четвртак, 24. септембра 2020. | 06:48

Формирање „војске Косова” је дугорочан процес

Војни аналитичар Александар Радић у интервјуу за „Јединство” између осталог каже да је Приштина одлучила да формира војску и то ће да учини. У преговарачком процесу не би требало да се повлаче потези који би наметали коначна решања, нарочито око осетљивих питања. Јер, зашто онда излазите на преговоре, уколико шаљете поруку да нисте спремни да разговарате рационално о нечему што се зове компромис. Другачијег решења нема.

 

Мислим да су у Приштини чврсто одлучили да иду даље да формирају министарство одбране па да Косовске снаге безбедности, више не буду организација за подршку цивилним институцијама у кризнум ситуацијама, већ конвенционална оружана сила задужена у првом реду за заштиту територијалног интегритета Косова – казао је Александар Радић , војни аналитичар одговарајући на питање „Јединства”, може ли се Приштина спречити у формирању „војске Косова” и додаје, ако тражимо мотив зашто то раде, мислим да је најважнији мотив порука преговорима, да Приштина неће одступати од тога да штити оно што већ Албанци имају или што би могли да имају према својим пројекцијама, укључујући и север Косова. Порука је, „то што је на мапи то је наше” а ви ћете да видите за остало како ћете да решавате проблем преговорима. Значи један пропагандни приступ. Ово је једно заузимање преговарачке позиције која је јако неповољна за Србију.

  • Генерални секретар НАТО Јенс Столтенберг упозорио је Приштину да није добар тренутак да то чине…?

Порука више него јасна, а нарочито анализа која иде корак даље. Када се поставља питање због чега су тако тврдоглави, ако је став генералног секретара Нато – не, па зато што очигледно имају довољно уверљиву и снажну подршку да би могли да иду даље. О томе смо могли да спекулишемо, да са одређеном резервом говоримо одакле је то дошло , док није амерички амбасадор акредитован у Приштини Коснет рекао јасно да подржава формирање војске Косова. Чињеница је да је амерички систем власти изузетно сложен. Да тамо огроман број људи ради на различитим пословима којима могу да се појаве и различитим ставовима. Наиме, Трампова конфузија у вођењу спољне политике доводи до тога да је могуће да се догоди управо то што је било ових дана, да Помпео каже једно а амбасадор који седи у Приштини друго. Мислим да је једна струја Стејт департмента охрабрила одлуку Приштине да формира војску.

  • Да ли ће трансформација КБС у „војску” бити брзо урађено како би брже деловала или је то, пак, један процес?

Препрека за функционално деловање такве организације јесте Кфор и он једини у складу са Резолуцијом 1244 и Војно техничког споразума има надлежност када је реч о ангажовању оружане силе на простору КиМ. На крају крајевау у закону КБС позитивном који сада постоји (позитивном у праву а не позитиван у емотивном смислу ) је дефинисано да су КБС под надзором међународних снага на КиМ . Значи и њихов рад и ангажовање и набавке наоружања, складиштење наоружања све су то активности под контролом међународних снага. Они су у оквиру свог мандата дужне да испуњавају те задатке. Чак и када би у Приштини нешто смислили да ураде, Кфор је дужан да то спречи. Зато дају ограду из Приштине да је то дугорочан процес. Они већ имају код КБС организацију која је организована војно, која пролази војну обуку, наоружани су аутоматским пушкама.

 

Њих су охрабрили они који притискају Србију да прихвате статус који дефинишу привремене инститиције самоуправе у Приштини. То је порука. То је, заправо, оно што се може чути од неких америчких и немачких представника…”

 

Претварање те организације у војску је питање доградње, реорганизације и набавке наоуружања у складу са њиховим буџетом и потребама, али то тражи време. Нећемо ми 15. ујутро, зато што је парламент гласао, имати „војску Косова” која излази на територију која је замишљена према властима из Приштине да треба да је запоседну. Реч је овде о политичкој поруци о заузимању једног тврдог става, слању поруке да су у Приштини спремни на крају крајева и радикалним мерама да бране своје виђење какво треба да буде решење преговора. Нажалост, врло лако из контекста свих збивања у задње време можемо да прочитамо да је порука све или ништа. Они желе Косово онако како они замишљају и не желе компромис. Са те стране не треба стварати панику, ни слику о томе да је њима потребно да изгласају три закона да би ушли у неку инцидентну ситуацију у Косовској Митровици. То су могли и раније да ураде са припадницима полиције .

  • С обзирим да је војска чувар територијалног интегритета, значи ли то да искључују сваки дијалог о евентуалном разграничењу или компромисном решењу?

Порука је Харадинаја да неће да прича о разграничењу. Ја то тако читам.

  • Губи ли дијалог сваку сврху?

Њих су охрабрили они који притискају Србију да прихвате статус који дефинишу привремене инститиције самоуправе у Приштини. То је порука. То је, заправо, оно што се може чути од неких америчких и немачких представника, да не виде простора да се ту било шта расправља него напросто очекује се од Србије једноставно признање свршеног чина.

  • Да ли Србија има маневарски простор?

Има Србија маневарски простор и те како. Наставља се дипломатска игра. Није ово крај. Ово је мера притиска која отежава позицију Србије, али не дефинише је до крајње тачке. Јер, домет тих закона је ограничен а ту је и Кфор. Не може 15. децембра неко да нареди батаљону који већ постоји у једном кампу у Митровици . Ево сада сте ви војска и сада ви уђите у Северну Митровицу. Није реч о тако драматичном сценарију, него о поруци Београду да нема наде да се на преговорима може нешто учинити. Није то баш тако, зато што ми имамо дипломатију управо са оним центрима одлучивања који су преко океана у Вашингтону. Од њих је стигло и охрабрење да улазимо у разговоре о разграничењу, али је од неких структура тамо такође стигло охрабрење Албанцима да формирају војску, односно, усвоје ова три закона. У овом моменту саветујем нашим властима да се уз све притиске, ипак, суштинске одлуке доносе на Балкану. Да унутар тих задатих елемената треба водити динамичне разговоре са онима из Приштине који желе да разговарају другачије . Наравно, пратимо све време и њихове унутрашње сукобе и трвења око тога чија опција превладала и чија је реч задња. Јер, ту је настојање Харадинаја да ограничи маневарски простор, не само Србији, него и Тачију.

  • Колико може бити опасно да сине идеја некоме у Приштини да такве јединице оду на север на административну линију?

Србија у овом тренутку мора да разговара са Кфором и са чланицама Кфора земљама које су послале војнике и да их подсети на то шта је њихова обавеза, међународно прихваћена обавеза у оквиру мандата које су дефинисале УН. То је механизам који је природан, допуштен. Нема ту ко што да замера и ту морамо да се боримо максимално и да подсетимо земље Нато које су ангажоване у Кфору шта је њима дужност коју су прихватиле да ће да изврше. Сваки други потез би био радикално решавање повратка који је договорен у међународним инстутуцијама и све оно што пише у Резолуцији 1244 СБ УН. Мењали су се партије, људи, али очекивања су наглашавали Резолуција 1244 и у складу са тим Албанци не могу да покрећу снаге безбедности. Сваки покрет њихових јединица, који би могао бити протумачен као нарушавање безбедности на КиМ или потенцијално изазивање кризе, подразумева реакцију Кфора. Кфор је дужан да их спречи у покрету. Да се неко одлучи за радикалан сценарио, ту већ причамо о ситуацији у којем можемо да гледамо катастрофично . Увек можете да поступите крајње радикално и да направите провокацију која би довела у пут без повратка и где би Србија била у ситуацији на изнуђене реакције .

  • Уколико они, што изазивају сукобе широм света, покушају да то учине на овом простору, да ли би им пошло за руком?

У овом тренутку тешко, због тога што тамо имамо међународне снаге. Ми овде причамо о КБС који су организована формација и у њиховом закону пише да су под контролом међународних снага . То што ће Албанци донети други закон, не може да промени мандат Кфора који су одредиле УН. Оно што Србија мора да уради јесте да има сталну везу и да што боље комуницира, да дипломатским каналима комуницира са свим земљама које су на листи учесница у Кфору. Дакле, неопходно је непрекидно динамично да се разговара са амбасадорима тих земаља у Београду, да се стално подсећају на то шта се дешава. Представници Војске Србије и других структура безбедности Србије које су укључене у то да непрекидно комуницирају са Кфором око тога да ли има било каквих показатеља, информација, да ли се нешто дешава , да ли се наговештава, јер то је оно што може да се уради. Улазак са Војском Србије и другим снагама безбедности је неприхватљиво решење пошто би то био директан сукоб са међународним снагама. Ми имамо државу и наша држава поштује своје међународне обавезе, и оно што је њена политичка реалност. Србија не иницира рат и не видим да са наше стране постоји агресивна порука. Људи из наше спољне политике и нашег система одбране и унутрашњих послова даноноћно раде на комуникацији, свако у свом ресору, са свим међународним факторима који могу да доведу до тога да се користи механизам на КиМ у пуној мери који је одређен мандатом УН.

Р. Комазец
Подели на: