Дрецун: Лајчак покушава да пронађе елементе за постизање некаквог договора, дијалог бесмислен без напретка
Специјални изасланик ЕУ за дијалог Београда и Приштине Мирослав Лајчак долази у Београд где ће разговарати са председником Александром Вучићем. Председник скупштинског одбора за КиМ Милован Дрецун каже да Лајчак, који се у понедељак састао са Аљбином Куртијем, покушава да пронађе неки елемент за постизање некаквог договора о било ком питању. Како оцењује, трећи неуспешни састанак на највишем нивоу био би превише.
Председник скупштинског одбора за КиМ Милован Дрецун каже за РТС да разговорима са Аљбиним Куртијем и Александром Вучићем специјални изасланик ЕУ за дијалог Београда и Приштине Мирослав Лајчак настоји да се пронађе начин за наставак разговора две стране, као и да се пренесе поруке Брисела.
Дрецун подсећа да од када је Курти премијер привремених институција у Приштини, није било никаквог напретка у дијалогу после два сусрета на врху и низа састанака на нивоу стручњака.
Приштина спречава било какав напредак. “Одржавање дијалога без конкретних решења постаје бесмислено. Проблем Бриселског дијалога није само формирање Заједнице српских општина већ и енергетика, слобода кретања, правосуђе, полиција као и Радна групе за регистарске таблице”, наглашава Дрецун.
Упозорава да поред тога што одбија фромирање ЗСО, Курти иде даље показујући да Приштина жели да преузме управљање мрежом за пренос електричне енергије.
Констатује да Курти жели да о томе говори само са Бриселом иако добро зна да је власник те мреже држава Србија.
Према његовим речима, Лајчак састанцима са Куртијем и Вучићем покушава да види има ли шансе за сусрет две стране на највишем нивоу и шта би се нашло на дневном реду.
“И на прошла два састанка формиран је дневни ред, а Курти је ‘минирао’ те састанке. Када је решавана криза у вези са таблицама, поред договора о формирању радне групе која ће се бавити тим проблемом, као следећа и главна тачка у наставку дијалога истакнуто је формирање ЗСО. Приштина се тада с тиме сложила, а сада то поново одбија”, каже Дрецун.
Дрецун је скептичан у вези са тим да ли могуће да се пронађу елементи за постизање некаквог договора о било ком питању. “Три неуспешна састанка на врху били би превише. Курти игнорише поруке Брисела и Вашингтона о ЗСО”.
Сматра да ће доћи време кад ће ЕУ морати искрено да каже да ли у могућности да води дијалог или да врати мандат УН ако то није у стању да учини.
“Курти шампион политичких небулоза”
Коментаришући посету Аљбина Куртија Загребу који је том приликом напао Београд рекавши да се Србија на Балкану понаша као Русија и да од Републике Српске жели да направи Белорусију, Дрецун каже да је премијер привремених институција “шампион политичких небулоза”.
“Загреб и косовски Албанци већ дуго имају добру сарадњу, а зајединички циљ је да се нашкоди интересима Београда и целокупном српском народу”, сматра Дрецун.
Подсећа да то пријатељство потиче још од ратова деведесетих, када је се много косовских Албанаца борило у хрватским паравојним формацијама, а један од кључних команданата је био Агим Чеку, који је после постао један од заповедника ОВК.
“Хрватска признаје тзв. Косово и помаже им да добију нова признања и истовремено настоји да закочи евроинтеграције Србије”, оцењује Дрецун.
“Загреб помаже Приштини да формира војску”
С друге стране, како тврди, Хрватска у великој мери помаже да Косовске безбедносне снаге прерасту у праву тзв. војску Косова.
У току је друга ротација хрватских снага у оквиру Кфора, долази још 130 припадника хрватске војске, укупно ће их бити 142.
Дрецун наводи да мисија хрватске војске у оквиру Кфора има прешадијску чету од 100 људи, 15 припадника у извиђачкој чети обавештајног батаљона и две хеликоптерске посаде. Указује на то да је речено раније да је њен мандат између осталог и подршка трансформацији Косовских безбедносних снага што је, наглашава, директно кршење Резолуције 1244.
Резолуција 1244 не предвиђа постојање КБС-а, а Хрватска под маском Кфора жели да пружи подршку формирању тзв. војске Косова, каже Дрецун.
Дрецун каже да га ту највише брине обавештајна компонента хрватског контингента у оквиру Кфора. Верује да хрватске снаге желе да остваре обавештајни продор тако што ће покушати да нађу погодне сараднике, који би могли да им кажу о чему се разговара на састанцима државног врха Србије и Срба са КиМ. Те податке које би прикупили вероватно би делили са Приштином, додаје Дрецун.
Наглашава да је војна вежба “Дефендер 21” била веома обимна у оквиру које је одржана и вежба “Лауфер 21” која је била обавештајног карактера и у којој су учествовали и припадници обавештајног сектора КБС-а.
Та вежба је одржана у Хрватској. То сведочи да већ обавештајно сарађују. Мандат хрватских снага на КиМ неће допринети стабилизацији прилика у јужној српској покрајини, закључује Дрецун.
