Финска преузима председавање ЕУ – шта то значи за евроинтеграције Србије

У наредних шест месеци Европској унији председава Финска. За разлику од Румуније која је била окупирана европским изборима и Брегзитом, Финску чека формирање европских институција. Због тога јој неће бити лако.

 

Да политика проширења остаје у игри, унела је Финска у програм председавања. У документу од 17 страна, за Србију, важан пасус. Један, али вредан.

“Можемо бити оптимисти да ће и овог пута тема проширења бити сачувана у оном капацитету кредибилности и да кажем и у предстојећем председавању Финске тако и у будућој администрацији ЕУ”, рекао је Југослав Милачић, саветник министарке за европске интеграције.

Каква ће подела карата бити, у Бриселу је важније од финског председавања.

Приоритети Финске су заштита грађана и слобода, економија, климатске промене и промоција европских вредности на глобалном нивоу. Шта Србија да чини да покрене евроинтеграције?

“Први потез Србије у односу на председавање Финске Саветом ЕУ треба да буде деловање у односу на Извештај Европске комисије који је пре свега нагласио незавидан ниво владавине права у Србији”, навео је Јовица Павловић из Института за европске студије.

Милена Лазаревић из Центра за европске политике сматра да поред наставка дијалога, што мора да се одвија, акценат би морао да се стави на владавину права, економско управљање и реформу јавне управе.

У Влади знају шта ће им бити приоритети током финског председавања још од плана тројке, усвојеног у децембру прошле године када су посвећеност проширењу потврдиле Румунија, Финска и Хрватска.

“Ушли смо у процес ревизије Акционих планова за поглавља 23 и 24 који радимо у блиској сарадњи како са организацијама цивилног друштва тако и са свим релевантним институцијама ЕУ и ми желимо да тај посао завршимо до краја ове године”, истакао је Милачић.

После три председавања Унији у комшилуку, Финска је далеко.

“Далеко од очију, далеко од срца, мислим да нису људи џабе рекли, тако да има одређеног ефекта и то што Финска није непосредни сусед Србије. Али, ми смо сами показали да када су нам непосредни суседи били земље које су председавале, нисмо се ни ми нешто потрудили да те тренутке зграбимо”, додаје Лазаревићева.

Подсетимо, Финска председава трећи пут. Својевремено је имала врло способног комесара за проширење, Олија Рена.

У Влади кажу да је за Србију важно да се у наредних шест месеци унутар Европске уније много чешће чује реч проширење, него регионална сарадња. Србија припрема преговарачке позиције за поглавља 10 о информационом друштву и медијима, поглавље 28 о правима потрошача и поглавља 7 о интелектуалној својини, које би, ако буде све како треба током финског председавања могла и да затвори.

Подели на: