе истраге које то евидентно и директно показују. Али, то што је у фиокама је добро да се дисциплинују такви ликови као што су Рамуш, Весељи, Љимај, Тачи… а има преко стотину УЋК команданата. Ту је још и Курти који има још једну додатну комбинаторику, а то је опште национално обједињавање Албанаца. Он показује директне територијлне претензије на Србију, Македонију и Црну Гору. Према томе, такав човек неће моћи да буде фактор решења проблема него фактор прављења и још веће тензије и још већих проблема. Понашање појединих међународних званичника и „пи арова” из ЕУ, који у ситуацији када Албанци убијају људе кажу – молимо обе стране да се уздрже. Они вам направе некакве друге комбинаторике против српске националне заједнице на Косову, против Србије, они опет моле обе стране да се уздрже. Греши сваки политичар у Србији који поверује у искреност тапшања по рамену појединих међунаордних званичника, њихова обећања и уверавања да ће вам омогућити победу на изборима у Србији. То је приступ кратког даха. Радити против националних и државних интереса никада није дало добре резултате. То што се допадате појединим западним центрима, то је одлично. Идите тамо, живите код њих па им се допадајте…

• Треба ли опозија да има меру када да буде опозиција власти, а када опозиција сопственом народу и држави?

Наравно да треба. То је елементарни постулат бављења политиком. Људи који се баве политиком ваљда се баве искључиво из интереса да својој држави и народу који живи у тој држави направе бољитак, а не да направе само себи бољитак, што се догађало. Појединци који су направили себи бољитак, нађу медије и поједине плаћенике у одређеним инситуцијама и крећу системом спиновања да креирају афере, да намештају овог или оног без икаквог основа. Али, погледајте шта се све ту радило и какве су ту све врсте паковања биле према људима. Данас ви не морате да пуцате у човека да би га убили. То можете да урадите преко медија, а то значи преко листова папира или електронских медија. Дакле, можете да га убијете новином као мушицу.

• Како Вам делује медијска сцена у Србији ?

Медијска сцена у Србији се није баш много променила. Она је препуна покушаја и монтирања разноразних афера. Друго, ако политичари раде у интересу своје државе, а то значи у националним интересима што је обавеза по Уставу ове земље и имају такве резултате, без обзира да ли смо позиција или опозиција – јер је то променљива категорија, час сте једно час сте друго, не треба да имамо такав степен сујете да људима који бележе резултат не кажемо ово је добро, ово је добар резултат. Онда стичете право да будете конструктивна опозиција која ће рећи, ово је све добро, ово није добро. Знате, бавити се влашћу и политиком на нашим просторима у временима у којима ми живимо, сасвим сигурно не можете очекивати безгрешност. Увек ћете негде погрешити. Ми смо у појединим периодима имали политичаре који ништа нису радили. Онај који ништа не ради не може ни да погреши, осим што је све погрешио, јер није ни требао да се бави таквим послом у смислу неодлучности и неповлачења појединих потеза. Такође, ми смо по менталитету врло нестрпљиви. Ми мислимо да све може преко ноћи да се реши, да може да сване пре јутра, а при томе заборављамо кроз шта смо све прошли од деведесете године са финалом 1999. године када нам је све порушено. Главни економски ресурси ове земље су разваљени од стране Нато агресора као и инфраструктура. Онда смо имали ситуацију коју нема нико други, а то је окупиран део територије са проглашењем тзв. независности 2008. године. Максимално се трудим и пратим медије, јер нисам директно у политици од 2007. године, и оно што видим код опозиције да нема плана за проблем Косова и Метохије. Нисам видео никакав, апсолутно никакав план, а бавио сам се интензивно Косовом и Метохијом. Ми олако декларишемо људе као издајнике, знам по себи, био сам и Нато плаћеник и амерички човек и овакав и онакав. На крају крајева најгора ствар је када вас ортодоксни криминалци који су седели у институцијама прогласе криминалцем.То је најгора ствар. Ту онда трпи и породица и сви остали.

• Како видите постизборне комбинаторике на КиМ?

Курти се одмах у старту прогласио председником Владе и показао које су његове идеје. Мислим сваког нормалног човека било које вере и националности такве идеје би плашиле. Најбогатији људи на КиМ у албанској националној заједници су: Тачи, Рамуш, Весељи, Љимај, Пацоли који је финансирао ОВК. А, како су они постали богати? Да нису завршили академије? Они су опљачкали косметско друштво. То обични грађани из албанске националне заједнице виде. То вешто користи Курти, који је такође био саставни део ОВК – политичко крило. Ни Демаћи ни Ругова као ни Курти нису били наивни. Они су имали своје оружане формације на КиМ. Курти врло вешто и лукаво балансира, али када погледате оно што сви заправо нормални људи у региону желе то је мир, то су добри односи између свих етничких заједница и верских заједница, онда имате пуно разлога да будете забринути у односу на ставове Куртија који призива нове сукобе.

• Шта мислите о његовом најновијем концепту са Угљанином?

Повезује се са Угљанином који не зна ни шта је, да ли је Бошњак, Ром или Албанац. Он је, заправо, Албанац из Косовске Митроивце и нека се не представља Бошњаком. Сада траже у Рашко-полињској области како они кажу у Санџаку атономију. Значи и тај део територије хоће да пробају да дестабилизују, да изманипулишу те поштене и вредне Бошњаке, Србе и остале који живе и релативно се добро слажу. Он то хоће да стави у функцију. А пре неки дан је то исто кренуо да ради на простору југа централне Србије, на територији општина Прешево, Бујановац и Медвеђа. Интересантан је период када он то бира, а то је пред дан албанске заставе 28. новембар. Нико њима не спори да су они Албанци, ни њихова верска ни национална права, али они су грађани Србије. То што они можда нису задовољни у Србији, значи да не могу да носе територију Србије са собом. Срби нису били задовољни у Хрватској па су их етнички почистили. Јесу ли понели са собом део територије?  Нису. Иначе, у читавом региону се примењују перманентно двоструки стандарди.Срби се клевећу, омаловажавају и проглашавају за најгори могући народ. При томе, поједини народи који су показали и доказали да су имали геноцидне периоде, не треба да се крију иза Срба. Не мислим да су сви Немци такви. Свако нека носи свој део историје и добар и лош. Немам никакав пробем да радимо и сарађујемо, али и таквих замки имате. Девети мај више није Дан победе над фашизмом него Дан Европе. Покушава да се направи нова историја. Да се победници прогласе пораженима, а поражени победницима. Опет је систем да ненормално постане нормално разним методама уласка у главу људима.

• Имамо ситуацију код нпр. Албанаца и Хравата да су увек ујединњени по националном питању за разлику од Срба код којих је увек присутан раздор. Како се одупрети спољним притисцима уколико смо унутар свог националног корпуса разједињени ?

То тражи широко елаболирање, а ја ћу врло кратко да кажем. Народ који има знак четири слова С – тај симбол вам говори да смо ми свесни наших проблема изазваних неслогом и да смо то у дугој, дугој историји призивали. Чак су нас и многи странци упозоравали, јер са свим тим нашим неслогама постајемо лак плен. Ваљда ћемо једног дана, ако не наше генерације, можда генерације које долазе после нас, шватити да када је национално питање на дневном реду, морамо да будемо јединствени. И онда морамо да се покажемо тако да су нам врлине јавне, а мане тајне. У својој кући, својој држави и својим институцијама расправити и усагласити заједнички именитељ. Све друго отвара пукотине које могу да буду врло фаталне. Р. Комазец