понедељак, 20. септембра 2021. | 01:51

Где су нестали, где је још 9.969 људи?

Обележен Међународни дан несталих лица у Београду

 

 

Озбиљан застој у решавању питања несталих, пре свега због понашања Загреба и Приштине, који се на сличан начин односе не само према захтевима Србије, него и према обавезама које имају све стране, рекао је Вељко Одаловић

Питање несталих данас је најтежа последица сукоба у бившој Југославији. Породицама несталих лица који су у Скупштину Београда на Комеморативну седницу поводом обележавања Међун ародног дана несталих 30. августа,  дошли са транспарентом на коме је писало “Где су нестали?” обратио се председник Комисије за нестала лица Владе Републике Србије, Вељко Одаловић.Он је оценио да постоји озбиљан застој у решавању питања несталих, пре свега због понашања Загреба и Приштине, који се на сличан начин односе не само према захтевима Србије, него и према обавезама које имају све стране. Комеморативни скуп у скупштини града Београда  организовали су Владин а Комисја за несатала лица,  МКЦК и Координација српских удружења породица  несталих, убијених и погинулих лица са простора бивше Југославије.

Застој у решавању несталих због Загреба и Приштине 

После 30 година од почетка ратних сукоба на територији бивше Југославије несталих је укупно 9.969, што је огроман број, рекао је Одалов ић. “Од последњег обележавања дана несталих до данас решили смо 11 случајева несталих лица српске националности. То је страшно, поражавајуће”, рекао је он.

Одаловић је истакао да српска комисија нема проблема са захтевима других страна у потрази за несталим лицима и да се проверавају заједно.”Али исто тражимо и од свих у региону. Да се понашају исто тако”, рекао је он.

Одаловић је истакао да у међувремену било неких помака у доступности архива држава и институција ван региона.  Понашање Загреба и Приштине описао је кроз питање да ли они уопште хоће да се суоче да постоје и српске жртве. Све стране у процесу треба да буду одговорне за злочине и да буду исто третирани.

“Око 4.000 тела се налазе у мртвачницама на простору Хрватске, Босне и Херцеговине и територије Косова и Метохије. И ми морамо да дамо одговор чија су то тела”, рекао је он.

-Ми морамо да дамо одговор чија су то тела. Полазимо од тога да не знамо чија су. Не знамо колико је ту Срба, Хрвата, Бошњака, муслимана, било кога другог, истакао је Одаловић. Позвао је да се питање тих тела расчисти и изађе пред породице несталих у читавом региону и  да се то каже.-Верујем да ће се ова садашња ситуација застоја превазићи, да ћемо имати више информација о несталима, жртвама и процесима против злочинаца, и да ће се тако читав регион полако извући из блата”, закључио је он.

Шефица Регионалне делегације Међународног комитета Црвеног крста Јелена Стијачић подсетила је да је 2019. године пронађено и идентификовано 218 људи, прошле године свега 46, а у 2021. години до сада 43 лица. -Уверени смо да се уз бољу регионалну сарадњу и размену информација тај процес може и мора унапредити. Решавање питања несталих мора да се убрза и третира искључиво као хуманитарно питање, без политизације”, поручила је она.  Такође је подсетила да неке породице траже своје нестале и по 30 година, и додала да се без боље регионалне сарадње, може догодити да се та потрага настави деценијама.

Генерални секретар Црвеног крста Србије Љубомир Миладиновић оценио је да је питање несталих питање солидарности, и да нико не сме бити задовољан стањем. Нагласио је да се даље може само сарадњом свих власти у региону и других актера, а да породице несталих нису и не смеју бити саме и остављене. Он је упутио јавни позив породицама које то до сада нису учиниле да поднесу захтев и дају крв за ДНК јер је то основ за даљи рад.

Питање несталих ослободити политизације   

Председник Координације српских удружења породица несталих, убијених и погинулих са простора бивше Југославије др Душко Челић нагласио је да нестали гледају на живе и од њих очекују истину и правду, памћење, и да гледају и прате шта живи чине да правда стигне злочинце. Он је истакао да је заборав пут у понављање злочина. Челић је нагласио да питање утврђивања судбине несталих хуманитарно и цивилизацијско питање, те да мора бити неполитично.

Душко  Челић је рекао да у Хрватској и Босни и Херцеговини према српским жртвама постоји дискриминација, док је на простору Косова и Метохије још горе јер за Србе и неалбанце постоји “завера ћутања”.-Недопустиво је да у Хрватској 26 година након рата, постоју познате гробнице и гробна места са десетинама жртава српске националности, које нису ексхумиране. То није демонстрација једнаког третмана према свим жртвама, без обзира које су националности, како се то званично тврди, већ је нажалост дискриминација жртава на делу“, рекао је Челић. Према његовим речима, ни у Босни и Херцеговини није боља ситуација по питању правде за жртве, „посебно српске“.

Као корак унапређења у истрагама навео је јединствену евиденцију несталих, као и мапу страдања.  Питање несталих треба да претходи свим другим питањима, изнео очекивање да је са припремањем закона оно на уској листи приоритета Владе Србије.”Нећемо одустати од наше борбе јер нас нестали гледају”, поручио је он.

Уз скуп у Београду, Дан несталих обележава се и у Нишу, Краљеву и Грачаници. После Комеморативне академије у скупштини Београда скуп је завршен  шетњом породица несталих до Ташмајданског парка где су положени венци и руже на споменик несталима и страдалима у ратовима 1990-тих.

Према подацима који су представљени у Скупштини Београда, од око 35.000 људи који су нестали током ратова деведесетих, још увек се не зна судбина 1.968 несталих у Хрватској, 1.630 на Kосову и 6.371 у Босни и Херцеговини.

Закон о несталим лицима за месец  дана

Државни секретар у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Антић је на  Комеморативној седници у Скупштини Београда пренео породиц ама поздраве министарке Дарје Кисић Тепавчевић и истакао да се нада да ће Србија за месец дана донети закон о несталим лицима који је сада у нацрту.

-Око 95 одсто тог закона је готово, остало је да се још неколико ствари усагласи са Владом Србије и председником Вучићем, рекао је он и додао је да се закон доноси да би могао да живи и да се спроведе.     С.Ђукић

 

 

Подели на: