субота, 13. августа 2022. | 15:06
Најновије вести

ЕУ не сме због истока заборавити на Западни Балкан

ЕУ због истока Европе не сме заборавити на Западни Балкан и мора му пружити кредибилну европску перспективу кроз снажније укључење, закључак је данашњег панела на Европском форуму Вахау у самостану Гетвајг.

 

 

Изасланик ЕУ за дијалог Београда и Приштине Мирослав Лајчак рекао је да одлуке које је ЕУ донела у вези Украјине и Молдавије показују да Унија, када је јединствена, може бити геополитички стуб и међународни актер.

Али, додаје, на другој страни ЕУ је показала да јој те исте врлине недостају на Западном Балкану и да без јединства нема одлучности.

“Постоји један регион где нико не сумња да Европа мора имати водећу улогу, а то је Западни Балкан, али ми не успевамо у томе. Због тога су реакције на Брисел на Западном Балкану негативне. Постоји много фрустрација. У БиХ су се надали статусу кандидата. Ко каже да је та земља мање спремна од Молдавије. Било је надања и на Косову, и наравно Северна Македонија и Албанија су се надале да ће ЕУ показати јединство и да ће отпочети приступне преговоре“, рекао је Лајчак.

Позвао је ЕУ да не дозволи примену двоструких стандарда.

“Јединство према истоку је добро, а надам се да ћемо тај дух пронаћи и у вези Западног Балкана. Мормао променити опхођење према овом региону, јер тренутно приступни процес не функционише. Постоји европска перспектива, али од када је дата само две земље активно преговарају о чланству”, указао је Лајчак.

Бивши шеф словачке дипломатије рекао је да је неопходно променити процес, јер има превише предуслова пре него што се уопште почну преговори, као да ЕУ жели да кандидати испуне стандарде пре почетка преговора, што је погрешно.

“Морамо дозволити да земље Западног Балкана постану део процеса. Морамо партнере из региона довести за сто када је год могуће. То је нека врста постепеног приступа”, објаснио је он.

Казао је да државе Западног Балкана морају имати утисак да је европска будућност реална, да науче да функционишу у савезу 27 држава, али на другој страни и ЕУ да се прилагоди будућој ситуацији.

Упитан шта би желео да се догоди у наредне четири године, рекао је да би желео да се постигне свеобухватни споразум између Београда и Приштине, јер би то убрзало процес европске интеграције.

“Србија и Црна Гора могле би до тада завршити приступне преговое, а Северна Македонија и Албанија достићи њихов ниво”, објаснио је он.

Министарка за европска питања Аустрије Каролине Едштадлер упозорила је да постоји реална опасност од ескалације на Западном Балкану и да је неопходно да ЕУ има фокус на том региону.

“Морамо наставити да помажемо земљама кандидатима да се боље развијају, при чему су владавина права, демократија и људска права, који су стубови ЕУ, кључни. Треба да ЕУ остане активна на Западном Балкану“, подвукла је она.

Едштадлер је истакла да наравно није једноставно у БиХ, да је тој земљи потребно још много подршке у проналажењу решења.

„Тамо ћемо ускоро имати изборе и морамо се већ бавити ситуацијом после. Прмеијер Албаније Еди рама је у праву када каже да морамо да дамо кредибилну перспективу сада. То је питање безбедности и веродостојности ЕУ“, подвукла је она.

Мартин Клус државни секретар у Министарству спољних послова Словачке истакао је да његова земља жели да свих шест држава Западног Балкана добије европску перспективу.

Он је оценио да ће Црна Гора ускоро постати део ЕУ.

Што се БиХ тиче, каже да је постављен циљ октобар месец када би та земља могла постати кандидат.

У вези Северне Македоније и Албаније поручио је да се не сме дозволити да једна земља, Бугарска, држи друге као таоце, те се заложио за разматрање система доношења одлука консензусом у ЕУ.

Специјални изасланик Велике Британије за Западни Балкан Стјујарт Пич рекао је да политички ризици у БиХ не смеју постати и безбедносни.

Он је додао да не каже да постоји безбедносни проблем на Западном Балкану, али да би требало бити веома обазрив због руског утицаја.

“Није тачно да су Русија и Кина пријатељи тих држава, то је ЕУ”, подвукао је Пич.

Подели на: