Најновије вести

Дрецун: САД убрзано праве војску тзв. држави Косово за чланство у НАТО-у

Рат у Украјини утиче и на мале земље попут Србије, па се покушај да се косметски проблем реши захуктава, истиче Милован Дрецун, председник Одбора за Косово и Метохију Скупштине Србије. Наводи да је порука председника САД Џозефа Бајдена Кијеву – “нећемо отићи”, и да то указује на дугорочан сукоб.

 

 

Дрецун наглашава да је Америка најснажнија подршка тзв. држави Косово, убрзано им праве војску за чланство у НАТО-у, а чланство у УН ће оставити за неку другу фазу. Сматра да је за Србију важна изградња стратешког партнерства са САД.

Милован Дрецун истиче да је очигледно да је постојао дипломатски договор с Москвом да се не угрози безбедност америчког председника Џозефа Бајдена током посете Кијеву и да ту није било никаквих тајни.

Мисли да је кључна порука коју је председник Бајден послао – “нећемо отићи!” Све то, истиче, указује на дугорочан сукоб и да се Украјина дугорочно наоружа системима који би могли да ојачају њену војску до мере да буде непремостива препрека за било какве покушаје Русије.

Посебно указује на буџет Пентагона, који је на историјском нивоу од око 858 милијарди долара, а једна од важних ставки у буџету, од шест милијарди долара је, како каже, за обуздавање Русије. То, оцењује, указује на значај сукоба у Украјини.

“Рат у Украјини утиче и на мале земље попут Србије, јер већ видимо да је и те како утицао на захуктавање покушаја да се косметски проблем реши. С једне стране што је руски председник косметски проблем назвао преседаном, а с друге стране што САД и НАТО то сматрају својим простором и у региону имају пуну контролу и не желе присуство конкурентске суперсиле и нерешене проблеме”, објашњава председник Одбора за КиМ.

Изградња стратешког партнерства Србије и САД
Истиче да Америка пружа најснажнију подршку тзв. држави Косово, које има и јаку подршку Немачке.

“САД су овде и даље доминантна сила и мислим да у свим нашим проценама морамо да узмемо у обзир оно што ће се дешавати у наредном периоду, а то је веома, веома јака позиција САД којој не може ниједна конкурентска сила овде да приђе. Ни Русија, ни Кина својим утицајем и присуством”, нагласио је Дрецун.

Додаје и да би то требало да Србији буде главни оријентир и када решава косметски проблем и када тражи геополитичко место у новом полицентричном међународном поретку.

Указује да је председник Александар Вучић после разговора са Дереком Шолеом, вишим саветником у Стејт департменту, истакао да је договорено да започну разговори о изградњи стратешког партнерства Србије и САД.

“САД сматрају да је прича о КиМ завршена, односно да је треба завршити у делу где ми треба да признамо лажну државу Косово и да она постане чланица УН. Свакако да је њихова идеја да се на састанку у Бриселу 27. фебруара расправља о европском предлогу који је дошао у фазу да се налази на столу по принципу ‘узми или остави’. Они ће настојати да тај проблем реше у наредном периоду бар делимично”, наглашава Дрецун.

Објашњава да тај предлог предвиђа три корака. Први је, основни споразум без де јуре признања с наше стране, али се говори о принципима територијалног интегритета што, како истиче, значи де факто признање. И трећи корак: чланство тзв. државе Косово у међународним организацијама.

Циљ САД да омогући тзв. држави Косово чланство у НАТО-у
“Међутим, потпуно је јасно да Београд неће прихватити да се сложи с чланством лажне државе у УН. Зато је циљ у овој фази САД и других западних држава да омогуће чланство тзв. држави Косово у НАТО-у. То је кључна ствар, али да би се то десило, имате исти случај као с Украјином”, оценио је Дрецун.

Подсетио је на изјаву генералног секретара НАТО-а Јенса Столтенберга, да би било која земља која има територијални или етнички проблем, што је, наводи случај с Украјином, али случај и са тзв. државом Косово, морала на миран политички начин пре тога да реши те проблеме да би могла да аплицира за чланство у НАТО-у.

Уз све то, каже, убрзано им праве и војску по свим НАТО стандардима.

“Дакле, њихов циљ у овој фази је да омогуће чланство тзв. Косову у евроатлантским структурама, превашодно у НАТО-у, а да чланство у УН оставе за неку другу фазу”, оцењује Милован Дрецун.

Подели на: