ГЛАС ЗА СРПСКУ ЛИСТУ ЈЕ ГЛАС ЗА СРБИЈУ НА КиМ

 Ситуација коју смо затекли и наследили на Косову и Метохији је претешка, али се боримо да превлада разум и да дође до компромиса. Наше национално заједништво на КиМ није само емотивна потреба, већ егзистенцијална неопходност, али знам да наши људи то јако добро разумеју. Најаве стварања такозване велике Албаније су играње ватром и отворена претња миру и стабилности региона

 

 

Како се захуктава предизборна кампања на Косову и Метохији, тако се појачава запаљива реторика Албанаца, али и упућују отворене претње српском народу. Зашто представници албанског народа бирачима, уместо обећања за економски просперитет и бољи живот, нуде екстремистички острашћене говоре, шта за Србе значи слога и Српска листа, на ова и друга питања везано за Косово и Метохију, одговоре за „Јединство“ дао је први човек Канцеларије за Косово и Метохију, директор Петар Петковић За предизборну острашћеност србофобијом албанских политичара директор Петковић је казао: -То је стари и безброј пута опробани политички трик којим се албанске странке надмећу за гласове најекстремнијих припадника бирачког тела. И све то не би било ни вредно коментара да таква реторика не резултира стварним нападима и покушајима застрашивања српског народа. У протеклим данима имали смо на терену исписивање графита УЧК, постављање албанских изборних билборда на улазима у чисто српска села, па чак и случај рањавања ватреним оружјем. У једном тренутку, а томе смо много пута били сведоци, поруке мржње прерастају у акте насиља. Правилно сте приметили да говором мржње албански политички лидери избегавају обавезу да својим бирачима дају одговоре на горућа економска и социјална питања, али то не значи да вербални напади на Србе, председника Вучића и све што је српско нису и део њихових интимних и програмских опредељења. Антисрпска осећањa су и даље дубоко укорењена у делу албанске политичке елите, али и у делу јавности, тако да не можемо да о овом феномену говоримо као о пуком популизму и  политичкој реторици.

  • Може ли било која територија заснивати свој суверенитет на протеривању стотине хиљада аутохтоног народа друге вере и нације,  као и  упорним покушајима отимања  културног наслеђа тог народа, као што је случај са српским народом  на Косову и Метохији?

На протеривању се може само засновати екстремизам и мржња, који су уједно и узроци антисрпске политике. Ситуација коју смо затекли и наследили на Косову и Метохији је претешка, али се боримо да превлада разум и да дође до компромиса. Ако тога нема, остају пројекти етнички чистог простора без Срба и српских цркава и манастира који и даље живе у главама појединих албанских политичара. Размере трагедије са којом се можемо суочити уколико проблеме не будемо кадри да решавамо компромисом јесу, надам се, довољно упозорење свима који и даље мисле да је било шта на Косову и Метохији могуће решавати насиљем и једностраним актима.

  • Већина албанских партија јавно износе да  ће се Косово ујединити са Албанијом, док  се на другој страни Срби кажњавају уколико кажу истину о деловању терористичког покрета и  лажирању догађаја, на пример  Рачка.  Има ли краја албанским фалсификатима и западним дуплим стандардима?

Најаве стварања такозване велике Албаније су играње ватром и отворена претња миру и стабилности региона. На најаве Рамуша Харадинаја да ће расписати референдум за, како каже, уједињење Косова и Албаније је, истина, било неколико политичких реакција са Запада, али оне нису ни изблиза биле довољно бројне и оштре, ако се у обзир узме озбиљност претње. Не морам да нагађам какве би биле реакције уколико би наша страна почела да говори о питању националног уједињења Срба. У том смислу, у праву сте уколико имате утисак да и даље постоје двоструки аршини и тенденција да се Албанцима гледа кроз прсте за сваки политички прекршај. Србија, међутим, води одговорну и озбиљну политику и онима који настоје да нас провоцирају запаљивом реториком и претњама одговарамо својим политичким и економским успесима, и тако ћемо и наставити да чинимо, јер чувајући стабилност и мир исказујемо, пре свега, одговорност према сопственом народу, али и према целом региону.

  • Шта нам говори чињеница да су се поједини политичари у Београду обрадовали признању Косова од стране Израела?

То само потврђује оно што одувек говоримо – да међу српским политичарима има оних којима нажалост није стало до успешне Србије. Они би били најсрећнији да је Србија слаба и немоћна јер једино у таквим околностима виде некакву шансу да мимо воље народа поново дођу на власт и наставе да краду и отимају, због чега су их грађани својевремено и отерали са власти. Они би волели да самопроглашено Косово постане и чланица УН и да сваки дан Србија буде поражена на неком плану, јер они у томе виде своју политичку шансу. Могу само да те, назови велике опозиционе лидере, који се избора плаше као куге подсетим да је у њихово време више од 80 држава признало једнострано проглашену независност Косова, а да смо се ми, предвођени председником Александром Вучићем, изборили за 18 повлачења признања. Толико о намерама и искрености борбе за суверенитет и територијални интегритет Србије.

  • Одлазили сте често на преговоре у Брисел. Како изгледају преговори и да ли су  посредници  неутрални као што тврде?

У Бриселу предводим делегацију Београда на техничким, односно експертским разговорима. Реч је углавном о темама које се односе на примену до сада постигнутих споразума. Такође, разговарамо о могућностима за отварање нових тема, како би се додатно релаксирали односи Београда и Приштине и олакшао живот грађана. Господин Мирослав Лајчак настоји да олакша постизање споразума и отклањање недоумица и несугласица. Београд је искрено и доследно на становишту где се не сме дозволити да дијалог замре, међутим, доследни смо и у инсистирању да Приштина мора спровести своје обавезе у вези са формирањем Заједнице српских општина како би дијалог могао да се настави на плодотворан начин. Са господином Лајчаком имамо коректан и продуктиван однос, и он као човек, са великим дипломатским искуством, врло добро разуме значај дијалога и неопходности помирења српског и албанског народа.

  • Имају ли Срби на Косову и Метохији луксуза да се деле и ко профитира од српских подела?

Приметио сам да је Српска листа у свом предизборном споту употребила један стих Владислава Петковића Диса, и срећан сам због тог омажа великом српском песнику и родољубу. Реч је о стиху из песме „Међу својима“, и мислим да нема лепшег начина да се у овим тешким временима позове на српско јединство. Ниједан Србин на КиМ не може сам да заштити своје интересе. Тако нешто је могуће само ако сте међу својима. Позив на јединство је заправо позив на обједињавање и окупљање снага у борби за заједнички интерес. Наше национално заједништво на КиМ није само емотивна потреба, већ егзистенцијална неопходност, али знам да наши људи то јако добро разумеју.

  • У време СФРЈ албански комунисти и сепаратисти су имали исти циљ, а српски комунисти су им, нешто из наивности а чешће из сопствених интереса, помагали у реализацији циља. Није ли Српска листа осујетила план Приштине да манипулише Србима као у време социјализма?

Не бих био баш тако резолутан у оцени сложених историјских процеса који су довели до садашње ситуације на КиМ. Чињеница је, међутим, да смо данас овде где јесмо, између осталог, и због немара и неодговорности српских политичких елита у прошлости. Не говорим само о времену СФРЈ, јер и пред крај и почетак 21.века смо имали могућност да покушамо да проактивношћу спречимо да се оволика несрећа сручи на српски народ на КиМ. Анализом узрока и последица ће се бавити историчари, а на овој генерацији политичара је да не прави грешке из прошлости. У овом тренутку највиши српски национални интерес јесте мир и стабилност и ми зато морамо да имамо стратешки постављену одговорну политику, како бисмо спречили да будемо увучени у неке нове сукобе, а верујем да на другој страни и даље има много неодговорних који верују да би могли да профитирају таквим развојем догађаја.

  • Приштина очекује да ће нова америчка администрација извршити притисак на Србију да се реши косовско питање признањем од стране Србије. Има ли  решења за КиМ, уколико не дође до компромиса са којим ће се сложити и  српска и албанска страна?

Уверен сам да је свима у свету јасно да мира и стабилности на Западном Балкану не може бити ако се несугласице и конфликти не решавају компромисом. Надам се да су за нама остала времена када се сматрало да је несугласице могуће превазилазити тако што би се извршио притисак на једну страну. Србија је данас и кредибилан међународни партнер и у сваком смислу успешна држава, и са становишта јавно декларисаних интереса појединих светских центара моћи не би било политичке логике у томе да се са њом комуницира језиком притисака и уцена. Данас није ни 1999. ни 2008. година, и свет се од тада битно изменио, и мислим да се Приштина грдно вара ако мисли да може да рачуна на безусловну, бланко подршку својих међународних спонзора, и да свакако неће имати зелено светло у евентуалним покушајима да дестабилизује регион.

  • Као први човек Канцеларије за Косово и Метохију и радо виђен међу Србима на КиМ, имате ли поруку за њих уочи ванредних парламентарних избора  у нашој јужној покрајини?

Наши сународници на КиМ су силом прилика били приморани да развију политичка чула и да политику науче да схватају боље него многи Европљани. Доношење правих политичких одлука је услов опстанка српског народа у нашој јужној покрајини, а Срби су протеклих година непогрешиво чинили праве изборе. Баш као што Српска листа поручује у свом предизборном споту, треба само и овога пута да донесу добру и одговорну одлуку. Глас за Српску листу биће, као и до сада ,глас за снажно политичко и институционално присуство Србије на КиМ. Уверен сам да ће српски народ у покрајини бити одговоран као и до сада и дa ће Српска листа освојити свих десет посланичких места опредељених за представнике српског народа. У време када се суочавамо са изазовима епидемије и када ће се умножавати захтеви да се постигне неко трајно и одрживо решење за Косово и Метохију, судбински је важно да Срби на КиМ буду сложни и јединствени, односно да своју политичку вољу артикулишу кроз Српску листу и у садејству са Београдом. Р. Комазец

Подели на: