Дачић: Напредак Србије у ЕУ не одговара напорима које предузима
Напредак Србије у европским интеграцијама никако не одговара резултатима које смо остварили у реформском процесу, навео је шеф српске дипломатије Ивица Дачић на конференцији на нивоу министара спољних послова “Од Солуна 2003. до Загреба 2020”. Поручио је да је неопходно да динамика отварања поглавља буде унапређена и прилагођена темпу реформи које Србија спроводи и свим напорима које предузима.
Ивица Дачић је говорећи о преговарачком процесу Србије, подсетио да је он започео 2014. те да је до сада Србија отворила тек половину од укупног броја преговарачких поглавља, од чега у прошлој 2019. години тек два поглавља.
“Ми сматрамо да напредак Србије у европским интеграцијама никако не одговара резултатима које смо остварили у реформском процесу. Неопходно је да динамика отварања поглавља буде унапређена и прилагођена темпу реформи које Србија спроводи и свим напорима које предузима”, оценио је Дачић, наводи се у саопштењу Министарства спољних послова.
Како каже, Србија очекује да у кратком року у потпуности буде јасна нова методологија приступног процеса, која ће, како је оценио, нама, који смо одмакли у преговорима допринети њиховом убрзању, без негативног утицаја на квалитет, а уз јасну политичку подршку и видљиве резултате за наше грађане.
У супротном, упозорио је, је навео, Влада Србије имаће велике тешкоће да се супротстави расту евроскептицизма у свом друштву.
У том је контексту Дачић рекао и да Србија поздравља идеју ЕУ да према Западном Балкану иницира “Напредни економски план” који би омогућио додатна финансијска средства за регион, што би несумњиво подстакло даље спровођење реформи.
Изразио је наду да хрватско председавање Савету ЕУ остати позитивно упамћено и да ће Србија остварити нове кораке у процесу приступања ЕУ.
Шеф српске дипломатије нагласио је да цео регион тежи да осигура своје место у ЕУ и да ми то снажно подржавамо, али се, са друге стране, у име “стриктног и поштеног”, како је рекао, морају поштовати и разлике међу нама на том путу.
Важно је, додао је, да постоји принцип индивидуалности у процесу интеграција сваке државе кандидата посебно, те подсетио да је Србија посвећена регионалној сарадњи, а да је од суштинског значаја да ЕУ не сме да изгуби лидерску улогу у овом процесу.
Међутим, како је навео, оквир регионалне сарадње на Балкану не треба да замени или замагли индивидуални пут интеграција земаља кандидата које су искрено посвећене регионалној сарадњи.
“Србија сигурно није без разлога добила високу оцену у оквиру Извештаја Европске комисије о напретку за активности које предузима за јачање регионалне сарадње”, навео је Дачић и поновио да је пуноправно чланство у Европској унији спољнополитички приоритет Србије, а да је место не само Србије већ и читавог региона западног Балкана у ЕУ.
“Без инкорпорирања нашег региона, заједнички економски и политички простор на европском континенту неће бити потпун”, закључио је Дачић и захвалио је Влади Грчке на иницијативи за организовање састанка у правом тренутку, на почетку мандата нове Европске комисије и Европског парламента и пре Самита ЕУ-Западни Балкан у Загребу.
Како је рекао, у време великог таласа проширења 2004. године постојао је ентузијазам и политичка воља држава чланица ЕУ које су биле одлучне, те су учиниле све да се проширење догоди.
Поручио је да је важно да ЕУ не изневери обећања дата државама кандидатима о њиховој европској перспективи, приметивши да истовремено да термин “проширење” као да је постао непожељан у европској јавности, због нерешених унутрашњих, националних проблема.
