ЕУ спремна за наставак дијалога, на столу важне теме
Европска унија спремна је за наставак дијалога Београда и Приштине, каже Сузана Грубјешић из Центра за спољну политику уочи званичног наставка преговора у Бриселу и изражава наду да ће доћи до напретка иако, како каже, у дијалогу не учествује најјача политичка фигура из Приштине.
Грубјешић истиче да треба разговарати и да Београд, као и до сада, треба да покаже добру вољу да учествује у преговорима не само зато што европска перспектива Србије зависи од дијалога, већ и безбедност целог региона.
“А да не говоримо о Србима на КиМ за које је важно да је Београд у дијалогу и да идемо ка споразуму”, истиче Грубјешићг.
Како каже, дијалога није било све док ЕУ није била спремна за дијалог, а услови за наставак преговора створили су се када је Мирослав Лајчак именован за специјалног изасланика за преговоре, а Приштина, уз ангажман Вашингтона, укинула таксе.
Када је реч о темама којима ће се после скоро две године одблокирати преговори, Грубјешић наводи да су проблем несталих и расељених са КиМ и економија важна питања која нису била “покривена” Бриселским споразумом, а која би, сматра, требало да буду неспорна за разговор и да се нађу на преговарачком столу.
Напомиње да је око 240.000 Срба прогнано са КиМ, као и да је шеф Мисије Еулекса на КиМ Ларс Гунар Вигемарк саопштио да се 1.640 лица воде као нестали и да је то “важно питање”.
“Такође, није проблем само повратак, без обзира што се само један одсто Срба вратило на КиМ, већ услови за повратак који не постоје. То су теме које нису биле покривене Бриселским споразумом као првим документом о нормализацији односа, тако да има још тема о којима треба разговарати”, каже Грубјешић.
Сматра и да су економске теме важне јер могу да допринесу побољшању односа између Београда и Приштине и бољитку читавог региона уколико се буду ослањале на теме из Гренелове “конективити” агенде и споразуме о друмском, железничком и авио саобраћају.
“Све то може да у каснијој фази доведе до озбиљнијих политичких разговора, а ово су теме којима треба посветити пажњу што раније није био случај”, наводи Грубјешић.
Истиче да споразум о нормализацији односа Београда и Приштине треба да буде свеобухватан, али и вишеслојан и да треба разговарати о свим спорним питањима са циљем постизања консензуса.
Коментаришући иницијативу ЕУ да убрза наставак дијалога, Грубјешић оцењује да се без заједничке координиране “акције” ЕУ и САД смањују шансе за успех дијалога и постизање споразума о КиМ.
Она поставља питање да ли два месеца пред почетак кампање за председничке изборе у САД има простора за додатно ангажовање Вашингтона око решавања косовског питања, али не спори да је синергија ЕУ и САД неопходна за успех.
“То видимо из искуства свих претходних великих регионалних споразума, почев од Дејтонског споразума до Преспанског споразума између Северне Македоније и Грчке”, наводи Грубјешић.
