ФЕСТИВАЛ  ПОЕЗИЈЕ  У СЛУЖБИ ОЧУВАЊА СРПСКОГ ЈЕЗИКА, ПИСМА И КУЛТУРЕ НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ

Завршени  55.  песнички сусрети „ Лазар Вучковић“  у организацији  „Панорама“ -Јединство.

 

Овогодишњи 55. по реду песнички сусрети „Лазар Вучковић“ посвећен песнику и новинару листа  „Јединство“ Лазару Вучковићу из Горњег села код Призрена који је трагично избугио живот утопивши се у Охридском језеру 1966.године,    завршени су књижевним часом у Церници у Косовском Поморавњу. Песнички караван су и овог пута  чиничи песници из централне Србије и с Косова и Метохије: Данило Јокоановић, Новица Китић, Соња Кеча, Срећко Симић, Владан Ракић, Станислав Којић, Милутин Ђуричковић,  Братислав Милановић,  Милан Михајловић, Ненад Раденковић Јеро, Иван Лаловић Драгомир Костић, Живојин Ракочевић и Жарко Миленковић.  У песничком каравану овогодишњих песничких сусрета „Лазар Вучковић  био и један од најпознатијих српских песника Перо Зубац  аутор антолгијске песме „Мостарске кише“ и његов син песник и музичар  Милош Зубац,  који је стихове казивао уз звуке гитаре и препевао старе косовске песме.  Перо Зубац је добитник овогодишње традиционалне награде за најбољу поезију објављену у часопису „ Стремљења „која му је уручена током књижевне вечери првог дана песничких сурета , одржане у просторијама Дома културе у Грачаници.

  Песнички сусрети „Лазар Вучковић“  су започели полагањем цвећа и одавањем поште крај гроба Лазара Вучовића у његовом родном селу, а званично их је отворила у призренској Богословији „Ћирило и Методије“ директорка и уредница  Установе за новинско издавачку делатност „Панорама- Јединство“, Рада Комазец. Томе је претходило одавање поште минутом ћутања недавно преминулом књижевнику Петру Сарићу, једном од оснивача песничких сусрета „Лазар Вучковић“.

 

                    ВАТРА ПОЕЗИЈЕ ЗАПАЉЕНА НА СВЕТОМ МЕСТУ

Поздраваљајући песнике и пожелевши им добродошлицу у своје и у име наставника у ученика Богословије као и у име владике Рашко -призренског, владике Теодосија,  који је благословио њихово одржавање, заменик ректора ове школе, протојереј Исидор је истакао задовољство да се, упркос многим негавивним околностима у окружењу, песничи сурети одржавају.

„Посебно смо поносни да су  ове године да упркос околностима , такве какве јесу песници опет овде са нама , да певамо, да Богу словимо, да нас песма мало подигне на горе , чини нас бољима-казао је уз остало отац Исидор. Он је изразио надање да ће се традиција песничких сусрета наставити и убудуће.

„Да заједно наставимо ову традицију у добром духу у расположењу.Осећајте се овде као у својој кући- рекао је отац Исидор.

Отварајући песничке сусрете ,  директорица Рада Комазец је такође изразила велико задовољсто да су песници поново, како је рекла,  у царском  граду у Призрену под кровом Богословије.

 

„ Велика ми је част и задовољство  што смо овде у царском граду у нашој Богословији која хвала Богу  из године у годину    одгаја и образује будуће архијереје, црквене делатнике,   свештенике,  и професоре .

Управо је наша Призренска богословија  одиграла значајну улогу  у очувању,  културног, националног и верског идентитета српског народа .  Идентитет једног народа  траје док траје и духовност , зато не смемо ни помислити  на губитак  духовности једнога дана  јер тада би престало и наше постојање.

Наша издавачка кућа  “Јединство” -Панорама” која траје већ скоро 8 деценија на  задатку је очувања српске писане речи , културе и традиције нашег народа на  овој нашој светој земљи и то није мит него реалност, ово јесте српска света земља.

Ево већ 55 пут палимо ватру поезије у част песника “Лазара Вучковића и организујемо ово поетско саборовање.

Песници се показују као изврсни познаваоци  људског духа  с вером и надом  у човечност. Они на исконски начин  посматрају човека  као божију креацију .

У материјалном свету недостају лепе речи, искрена дружења и љубав,  а ми то све имамо у нашим сусретима песника.  Потребни су нам подстицаји  који ће у стварност уносити мир, љубав и лепе речи,   а то наши драги песници поседују- казала је директорица Комазец и отворила овогодишње 55.песничке сусрете „Лазар Вучковић“.

 

Редали су се стихови песника у Богословији поред Бистрице  као наредани  ђердани а свему је чари дао млади музичар Милош Зубац певајући уз гитару косовске песме,  што је наишло на одушевљење богослова.

Након Призрена и Богословије песнички шас и додела награде одржани су поред свете Грачанице.

 

                        СУСРЕТИ  ПОСЕБНОГ ШАРМА И ЕМОЦИЈЕ 

     Окупљеним љубитељима писане поетске речи  у просторијама Дома културе на књижевном часу, одржаном у вечерњим сатима  у инспиративном говору  обратила се  директорица Рада  Комазец.

  „Тужна  сам због свега што се догађа на Косову и Метохији, тужна сам и због тога што нас је напустио један од оснивача  песничких сусрета, Петер Сарић. Истовремно ми је драго да ево по 55. саборујемо у част песника и новинара  Лазара Вучковића. Данас смо обишли  његов завичај, а управо његов завичај је утакн у његово стваралаштво. Лазар се појавио  као покретачки дар и изменио и дух и  естетику тадашње  српске  поезије на Косову и Метохији и допринео њеном осавремењивању. Он је песник, препознатљивог стила.Лепота речи, мисаоност , јаке емоције, филозофски немири, складне версификације, све су то карактеристике Лазаревог певања које он,  нажалост,  није завршио до краја. За њега је  песма беспочетна, бескрајна и неуништива. Српски  књижевници су  ти  који су кроз векове  учинили то да  Косво и Метохија  није само топоним већ место сусрета, вере, културе, традиције, српског народа ма где  он био. Увек су наши сусрети у том преплитању тешкоћа и  звезданих узлета, а било их је , проналазили пут да  дођу до слушалаца, јер просто косовски човек има искунску потребу  за културом.

Нигде као овде у Грачаници, на Косову песници не стоје  са страхопоштовањем, препознајући  метафори живота и свему ономе  што јесте. За Косово и Метохију човек моли, моли  за педаљ мира у немирној околини. Кроз стихове Косово и Метохија постаје оно  што  му и природно припада, а то је  место  богослужења, места у коме се све природне појаве  и сва људска осећања клањају  пред творцем. И ови наши сусрети имају посебан шарм и емоцију, не само  живу  песничку реч, него  и људску емоцију да дођемо и уживамо  у нечему што је јединствено, што траје  и што има традицију. Панорама Јединство, издавачка кућа која је и организатор ових сусрета  упркос свим потешкоћама, а оне нису мале,  трудиће се и  да  и у наредним годинама  обогаћују и  развијају ови сусрети  и уз божју помоћ да трају још много, много година и векова –казала је, између осталог,  Рада Комазец.

                              „МОСТАРСКЕ КИШЕ“ ОКО ГРАЧАНИЦЕ

Добитник овогодишње награде за најбољу поезију објављену у часопису Стремљења по одлуци петочланог жирија овенчан је један од најпознатијих српских живих песника Перо Зубац, што је изазвало велики аплауз и одушевљење  присутних љубитеља писане речи.

Образлажући награду Пери Зубцу  за поетске прилоге објављене у часописима „Стремљења“  Милан Михајловић је казао:

„ Оцењујући богате поетске прилоге објављене у часописима „Стремљења“ у 2023.години, жири на  седници одржаној 25.септембра  донео је једнгласно одлуку, да ово престижно књижевно признање  припадне циклусу песама „Нешто мало сете“ објављеном у часопису „Стремљења“ број  3 и 4. песнику из Новог Сада, Перу Зубцу.   Овај поетски пламен који се јавио у „Мостарским кишама „ и прекрио српско поетско небо већ деценијама из песме у песму из збирке у збирку  обасјава нашу књижевну мапу на  овим и свежим поетским изразима , сликама и порукама У  награђеном циклусу „ Нешто мало сете“,  плоде се и варниче  родољубиво-љубавни стихови  одевени у ново поетско рухо, стварани под огромном духовном температуром. У овој поезији сусрећемо велику кондензацију песниковог надахунућа, искуства и сна. Ово је поезија  која еманирано у светлости чини јасним оно што је скрајнуто у нашој свести  и што је  на ивици ишчезнућа. Она  залази у наше корене, историју и мит.Поезија за коју песник  на једном месту рече да је  изаткана од историје и лепоте  и где се мисао таложи у саће.У језгру овог певања смештен је човек  са свим овоземаљским сновима, радостима  и надама.  То је онај поетски доживљај који нас тера да му се  поново вратимо и  да га изнова доживимо. Цео циклус сачињен је од праве шуме метафора и  ситагми и гради једну нову вертикалу  песничког доживљаја, исуства и сна. Посебним сјајем и лепотом су исказани стихови  о љубави  о градовима и мостовим светињама и људима, о Новом Саду и Бистрици, Љевишкој, Косовском тлу, на коме ничу  поетски цветови. У песми  „ Алескин Призрен“ остају стихови као громобран  пољина рода да сведоче о времену  и његовом  трајању. И сам ће „Христ кад  други пут  дође, поред нас немих  осмехнут да прође“.Ови нас стихови уводе у свет лирског космоса  у поље где се родољубиво лирски кругови  умножавају и употпуњују слику о свету и врмену  и о нама самима. Песме су писане слободним  и римованим стихом, али се у свакој песми осећа језичка избушеност и унутрашњи дамар  који ову поезију чини особеном и препознатљивом , а то је тежња сваког песника и одлика сваке  праве поезије-  навео је, између осталог, члан жирија  овогодишњих песничких сусрета „Лазар  Вучковић“Милан Михајловић.

Добитник признања, Перо Зубац   је  захвалио,  истичући да га је примио са посебном радошћу и емоцијом.

Зубац је, између осталог ,  нагласио   у својој беседи у Грачаници:

„ Од песама  које  су за  имагинарну златну књигу  оставилиу песници  који су рано или прерано , као наш Лазар,  који нас је овде окупио  напустили овај свет , могла би се лако сачинити  антологија и могла би се  лако сачинити  антологија и често су они рад великих песама , које су нам оставили , присутнији  у свету  поезије  но што су  били за живота. Они нису само успомена и златан траг, они су ту са својим песмама  међ песничким и  читалачким бртатством.  Остали би  златан траг и драга успомена  и да су написали мање  но што су написали  ако их је вила лирике посетила  бар једном  и осветлила им душу  да напишу велику песму. Успомене су нетрајне а  велике песме  трајне и светрајне.Нису мене награде заобилазиле , напротив, рекао је Перо Зубац и додао:

„Горанов вијенац“ сам добио  у двадесет седмој години , „Награду  Ослобођења  Војводине“  у тридесет и петој  па су награде сустизале  број мојих  година  па ону највећу  у седамдесет и петој  на Сретење, У последњој мојој књизи  „Сестра против моја самоћа“  коју је драгоценим ми предговором  испратила у свет  читалаштва  Весна Голдсворти , у првом  сарајевском  издању „Арт Рабица“ Горана Микулића  има једна песма којом каним да окончам ову моју малу беседу захвалан онима који су ме наградили  и онима  који ме још позивају  да се придружим драгим ми онима  на другој обали , но да се радујем што могу да гледам  како расту моје миле унуке Милена и Меј – казао је Пера Зубац и за крај прочитао најављену песму.

Потом  су Пера и Милош Зубац  одржали поетско -музички програм  уз неизоставне „Мостарске кише“  у чему је публика истински уживала.

Другог дана свог песнички караван песничких сусрета „Лазар Вучковић“ наставио је пут села Церница у Косовском Поморављу где су их с радошћу дочекали ученици и наставници ОШ“ Бранко Радичевић“. Песници су казивали читали стихове дечје поезије, али су песнике обрадовала и деца која су им такође рецитовала стихове у знаку добродошлице. Глани организоатор песничких сусрта „Лазар Вучковић“ је Установа за новинско издавачку делатност „Панорама –Јединство“.

Додајмо и то да је песнике, учеснике песничког каравана песничких сусрта „Лазар Вучковић“ примила у свом кабинету председница општине Грачаница , Љиљана Шубарић која их је упознала са укупном ситуацијом на тетироји општине Грачаница. Она је истакла да су песнички сусрети нешто што је улило енергију и наду Србима који остају и опстју на овим просторима.

Соња Ивковић