ЦИЉАНЕ ФАРСЕ

Пише: Рада Комазец

 

Беше пролеће 1990. године када се буди и буја природа. По сценарију западних обавештајних служби и појединаца као што су Боб Дол и Џозеф Диогарди у режији Бујара Букошија („премијера косовске владе у егзилу”) букнуло је једнонационално тровање на целом простору наше јужне покрајине. Завијале су сирене хитне помоћи и убрзо су одељења за инфективне клинике постала претесна да приме на стотине албанске деце која су падала, глумећи слабост и повраћање. Поред „отроване” деце токсинима, двориште Инфективне клинике у Приштини врвело је и од западних медија. Пре свих лекара, дијагнозу су дали српски сељани на Косову и Метохији из Бабиног Моста, Брњице, Ранилуга, Осојана, Добротина, Лебана – наставак сепаратистичког хаоса и припреме за отцепљење Косова. Без доктора, аналитичара и политичара, српски народ на КиМ дао је непогрешиво тачну дијагнозу наводно отрованој албанској деци. Знали су Срби на КиМ за сталне подвале, манипулације, фалсификате и глуму Албанаца. Да није било тровања токсичким супстанцама, потврдиле су комисије и медицински стручњаци, а године после тога, Албанци су користили такве и сличне акције превара и обмана света, све до добро припреманог и изрежираног Рачка због којег је Србија бомбардована, а Косово и Метохија окупирано. Нажалост, Западу је била пријемчивија лоша глума и лажи Албанаца него српска истина и зато су им давали инструкције служећи се и сами пакленим лажима да би оправдали бомбардовање Србије. Незаборавимо да је и погром над Србима 2004. извршен на основу изрежиране медијске лажи о наводној кривици Срба за утапање албанских дечака. Данашње „отроване коверте” са гласовима из централне Србије су по истој матрици као и „тровање” 1990. године. И, гле чуда, и поред тврдњи Инфективне клинике у Приштини и тамошњих лекара да није доказано никакво тровање, Маја Коцијанчић, потпаролка ЕУ каже да чека нову истрагу. Заправо, фарса је била и тврдња ЕУ да су непристрасни посредници у дијалогу Београда и Приштине. Навијали су снажно за Приштину. Вести о „тровању” су отишле у етер и албански народ у то чврсто верује. Ни то није ништа ново. Медији из најдемократскијих земаља света погазили су одавно професионалну етику, када је у питању извештавање о догађајима на КиМ, а шта да очекујемо од албанских медија… Све је то „ветар у леђа” за наставак лоше режираних представа, а које су усмерене на застрашивање Срба, са крајњим циљем прогона српског народа са простора КиМ. Пропаст у Интерполу надокнадише упадом специјалних јединица Росу и хапшењем Срба. Европа ћути и подржава фарсе које им одговарају. Док је Србија најжешће оптуживана и бомбардована због противљења албанском сепаратизму и тероризму деведесетих, дотле свет ћути на изречене дугогодишње казне затвора за каталонске политичаре и активисте због учешћа у неуставном референдуму. Но, Срби су навикли на дупле аршине, манипулације и игре Запада. Наш комшија Заев тек сада верује у фарсу. Надао се Нобеловој награди због губљења имена државе, идентитета и увођења албанског језика као службеног, а добио је велико ништа. Е, мој пријатељу Зоране, што не упитасте Србе у Бабином Мосту, Брњици, Ранилугу, Осојану… о принципијелности Запада и унитарности, суверенитету и територијалном интегритету земље у којој су Албанци изједначени са већинским народом. Добили бисте искрен и тачан одговор. Манипулације и фарсе на овим нашим просторима не престају, али, чини се, све се уливају у једну реку и воде ка једном циљу – „Великој Албанији”.