Дрецун: Даље међународно присуство охрабрује оне који би да унитариризују БиХ

Коментаришући изјаву начелника Генералштаба војске Швајцарске Томаса Сислија да се не може предвидети крај мировних мисија у БиХ и на КиМ, јер би повлачење мировних снага вратило нестабилност, председник скупштинског Одбора за Косово и Метохију Милован Дрецун каже да даље међународно присуство охрабрује оне који би да унитариризују БиХ, да покушају да нестане Република Српска или да буде толико обезвлашћена да постоји као нека врста невладине организације.

 

Гостујући у Јутарњем програму Милован Дрецун истиче да је тренутно на КиМ 3.400 припадника Кфора.

“Они планрају да паралелно са повећањем броја косовских безбедносних снага, односно замишљене војске Косова, смањују своје присуство до минимално потребног нивоа, а то је 2.500 људи”, наглашава Милован Дрецун.

Према његовим речима од официра и начелника генералштаба било које војске се очекује једна реална оцена ситуације на терену.

“Ја не бих могао у потпуности да се сложим са оценом Томаса Сислија. Она је тачна за КиМ да тамо треба да остану међународне снаге, али што се тиче БиХ даље међународно присуство охрабрује оне који би да унитаризују БиХ, да покушају да нестане Република Српска или да буде толико обезвлашћена да постоји као нека врста невладине организације”, оцењује председник скупштинског Одбора за Косово и Метохију.

Додаје да се сада из геополитичких разлога, ситуација у којој Република Српска покушава да врати надлежности које су јој одузете, а које јој припадају по Дејтонском споразуму, којим покушава да се изједначи са другим ентитетом тумачи као дестабилизација, као нагло заоштравање политичке ситуације, као потреба за додатно присуство Еуфора у БиХ.

“Видимо да је обавештајно деловање појединих западних земаља појачано, да се тамо већ налазе тимови који се декларишу као тимови за антихибридно деловање, у ствари се ради о хибридном деловању, и очекујем да ће у наредном периоду доћи до покушаја политичке дестабилизације Милорада Додика и актуелне власти у Републици Српској”, сматра Дрецун.

Према његовим речима ако неко покушава да Републику Српску мимо Дејтонског споразума толико маргинализује, обезвласти, онда стварно планира политичку дестабилизацију и у таквим условима јесте потребно задржавање међународних снага.

“Што се тиче Косова и Метохије и институција које тамо функцонишу, због сталних притисака на српски народ, због насиља које је уперено против српског народа, високе стопе криминала на потребно је међународно прсуство. Кфор је највећа гаранција тренутно за какву такву безбедност српског народа, за минимум стаблности која је потребна на КиМ. Потребно је поставити и друго питање. Ако неко заиста жели да међународне снаге у потпуности обаве свој мандат на КиМ како онда може да ради на трансформацији косовских безбедносних снага у војску Косова. Косово није држава, није чланица УН а Кфор је тамо по резолуцији 1244 која не предвиђа такву формацију”, истиче Дрецун.