ФХПК: “Резолуција о српском геноциду на Косову – непримерена и без правног ефекта”
Фонд за хуманитарно право на Косову (ФХПК), не доводећи у питање мотиве ишитрених иницијатива косовске скупштине, изражава своје незадовољство усвојеном резолуцијом о “српском геноциду на Косову”, и предлаже успостављање сарадње са Београдом, како би се интензивирало кривично гоњење починилаца злочина и констатовале и потврдиле чињенице о ратним злочинима, као и злочинима против човечности, који су почињени на Косову.
“Скупштина Косова, као највиша законодавна институција, изнад свега би требало да буде веома пажљива у правним квалификацијама. Пошто чак ни 20 година након окончања оружаног сукоба на Косову још увек нема ниједне пресуде било којег суда, међународног или локалног, којом се злочини почињени на Косову квалификују као геноцид, овај израз не би требало користити у овој резолуцији”, наводи се у реаговању ФХПК.
ФХП Косово подсећа да је Међународни кривични суд за бившу Југославију у пресудама против шесторице највиших српских званичника за злочине почињене на Косову констатовао да су они починили злочине против човечности и прекршили законе и обичаје ратовања у облику заједничког криминалног подухвата, али нигде не констатује постојање геноцида.
“С друге стране, нису сви злочини наведени у тексту резолуције засновани на доказима и чињеницама. Пре доношења овакве резолуције, Скупштина Косова би требало детаљно да провери све наводе о злочинима наведеним у документу”.
Ако резолуција садржи произвољне информације, онда се дискредитује цела резолуција, истиче ФХПК и подсећа да, као што је познато, резолуције нису правно обавезујући акти.
“Стога ова резолуција заправо неће утицати на остваривање права жртава на правду, репарацију или проналажење истине”, оцењује ФХПК.
“Оваква резолуција може само створити привид код грађана да се прошлост обрађује, што ће се касније претворити у разочарање. Што је још горе, ова ишитрена и непромишљена иницијатива изазвала је да посланица, госпођа Флора Бровина, у покушају да добије што већу подршку за ову резолуцију, искористи визуални приказ који није примерен за излагање у јавности, а за који се показало да није доказ злочина на Косову. Употреба визуелних приказа за различите сврхе у Скупштини је неприхватљива”.
“Уместо да поставља услове за државу Србију, Скупштина Косова треба, заједно са другим институцијама, да тражи успостављање сарадње са Србијом, како би се интензивирало кривично гоњење починилаца злочина и констатовале и потврдиле чињенице о ратним злочинима, као и злочинима против човечности, који су почињени на Косову”, подвлачи ФХПК.
