Добар род и квалитет малине

Берба малина у јеку у Зубином Потоку

-У општини има око 60 домаћинстава која се баве малинарством. Узгајање малина је све уноснији посао а приходима су задовољни узгајивачи, берачи и ми у задрузи каже Раде Утвић, директор Земљорадничке задруге Зубин Поток. – Нови малинари су се појавили и у Газиводама, Вељем Брегу, Зупчу и у још неким местима.
Малина је постала симбол Србије и ово воће се последњих десетак и више година све више гаји. Малина се гаји и у јужној српској покрајини, на Косовоу и Метохији, у свим деловима у којима живи српско становништво. Традиција узгајања малине није непозната на овом подручју али је једно време пре и после рата 1999. била замрла. У општини Зубин Поток је ових дана кренула је берба малина. Домаћинства која се овде баве малинарством имају по 10 до 50 ари под малином. Малина се гаји на породоичним парцелама у брдским пределима, бере се породично али у време бербе додатно се ангажују берачи јер је посао захтеван услед осетљивости овог воћа као и због тога што бреба већине сорти малина траје само месец дана.
Развој уносног малинарства
– У нашој општини имамо око 60 породица које се баве малинарством. Ове године малина је добро родила и веома је квалитетна. Узгајање малина је све уноснији посао а приходима су задовољни узгајивачи, берачи и ми у задрузи који се бавимо паковањем, замрзавањем, прерадом, чувањем и пласманом малине. Ове године очекујемо да откупимо и пласирамо 50 до 60 тона малине. Што се тиче цене, скроо сам обишао Брус, Блаце, Александровац, у овим срединама цена малине је 200 динара по килограму тако да очекујем да можемо радити откуп са 1, 8 евра за килограм. Желим да нагласим да наши малинари из Брњака имају проблема на граничном прелазу јер им бране да пролазе тако да ту имамо потешкоћа, каже Раде Утвић, директор Земљорадничке задруге Зубин Поток. Ова Земљорадничка задруга, у чијем саставу послује велика хладњача, врши откуп малина и другог воћа, поврћа и биља са свих подручја Косова и Метохије. Откупљени производи се после замрзавања или неке прераде пласирају углавном за Немачку, Аустрију , Пољску и друге европске земље.
Породица Милијане Жувић-Влашковић и Срђана Влашковића из Зубиног Потока успешно се бави узгојем малина већ шест година. – Ове године у малињаку у селу Јунаке на обронцима планине Рогозне, на површини од око 40 ари смо узгајали малину сорте „виламет“ која је одлично родила и доброг је квалитета. Очекујемо род од преко 5 тона. Малину третирамо на бази биља без штетних адитива. Око малине има доста посла али се исплати. Бере се месец дана и пошто не можемо све сами са нашом децом да постигнемо плаћамо и бераче. Вредни берачи могу да зараде и до 30 евра дневно. Узимамо око пет радница. Имамо малину за своје потребе и за продају. Кад је берба радимо у малињаку од шест сати ујутру до 20 сати увече.Продајемо је Земљорадничкој Задрузи јер нам је тако најбоље и најсигурније. Гајимо и друго воће а од ове године држимо и пчеле, то све ради наше породице, каже нам Милијана.
Малинарство је захтеван посао
Један други воћар, Петроније Бишевац, у свом малињаку у Јабуци, ове године има само малину сорте „полка“ на 30 ари. Полка се бере тек крајем августаа ли берба траје дуже и до октобра, и само га мало брину временске прилике, да не буде суше, јер нема довољно воде за наводњавање. Он је ипак веома задовољан и сваког дана је у свом воћњаку у брдовитом делу села јер је само тако било могуће да очува и одржи прадедовско имање. И он напомиње да је за рад са малинама потребна посвећеност и да би могло више да се ради.Познато му је да су се малинаству од недавно посветиле и неке породице из Брњака које малину гаје свака на свом поседу од око 30 ари. Нови малинари су се појавили и у Газиводама, Вељем Брегу, Зупчу и у још неким местима.
Поднебље у Зубином Потоку је готово идеално за узгој малине, то су показале и анализе земљишта и одговарајућа надморска висина. Малина у зависности од сорте захтева прилично озбиљан и сталан рад које се огледа и у сталном надгледању и праћењу раста и развоја овог воћа.
Пре неколико година формирано је Удружење малинара у Зубином Потоку под именом “Градина”чији је циљ окупљање произвођача ради размене информација о сортама и начину гајења малина као и о усавршавању производње и начину пласмана малине.
Малине су пре скоро век и по почеле да се узгајају у Србији, а прва малинарска подручја која су се формирала била су на територији Ваљева и Чачка, где се малина првобитно производила само за потребе локалног тржишта. Из ових крајева пренета је и у друге делове земље. Многи малинари са Косова и данас набављају засаде у овим градовима.  С. Ђукић