Говор мржње и претња верској слободи

 Епархија рашко-призренска, 3. децембра, осудила је изјаву адвоката Томе Гашија и његов позив на рушење Храма Христа Спаса у Приштини, оценивши то као говор мржње и директну претњу слободи вероисповести

 

 

Епархија рашко-призренска изразила је дубоку забринутост поводом јавне изјаве косовско-албанског адвоката Томе Гашија, који је на друштвеним мрежама позвао на рушење Храма Христа Спаса у Приштини. Гаши је, како наводи Епархија рашко-призренска, навео да храм „мора бити срушен”, да се налази „на туђем земљишту” и да је подигнут у време „окупације”. У саопштењу се наглашава да оваква изјава није само мишљење о урбанистичком уређењу, већ директан позив на уништавање верског објекта, што представља тежак облик говора мржње и подстицања нетрпељивости против Српске православне цркве и њеног наслеђа на Косову и Метохији. Епархија подсећа да је Храм Христа Спаса уредно уписан као власништво СПЦ у катастарским књигама и да не постоји правоснажна одлука којом би се оспорила имовинска права Цркве. Додаје се да је храм од завршетка сукоба 1999. године више пута био мета напада, скрнављења и институционалних опструкција. „Позив на рушење освећеног храма у центру Приштине представља школски пример искључиве реторике која негира легитимност постојања српске православне заједнице”, наводи се у саопштењу. Епархија апелује на косовске институције, адвокатска удружења, цивилно друштво и међународну заједницу да се недвосмислено огласе поводом оваквих изјава, јер би ћутање било схваћено као прећутно одобравање. На крају се истиче да Храм Христа Спаса, као освећено богослужно место и власништво СПЦ, мора бити заштићен од сваког покушаја рушења или одузимања, а верске слободе и наслеђе српског народа на Косову и Метохији морају бити гарантовани у праву и пракси. Универзитет у Приштини је тужбом 2017. године затражио од Општине Приштина и Епархије рашко-призренске да се катастарска парцела врати на слободно и несметано коришћење. СПЦ на Косову има документе да је 1991. године Српској православној цркви дата одлука за изградњу и одлука за регистрацију у катастар парцела од четири хектара. Градња Саборне цркве Христа Спаса у Приштини почела је 1992. године а пројектовао је архитекта Спасоје Крунић. Изградња која је требала бити завршена 1999. године прекинута је због рата. Након окончања сукоба 1999. године, црква је минирана, али није било већих оштећења. Британске снаге Кфора су потом преузеле обезбеђење објекта. Године 2003. грађевина је постала део дискусија јавности о њеној будућности. Током 2009. године Приштина је контактирала Међународну цивилну канцеларију која је преко специјалног представника Европске уније контактирала СПЦ и међународне неутралне организације посредоване између обе стране како би постигли решење. СПЦ је издала власничке документе који показују премештање локације током средине 1990-их и њима је дозвољена будућа градња на градилишту. Кроз 2016. годину црква је запаљена и претворена у јавни тоалет и депонију. Универзитет у Приштини 2016. године није успео у четворогодишњем спору да преузме власништво над земљом на којој је изграђена црква судским поступком. Апелациони суд Косова доделио је крајем септембра 2017. године Српској православној цркви право својине на земљишту над црквеним основама, али Приштински универзитет и даље блокира покушаје обнове цркве. Како се наводи у одлуци Апелационог суда крајем септембра 2017. године, четири хектара земљишта у Приштини остају у власништву СПЦ. Апелациони суд је одлуку странама, укљученим у процес, уручио почетком новембра 2017. године. Иначе, први пут после 1998. године, 10. јуна 2021. у Храму Христа Спаса у центру Приштине, на празник Вазнесења Господњег – Спасовдана, служена је литургија. Meђутим, после литургије у недовршеној Цркви Хирста Спаса, преко ноћи, освануо је графит на енглеском језику: „Исус мрзи Србе”. После тога било је и других графита. З. Влашковић