Дачић: На Балкану синдром малих разлика, а великих конфликата
Министар спољних послова Ивица Дачић изјавио је да нико не може тачно рећи да ли ће Србија постати чланица ЕУ до 2025. године што је Жан Клод Јункер споменуо као оријентациони термин за улазак у Унију.
Дачић је навео да ће Србија учинити све што је у њеној моћи, административно и политички у смислу спровођења реформи, да буде спремна за чланство, и додао да ће то зависити и од саме ЕУ.
Очување суверенитета и територијалног интегритета Србије, са Косовом и Метохијом као њеним саставним делом, је најзначајнији спољнополитички приоритет Србије, уз стицање пуноправног чланства у ЕУ, изјавио је Ивица Дачић.
Он је истакао и да су у врху листе приоритета и очување регионалног мира и стабилности, добросуседски односи, развој билатералне сарадње са водећим актерима глобалне политичке сцене и са свим осталим државама у свету, као и војна неутралност.
Бранећи свој суверенитет и територијални интегритет, Србија истовремено брани међународно право, повељу УН и врховни ауторитет Савета безбедности, чиме доприноси очувању међународног мира, поручио је Дачић.
Министар је навео и да Србија изузетно цени константну подршку Аустрије на европском путу.
Дачић је подвукао да једнострана декларација о независности тзв. Косова из фебруара 2008. године није у супротности само са међународним правом и Завршним актом из Хелсинкија, већ и са резолуцијом СБ УН 1244, те представља пример грубог кршења норми на којима почива читав међународно-правни поредак.
“То ће много зависити и од превазилажења проблема у самој ЕУ изазваних Брегзитом али и неким другим процесима, односно мишљењима јавног мњења које није превише расположено за проширење”, рекао је Дачић одговарајући на питања студената Дипломатске академије из Беча којима је одржао предавање у МИП-у.
Бечки студент, пореклом из Хрватске упитао је српског шефа дипломатије да ли сматра да ће Хрватска Србији на европском путу бити сарадник или јој може отежати пут, као што се дешавало у случају Словеније и Хрватске, а Дачић је одговорио да су ретко када суседи у добрим односима те да је то на Балкану “синдром малих разлика, а великих конфликата”.
“Стално говорим да немамо ближе једне другима, тако да уместо на све сукобе разлике и проблеме, требало би акценат ставити на то да се боље слажемо. Мислим да односи са Хрватском треба да се развијају у том правцу, да дефинишемо проблеме и решавамо их али да имамо колико је год могуће добре односе за садашњост и будућност”, рекао је Дачић.
Подсетио је да ће Хрватска следеће године председавати Унији те да очекује да се тај период искористи да се српско-хрватски односи стабилизују.
“Нико не може да ме убеди да се Немци, Французи и Енглези воле онолико колико показују, али, ако су они могли да направе Унију челика можемо и ми да оснажимо читав наш регион”, казао је Дачић.
Министар је испричао да када у свету током радних путовања сретне неког Хрвата или Албанца, поздраве се као да су браћа, а министар је позвао све у регуиону да то чине и овде на Балкану.
Ивица Дачић је изјавио да не би било праведно, после свег ашто се дешавало на територији Еропе у 20. веку, да једино српски народ буде обележен као геноцидан. Додао је да Србија признаје да је у Сребреници почињен злочин, али да је против политизације термина геноцид.
Шеф српске дипломатије је то рекао одговарајући на питање аустријског студента са Дипломатске академије из Беча а који га је питао зашто се Србија не понаша у складу са међународним правом не признајући да је у Сребреници почињен геноцид.
Дачић је казао да се питање термина геноцида веома политизује и злоупотребљава и да је Србија баш зато веома опрезна када су у питању ти термини.
“Несумњиво је да су у Сребреници почињени злочини и ми их никада нисмо оспоравали. Парламент је донео декларацију где је прихватио пресуду Међународног суда, али осуђује и све друге злочине против Срба. Не можете се обазирати на осуду само једног злочина, а да не осудите и злочине против Срба који су се десили на том простору и који су претходили том злочину”, казао је Дачић.
Подсетио је и да је та зона била под заштитом УН-а и упитао ко је одговоран за то.
Наводећи да је Суд одбацио одговорност Србије, шеф српске дипломатије је казао да је геноцид организована акција државе према припадницима једне заједнице против које се предузимају мере у циљу њеног уништења.
“Не можете на територији једне општине да спроведете геноцид узимајући у обзир целу БиХ”, казао је.
Истакао је да поштује сваку жртву и додао да су чињени много већи злочини у нашој историји који нису проглашени геноцидом, укључујући и злочине над више стотина хиљада Срба који су побијени у концентрационим логорима за време усташке државе.
“Питање геноцида није постојало пре Другог светског рата у правној теорији, али сада многе земље у свету доносе резолуције геноцида Турака према Јерменима и ако се то десило давно, пре него што је термин геноцида уведен у правну терминологију”, навео је.
Подсетио је да је у Првом светском рату убијено 28 одсто српског становништва, наводећи да је то више од милион људи.
“И сада ћете ви да ме питате за геноцид, о томе што се десило у ситуацији у Сребреници”, истакао је Дачић.
Истиче да је Србија осудила тај злочин на начин на који је он дефинисан пресудом Међународног суда правде.
“Ово је покушај да се Срби учине геноцидним народом, а резултат свега тога је да је у Сарајеву живело 150.000 Срба, сада их има мање од 10.000, у Хрватској је живело 560.000 Срба, сада их има 180.000, у Приштини је живело више од 40.000 сада их има мање од 100. Када неки народ врши геноцид, када је вршен Холокауст према Јеврејима, Јевреја је било мање на крају, а не Немаца. Овде нешто није у реду”, навео је Дачић.
Шеф српске дипломатије је додао да свако ко је правио злочине треба да одговара, али да је Србија против политизације појма и термина и употребе таквих израза који бацају колективну кривицу на један народ.
