Дошли из Угарске у Србију на позив краља Уроша

 У Новом Брду се налазила једна од најзначајнијих рударских саских колонија. Средином 14. века рудник „Ново брдо” избија на прво место у целој Србији са отварањем ковнице новца 1349. године

 

 

Ср е д њ о в е к о в н о Ново Брдо било је познато и значајно привредно, пре свега рударско место у коме се експолоатисала такозвана гламска руда која је садржала велики проценат сребра и злата. Када се данас поведе прича о рударству у овом месту, може се чути, да су у средњем веку Саси овде били главни рудари, који су овом ни мало лаком послу за који каже да је „хлеб са девет кора” подучавали и друге. Осим чињенице да живе у причама које се преносе с колена на колено у контексту тема о рудницма, да су Саси били некада житељи Новог Брда, сведоче и остаци такозване Саске цркве, који су још увек добро видни и налазе се у подножју овдашње средњовековне тврђаве. Станислав Којић из Врбовца, аутор десетак монографија о више места у Косовском Поморављу, поред осталог истрживао је и то одакле Саси и шта су они радили на косметским просторима, а пре свега у Новом Брду. – Саси или Саксонци су старо германско племе, чија је постојбина била на подручју касније северне Немачке. Они су били познати рударски радници који су у првој половини 13. века дошли из Угарске у Србију, на позив краља Уроша ( 1243- 1276) да раде у рудницима када се у јачој мери појављује рударство као значајна грана привреде. У средњовековној Србији су присутни све до пада деспотовине. Учествовали су у изградњи рудника. У Новом Брду се у 14. веку налазила једна од најугледнијих саских рударских општина. Такође, у „Трепчи” се Саси помињу под називом Тедеш, 1349. године. Било их је у јањевским, летничким и призренским рудницима. Захваљујући Сасима интензивиран је развој рударства у Србији. Иначе садашње Косово и Метохија је по свом рудном богатству познато још пре 2000. година, јер су још тада Келти и Римљани експлоатисали оловоцинкану руду на Скопској Црној Гори на обронцима Копаоника и другим местима, на шта указују археолошки налази и многи топоними из тог периода – каже Којић. Како он додаје, према неким записима Саси су дошли у Србију из Спишке жупаније у Словачкој.

– Саси су у време краља Уроша добили право да имају одређену аутономију, то јест да имају свог кнеза, цркву и своје судије за међусобне спорове – истиче Којић. Према његовим речима осим рудника „Ново брдо” и рудник у Јањеву обиловао је с посебном врстом сребра са становитим процентом злата, такозвано гламско сребро. – Ова природна богатства привукла су моге стране трговце уз градњу значајнијих путних праваца на Косову и Метохији, које је представљало раскрсницу Балкана и транзитно подручје, при чему је спајало остале делове ондашње српске државе. Поспешен је развој трговинске размене, али је дошло и до демографских промена кроз разне међусобне утицаје. Временом рудници „Трепча” и „Јањево” застају за „Новим брдом”, које средином 14. века избија на прво место у целој Србији са отварањем ковнице новца 1349. године, тако да је Ново Брдо било прво место чије је име стављено на новац (новобрдски грош), па почиње и обилато даривање манастира новобрдским сребром за време цара Душана. Тада се трговина овог места одвија и са европским тржиштем. Постоје записи да су крајем 14. века српске рударе из Новог Брда, који су свој занат пекли заједно са вичним рударима Сасима, позивали на рад у рудницима у краљевству Сицилије. Иначе у делу Закона о рудницима који се односи на „Ново брдо”, донетом у време деспота Стефана Лазревића наводи се да је Ново Брдо имало високи степен развоја, захваљујући рударству, трговини и занатству. Рударство је дало основни подстицај развоју градских насеља чак и оних који се налазе на важним путевима у близини рудника. Тако се Приштина и Вучитрн у то време развијају захваљујући близини рудника „Новог брда”, „Јањева” и „Трепче”. Развој рударства пружио је Немањићима и другим српским владарима потребна средства за изградњу многобројних монументалних манастира и цркава украшеним драгоценим фрескама – додаје Којић. У неким средњовековним списима може се наћи и податак да је злато које је експлоатисано у рудницима „Новог брда” искориштено и да се украси кивот са моштима Светог Николе, који се налази у граду Барију у Италији. Саси су део историје. Њих више у Новом Брду нема. А што се рударства у Новом Брду тиче, уназад већ дуже време оно је у стагнацији. Пре рата на просторима Косова и Метојхије већина становника из ових крајева, Срба и Албанаца радила је у руднику „Ново брдо” и живела од тог посла. Данас је рудник активан, али у њему нема запослених Срба и број запослених Албанаца је минималан. Према неким проценама залихе оловоцинкане руде у „Новом брду”, у којој је и дан данас присутан значајан проценат злата и сребра су велике.

С.Ивковић