02.11.2020.

ЧУВАР КРСТА И КОСОВСКОГ ЗАВЕТА

Његова жртва за Цркву и за Христа, за истину и правду Божију, оспособила га је да спозна тајну Косова и Метохије као тајну српске голготе. Исто тако и Јасеновца и Црне Горе.

И открио је да се Косовски завет и тајна Косова упечатила у Црну Гору – казао је у опроштајном говору на последњем испраћају митрополита владика Јаоникије Утихнула је песма, а зајецала црквена звона широм светог Косова и Метохије. Огласио је бруј звона одлазак у Царство Небеско српског митрополита Црногорско-приморског и егзарха Пећког трона господина Амфилохија Радовића, а служени су и помени за покој његове душе свуда где досеже његов српски род.

УПОКОЈИО СЕ КАДА ЈЕ НАЈВИШЕ ПОТРЕБАН ЦРКВИ И НАРОДУ

Поменом у капели Богословије светог Кирила и Методија у Призрену од митрополита су се опростили професори и ученици Призренске богословије, а пригодну беседу одржао је и проректор Богословије отац Исидор. – Ученици и професори, сазнали смо да се упокојио митрополит Амфилохије, један од великих отаца кога смо од милости звали ђед, човек кога смо удостојени заиста у овом свом веку да познајемо, да се са њим молимо, да се из његове руке причешћујемо. Достојни наследник апостола и отаца цркве, онај који је благодаћу и дејством Светога Духа у цркви Божјој произвео и родио оне које ми данас називамо оцима, отишао је у наручје Господу ка коме је целог живота хитао. Отишао је тамо да се са Св. Василијем Острошким, Петром Цетињским и Петром Другим Његошем пред Господом за нас моли. Ми као људи који верујемо у васкрсење знамо да је жив Бог наш, жива ће бити душа наша и да заиста имамо пред Господом Живога молитвеника митрополита Амфилохија – казао је у беседи отац Исидор, проректор Призренске богословије поводом смрти Његовог преосвештенства владике Амфилохија, митрополита Црногорско-приморског и егзарха Пећког трона. Митрополит Амфилохије који је оставио велики печат не само у Српској православној цркви већ и међу верним народом на Косову и Метохији у чијим светињама и домовима је био радо виђен не као гост, већ као један од домаћих, упокојен је у недељу око 14,00 часова у крипти Саборног храма Христовог васкрсења, посопственој жељи. Хиљаде људи поштоваоца његовог лика и дела, дочекали су у Подгорици ковчег са упокојеним митрополитом док су његове посмртне остатке носили архијереји Српске православне цркве на рукама. Окупљени народ који је формирао шпалир на платоу испред храма и читавом околном простору клекнуо је поворци са ковчегом испред које су ходале монахиње али и дечак са крстачом на којој је исписано име митрополита Амфилохија Радовића. Свету заупокојену архијерејску службу са опелом служио је у овом храму Његова Светост Патријарх српски господин Иринеј, уз саслужење Митрополита: бориспољског и броварског Антонија (Украјинска православна црква), елбасанског Андона (Албанска православна црква) и загребачко-љубљанског Порфирија и епископа: будимљанско- -никшићког и администратора Митрополије црногорско- -приморске Јоаникија, бачког Иринеја, шумадијског Јована, милешевског Атанасија, дизелдорфског и њемачког Григорија, полошко-кумановског Јоакима, рашко-призренског Теодосија, крушевачког Давида, епископа пакрачко-славонског Јована, бихаћко-петровачког Сергија, епископа тимочког Илариона, нишког Арсенија, захумско-херцеговачког Димитрија, ремезијанског Стефана, диоклијског Методија и умировљеног захумско-херцеговачког Атанасија, многобројног свештенства и свештеномонаштва наше и других помесних Цркава и молитвено учешће хиљада верника. Након Литургије ковчег са митрополитовим телом изнет је из храма, где је служено опело. Његова светост Патријарх Иринеј казао је у опроштајном обраћању да се митрополит Амфилохије упокојио у тренутку кад је највише потребан цркви и народу као и да је покретач и носилац духовних и свих обнова у Црној Гори, био подржан свештенством, монаштвом и верним народом Црне Горе. Зато ће, како је даље казао у опроштајној беседи српски Патријарх Иринеј, име митрополита Амфилохија бити уписано златним словима у српској историји, као угледне личности. – Он је у врху српског богословља нашега времена, као такав је цењен и поштован у целом православљу. Својим богословским и књижевним делима припада плејади великих богослова нашега доба. Својим упокојењем блаженопочивши митрополит оставља велику празнину у животу наше Цркве, а посебно у решењу проблема везано за Цркву овде у Црној Гори. Отишао је у тренутку када је његово присуство најпотребније Цркви и народу. Надамо се да ће својим молитвама пред Лицем Божијим измолити да се прилике у Црној Гори реше на најбољи и најкориснији начин за Цркву, како за српски тако и за друге народе у Црној Гори. У томе ће му сигурно помоћи Свети Петар Цетињски, Свети Василије Острошки и други српски светитељи и просветитељи – казао је Његова светост српски Патријарх Иринеј додајући да верном српском народу у Црној Гори остаје да следује узвишеном примеру и поукама свога блаженопочившег Митрополита, да граде и чувају јединство у вери, у љубави и оданости Господу нашем Исусу Христу, братољубљу и оданости своме отачаству и своме роду.

ЧОВЕК ХРИСТОВЕ ГОЛГОТЕ И ВАСКРСЕЊА

Опраштајући се од митрополита, председник Скупштине Црне Горе Алекса Бечић рекао је да се опраштамо од једног од највећих духовника и теолога овог времена. – Надам се да ћеш бити последњи владика који је морао бранити Цркву од дијела свог народа, а бранио си је и одбранио тако да си сваком унапред опростио. И да тако ниси поступио нема тог Црногорца који ти не би замерио, а није – јер си светињу у себи носио. Знао си то јер си сам као морачки син оштар у изражају, а благ у поступању – казао је Бечић и додао:”Тако бранити, а ништа не узети, толико урадити, а све подарити, толико саградити, а све поклонити, могу само велики и бесмртни”! Мандатар за састав нове Владе Црне Горе Здравко Кривокапић указао је да је сахрана митрополита Амфилохија литија свих досадашњих литија које су се слиле са свих крајева и да је предводио нико други – него наш мили митрополит. – Погледај још једном на народ свој, мили митрополите! Иако си васкрснуо Црну Гору, доживио си да трпиш невоље и муке ради Господа и то од свога народа, знајући да тако постајеш ближи Богу. Ваљда је то усуд трона Светог Петра Цетињског – казао је у опроштајном говору Кривокапић. Потом је умировљени епископ Атанасије прочитао писмо тј. последњу поруку песника Милутина Попадића са окупираног Косова: Опрости владико, Ђедом ћу те звати, с Косова ти пишем – ту желим остати. Увек си кад је тешко ти стизао први, гладном дао хлеба, рањенима крви. На рукама својим носио си кости убијених Срба, Бог да им душу прости. Можда ме се сетиш, није било давно, стао си пред дете српско, православно. Владика Атанасије је прочитао и поруке које су стигле са Свете Горе, где су монаси спевали три тропара за митрополита, као и из Калифорније од Владике Максима.

МИ ПЛАЧЕМО, А ОН И НЕБО СЕ РАДУЈУ

Од великог пријатеља и духовника опростио се и академик Матија Бећковић подсетивши шта је рекао митрополиту Амфилохију 1990. приликом устоличења на Цетињу. – Кажу да Бог сваког држи на земљи док не уради оно за шта се родио, тако га је Господ позвао у прави час, да је раније, не би ваљало. На небо, где ће сад моћи више да учини за свој народ и Цркву, него да је остао на земљи. Нова препорођена Црна Гора почиње од А, зато смрт никоме није пала лакше него њему, зато је на одру овако блажен и спокојан, зато ми плачемо, а он и небо се радују. Као што је Свети Ђорђе некад убио аждају, тако је Амфилохије погубио корону, не само као болест, него и као вирус братске мржње – казао је, између осталог, песник Матија Бећковић.Обраћајући се, како је рекао, Амфилохијевом Сабору, епископ будимљанско-никшићки Јоаникије је рекао да је митрополит Амфилохије био човек Христов, човек Христове Голготе и Христовога Васкрсења. – Његова жртва за Цркву и за Христа, за истину и правду Божију, оспособила га је да спозна тајну Косова и Метохије као тајну српске голготе. Исто тако и Јасеновца и Црне Горе. И открио је да се Косовски завет и тајна Косова упечатила у Црну Гору. И када је громко са овога места загрмио: „Не дамо светиње!”, то је значило: „Не дамо Острог, не дамо Дечане, не дамо Цетињски манастир, не дамо Патријаршију, Грачаницу, и Девич, и Морачу!” – рекао је Владика Јоаникије након чије беседе је ковчег са митрополитовим телом уз звоњаву звона опходио храм а онда је митрополитово тело положено у гробницу у крипти храма. Срби са Космета упокојеног митрополита памтиће не само као духовника и егзарха Пећког трона, већ као пријатеља и неког ко је волео Космет читавим својим бићем. Долазио је на Косово и Метохију и боравио на њему када је било најтеже. Током и после ратних сукоба 1999. године са флашом вина и тамјаном у руци, на коњу је обилазо метохијска села и засеоке трагајући за преосталим Србима, али проналазећи и оне убијене и масакриране којима је служио опела уводећи их пред Господа. Први је отишао у кућу Милоша Ћирковића из Белог Поља, младића који је остао сам борећи се данима са Албанцима који су га нападали из ватреног оружја а он је забарикадиран у свом дому одолевао све док је могао. Пронашао је и масакрирану Марицу Мирић, болесну и непокретну тридесет шестогодишњу девојку коју су Албанци претходно силовали наочиглед своје мајке коју су везали приморавши је да гледа како јој муче, силују а потом и масакрирају болесну кћерку. Митрополит је служио опело и сахранио Марицу на гробљу у Пећкој патријаршији. Упокојењу митрополита присуствовали су председник Србије Александар Вучић са високом делегацијом Владе Србије, члан Председништва БиХ, Милорад Додик, мандатар за састав нове Владе Црне Горе Здравко Кривокапић, председник Скупштине Црне Горе Алекса Бечић, велики број посланика у Скупштини Црне Горе, политички лидери, представници и високи функционери свих црногорских градова и општина, дипломатски представници страних држава, као и представници институција културе Црне Горе и држава региона. Присутна је била и висока руска делегација у име Патријарха московског и све Русије Кирила, као и представници свих верских заједница које делују на територији Црне Горе, и многе друге уважене личности из свих сфера друштва.

СА КРСТОМ ИЗ ОСТРОГА И ТРОПАРОМ ПРИЗРЕНСКИХ БОГОСЛОВА Крипта у којој су положени земни остаци блаженопочившег митрополита Амфилохија, по његовој жељи, посута је земљом са Косова и Метохије, Јасеновца и Црне Горе која сведочи о страдању српског народа, али и његовој победи. Тиме је испуњена једна од митрополитовихвих жеља као и да почива у подгоричком Саборном храму који је саграђен захваљујући Његовом преосвештенству. У сандук са земним остацима митрополита, умировљени владика Атанасије поставио је своју књигу коју је он приредио, а реч је о писмима Аве Јустина митрополиту Амфилохију. Књигу му је оставио да „прочита на оном свету, јер није стигао на овом” а у ковчег је оставио и крст са Острога, као и тропар који су спевали призренски богослови.

ОБНАВЉАО ЦРКВЕ И МОНАШТВО Митроплит Амфилохије саградио је и обновио више од 650 цркава и манастира за последњих 30 година у Грој Гори. Успео је да поврати велики део имовине цркви, али и повећа број монаштва. Тако је како говоре његови познаваоци, када је 1999. године дошао да службује у Подгорици било 19 монаха док их је данас више од две стотине. Својом духовношћу, честитошћу, мудрошћу и образованошћу био је пример многим младима који су му се дивили и приклонили се Богу слушајући његове приповеде и беседе.

ПРЕДСЕДНИК СРБИЈЕ, АЛЕКСАНДАР ВУЧИЋ „ТЕК ЋЕ ДА СЕ ВИДИ КОЛИКО СМО ИЗГУБИЛИ СМРЋУ АМФИЛОХИЈА”

Председник Србије Александар Вучић рекао је да ће из рада митрополита Амфилохија, а нарочито последњих година, много поука моћи да извуче и да се разуме да само уз јединство и заједништво српски народ може све да оствари. На питање новинара да ли би смрт митрополита могла и у којој мери да утиче на положај СПЦ, а посредно и на позицију српског народа у Црној Гори, он је рекао да ће „тек да се види колико смо изгубили смрћу митрополита, иначе великог и харизматичног човека”. „То је велики губитак и за СПЦ и за митрополију црногорско-приморску”, рекао је председник Вучић. Очекује, како је истакао, да ће Црква, добро вођена руком патријарха Иринеја и осталих епископа, умети на успешан начин да подигне енергију српског народа и жељу да остане свој на своме и да живи у јединственим односима са својим народом у свим деловима бивше Југославије. Казао је председник Вучић и додао „Србија и Црна Гора морају да буду блиске једна другој и да сарађују”.

ЖИВОТОПИС МИТРОПОЛИТА АМФИЛОХИЈА

Потомак по сродству војводе Мине Радовића, једног од првих племенских капетана црногорских, који је присајединио Морачу Црној Гори 1820. године. Световно име митрополита Амфилохија било је Ристо. Будући митрополит је провео детињство у патријархалној породици, која је остала верна Православљу и заветима предака у тешким послератним временима нарастајућег атеизма под комунистичком влашћу. Основну школу је завршио у манастиру Морачи, а Богословију Светог Саве у Раковици у Београду. Дипломирао је на Богословском факултету у Београду 1962. године. Упоредо са Богословским факултетом студирао је класичну филологију на Филозофском факултету у Београду. Велики утицај на духовно узрастање митрополита Амфилохија извршили су Преподобни отац Јустин Поповић, велики богослов и духовник Српске православне цркве, и светогорски старац Пајсије. После завршеног факултета, постдипломске студије наставља у Берну и Риму, где је магистрирао на Источном понтификалном институту (1965). Одатле одлази у Грчку, где борави седам година и где прима ангелски образ и свештенички чин. У том периоду, у Атини је одбранио докторат о Светом Григорију Палами, који је привукао пажњу ондашње европске теолошке јавности. После годину дана проведених на Светој Гори одлази за професора на Православни институт Светог Сергија у Паризу, а од 1976. године постаје доцент, па редовни професор на Богословском факултету Светог Јована Богослова у Београду (касније Православног богословског факултета Универзитета у Београду), на катедри за Православну педагогију (катихетику) са методиком наставе. У два мандата био је и декан факултета. Докторат honoris causa Московске духовне академије примио је 2003. године, Института теологије Белоруског државног универзитета у Минску 2008. године, Православног теолошког института Светог Сергија у Паризу 2012. и Санкт-петербуршке духовне академије 2014. године. Oдлуком Националног комитета друштвених награда Руске Федерације 2001. године одликован je орденом Ломоносова, који му је уручен на свечаности у Кремљу у присуству око 4.000 угледних званица. За почасног члана Словенске академије књижевности и уметности изабран је 2015. године. Био је полиглота, говорио је грчки, руски, италијански, немачки и француски језик, док је користио у научном раду старогрчки, латински и црквенословенски. Свети Архијерејски Сабор Српске православне цркве изабрао га је маја 1985. године за епископа банатског. Хиротонисао га је 16. јуна 1985. године у београдској Саборној цркви Патријарх српски Герман уз саслужење: митрополита црногорско-приморског Данила, епископа бачког Никанора, браничевског Хризостома, жичког Стефана, шумадијског Саве, далматинског Николаја, тимочког Милутина, зворничко-тузланског Василија, аустралијско-новозеландског Василија, бањалучког Јефрема и мачванског Данила. Међу њима био је и митрополит кефалонијски Прокопије, који га је својевремено у Грчкој замонашио, а потом и произвео у архимандрита. Устоличен је 21. јула 1985. године у Вршцу. Одлуком Светог Архијерејског Сабора Српске православне цркве епископ банатски Амфилохије је децембра 1990. године изабран за митрополита црногорско-приморског са седиштем на Цетињу. Свечано устоличење за митрополита црногорско- -приморског, зетско-брдског и скендеријског извршио је Патријарх српски Павле са епископима 30. децембра 1990. године у Цетињском манастиру. Митрополит Амфилохије је био члан Светог Архијерејског Синода Српске православне цркве у више сазива. Председавао је тим телом и био заменик оболелог Патријарха српског Павла од краја 2007. године до његовог упокојења, као и местобљуститељ Патријарашког трона од упокојења патријарха Павла, 16. новембра 2009. до избора Патријарха српског Иринеја 22. јануара 2010. године. Администрирао је Епархијом рашко-призренском од маја 2010. године до устоличења епископа рашко-призренског Теодосија крајем децембра исте године. Администрирао је Епархијом Буеносајерском која је установљена на његов предлог) од њеног оснивања у мају 2011. до избора тадашњег епископа диоклијског Кирила (Бојовића) за њеног епархијског архијереја 2018. године. Уснуо у Господу 30. октобра 2020. године у Клиничко-болничком центру Црне Горе у Подгорици.

ДИРЉИВИ ИСПРАЋАЈИ

Његово високопреосвештенство митрополит црногорско-приморски Архиепископ цетињски и егзарх свештеног Пећког трона Амфилохије упокојио се у петак, 30. октобра. Од 6. октобра био је на лечењу у Клиничко-болничком центру Црне Горе одбијајући више понуда да се лечи у другим земљама, са образложењем да сматра да је прилично да се лечи управо тамо где се лечи његов народ, који му је поверен као архијереју. Десетине хиљада верног народа се од петка, 30. октобра, када су митрополитови земни остаци испраћени дирљиво од стране медицинских радника из Клиничког центра Црне Горе, опраштало у молитвеном ходу од свог духовног оца, који је 30 година био на трону Светог Петра Цетињског. Поводом упокојења владике Амфилохија, Цркви и верницима су пристигли бројни телеграми саучешћа из целога света. Готово сви домаћи и светски медији, са најдубљим поштовањем, известили су о упокојењу и животу митрополита црногорско- -приморског Амфилохија, као о једном од најзначајнијих теолога и личности у СПЦ и православљу

ДУХОВНА ГРОМАДА, ВЕРОУЧИТЕЉ, УТЕШИТЕЉ, ИСЦЕЛИТЕЉ…

Када је српском народу на Косову и Метохији било најтеже у годинама страдања и изгона, митрополитова рука и речи утехе увек су биле уз свој народ. Скоро да ниједан Видовдан није прошао без њега, а верници и ствараоци Косова и Метохије са љубављу и поштовањем опраштају се од драгог митрополита

РАДОСЛАВ ЗЛАТАНОВИЋ, КЊИЖЕВНИК

Били смо велики пријатељи, иако ја, велики грешник, а он, велики, православни верник. Понекад ми је читао, срамежљиво, стихове из своје бележнице, а понекад смо, и јавно, пред народом, заједно – као, на пример, на видовданском Песничком причешћу у Грачаници – читали своје стихове. Не знам зашто, али ми је, приватно, у поверењу, прескромно, говорио: „Волео бих да пишем поезију као ти! Наравно, мени је то годило, а, заправо, велики владика Црногорско-приморски, је претеривао! Његова је велика заслуга и што је прелепог, паметног мудрог и скромног, великог верника, игумана Високих Дечана – биће и најпознатијег старешине ове српске светиње у срцу Метохије – оца Јустина, када је он био запао у немилост неких моћника Српске православне цркве, сместио, поставио за старешину познатог Манастира Савине, надомак Херцег Новог, у Црној Гори! Хоћу рећи: Србија и српски народ су изгубили свог… великог, несравњивог човека, владику и далековидог вођу! Многе ствари данас би биле друкчије, и од велике ползе за српски род, да су се је његова реч, мисао, идеја и дело, пажљивије пратили, више прихватали и ценили! Али, све што је рекао, написао и учинио, остаће као значајан пројекат за бољу будућност српског народа, а, који је он брижно и љубоморно ценио и волео, био му, целим телом и душом, наклоњен, посвећен и одан!

СВЕТОЗАР ВЛАХОВИЋ, ДИРЕКТОР „ПАНОРАМЕ-ЈЕДИНСТВА” „Ожаљен као мало ко из васколиког пострадалог српског племена митрополит Амфилохије вазнео се у небеске моралне висине са којих мирно, са благодетним смешком, може да посматра своју паству којој је омеђио путе, вративши их на до скора изгубљене стазе божанске љубави”, рекао је Влаховић.

НЕНАД ЈЕРО РАДЕНКОВИЋ, ПЕСНИК Оче Анфилохије, вољени митрополите! Ниси могао да одеш док посрнуло своје стадо не вратиш на стазу. Пршљен твога врата држаће нашу главу. На твом тропрсту разројиће се српска пчела. Сваки твој дамар биће нам фитиљ, за танке воштанице и кандила. Хвала што нама са Косова и Метохије завешта нокте и најдуже ребро до срца, оштрицу да му окалимо и на мач га калемимо, да имамо чиме светиње да бранимо. Нема теби одмора оче, високо над нашим главама, чека те Св. Василије да небеске литије служите, са босиљком у руци муње разгоните!!!

МИЛАН МИХАЈЛОВИЋ, ПЕСНИК Одлазак митрополита црногорско-приморског и егзарха Пећког трона из овоземаљског живота, представља велики губитак за православље, за Српску православну цркву, за свеколики српски народ. Напустио нас је одлучни и истрајни чувар крста, стуб вере и традиције, који је као ретко ко, одмах после 1999, „крстарио” по распетом Косову и Метохији, уливајући својом појавом и харизмом наду преосталом посрнулом српском роду да није остављен и да ништа није изгубљено све док је дух несаломив, цео. Блаженопочивши митрополит Амфилохије био је и врсни књижевник, верни хроничар и сведочник новог косовског страдања, уз то и истински народни и духовни песник који је, уз вољени инструмент – гусле, традиционалној и толико пута испеваној песми „Јечам жњела косовка девојка”, додавао једну потпуно нову димензију која ће се препевавати и лебдети изнад свих нас као успомена, подстрек и одсјај снаге његовог ума и духа, који никад није устукнуо сили земаљској пред истином Божијом и једином. Нека му је вечна слава и вечни мир и спокој у царству небеском, а нама остаје неспокој због сазнања да смо изненада остали без духовне громаде и грудобрана, утешитеља и исцелитеља, вероучитеља, боготражитеља и небесног родитеља – рекао је песник, Милан Михајловић.

ЖИВОЈИН РАКОЧЕВИЋ, НОВИНАР И КЊИЖЕВНИК „Све што је радио је засновано на косовском и Новом завету, и тај модел је довео до тога да се Црна Гора ослободи. Он је човек који је победио комунизам, победио је клептомонтенегрине и није га могла заобићи корона. Потпуно је јасно да је и са короном поделио све муке, све страхове и сва надања свога народа”, рекао је Живојин Ракочевић, новинар и књижевник из Грачанице. Говорећи о његовом односу према Косову, Ракочевић је истакао да је „митрополит на Косову и Метохији препознат као патријарх Павле”. Он је, каже, био „ослободилац од страха”, човек чија се љубав неће заборавити. „Он је на Косову певао песме свадбарске, он је на Косову певао песме о повратку, он је био тај човек који се у сваком тренутку наших великих проблема нашао да буде, како са онима који деле одговорност, тако и са најпростијим сељацима и људима нашег доба”. Казао је да је митрополит Амфилохије „завршио све велике послове у свом животу”, те да својим животом и народу поручује: „Урадите и ви онолико колико можете у својим животима, завршите своје послове”. „Он је таман, у неку руку, у највећој могућој мери ослободио Црну Гору и поздравио се са њом и свима нама Србима било где, оставио тај модел да бранимо веру, нацију, слободу и демократију”, закључио је Ракочевић.

ОЛИВЕРА РАДИЋ, ПРОФЕСОР ИЗ ОРАХОВЦА – Са великом тугом смо примили вест да се упокојио митрополит Амфилохије. Упоредо са том вешћу код Срба Велике Хоче и Ораховца оживеле су успомене на митрополитове посете у време када је Метохија горела, када су Срби на сваком кораку убијани, киднаповани, када је народ као обезглављен протериван из својих кућа и гледао у Небо тражећи спас. Заврнутих рукава и загрнуте мантије, митрополит је ходао по крвљу натопљеној Метохији и покушавао да помогне колико је и како могао. Молио се, крштавао и сахрањивао, доносио хлеба и млека за уплашену децу, спуштао руке на њихове главице, и из ока пуштао сузу за погинулим, искасапљеним старцима, старицама, младићима и децом… – подсетила је Оливера Радић из страдалне Метохије и додала: „Његова рука на глави уплашене мајке Видосаве Матић, у Ораховцу, децембра 1999. године, када су јој одвели два сина у неки затвор КФОР-а, остаће ми заувек у сећању као рука утехе спуштена на главе свих нас престрашених Срба у Ораховцу и Великој Хочи. Памтићемо га и као кума Косовских божура, ансамбла деце са Косова и Метохије, које је прво он примио у незавршену крипту храма у Подгорици, истог оног храма где је себи наменио место вечитог почивалишта. Ниједна слава или годишњица у Црној Гори за митрополита није била замислива без деце са Косова и Метохије, без песме са Косова. А исто тако, ни велики празници и јубилеји на Косову и Метохији, нису били замисливи без митрополитовог присуства. Од Пећке патријаршије, Дечана, Зочишта, Призрена, Велике Хоче, Ораховца, Грачанице, увек је ходао усправно гледајући у небо јер је знао да док је тог погледа и молитве има наде за Србе и српске светиње на Косову и Метохији. И последње сећање ћемо носити на митрополита као человођу литија за одбрану светиња у Црној Гори, које смо ми Срби са Косова и Метохије доживели као литије и за одбрану светиња на Косову и Метохији, за одбрану светиња свуда. Иако смо тужни због његовог упокојења, срећни смо што добијамо новог молитвеника пред Господом који ће сада са неба спуштати руку на наше главе када нам помоћ буде потребна”, казала је Оливера Радић.

ПЕВАМО ТИ МНОГОЉЕСТВИЈЕ ВЕЧНОГ ЖИВОТА МИТРОПОЛИТЕ!

Певамо уз још на десетине и десетине хиљада гласова дечијих, сваки Косовски Божур за себе понаособ! Сваки Косовски Божур из свог села, града, енклаве, из своје улице, коју чува опстанком на Косову и Метохији живећи заветом преданим му од давнина. Тако сте нас топло скупљали у свој загрљај, да постанемо управо као букет деце душа једна, кумујући имену ансамбла, сусретима, путовањима, наступима, растанцима на сваком пределу црногорског или косметског шара. Окупљали нас када нико није, и грлили када нико није. Верујући да цвеће косметско миомиром песму шири. И да ако се не узгаја одговорно и постојано увенуће. Зато смо и веровали у тај неувели цвет наде који никне а не узнасмо где и како, постајући својеврсна посебна врста свог косметског изданка. Остајући верни предању Завета Косовског и опредељења за Царство Небеско, молитвен остајемо сада још уједињенији у духу светлог Васкрсења, верујући и надајући се свеопштем загрљају љубави. У пољу жита и јечма, који је косовка девојка посејала, остали сте најузорније племенито семе нашега доба, сада пожњевено у житнице Господње. Сејаће још таквих достојних семена та иста девојка, на пољу косовског васкрсења, а за још пуније житнице Господње! Клањамо се вашем сећању Косова и Метохије! То сећање се клања сада вама.

Р. Комазец З. Влашковић