Грубо кршење права Срба на личну имовину

Узурпатор Сабит Мачкала је по уласку у посед браће Радеч дао имовину у закуп и сада убира кирију. Радечи упорни, али годинама чекају правду

 

После протеривања српског становништва јуна месеца 1999. са Косова и Метохије и доласком међународних мировних снага у јужну српску покрајину имовина Срба се нашла на удару Албанаца и њиховог незаконитог присвајања. Међународне организације су формирале центре у Србији, након 2000. године, са циљем да пруже правну и другу помоћ расељеним лицима са Косова и Метохије, најчешће у повратку узурпиране непокретне имовине. Такав случај је био и са породицом Радеч из села Дрвара у општини Вучитрн. Браћа Душан, Миливоје, Саво и Бранко Радеч, којима је у селу Дрвару у општини Вучитрн остала велика имовина (две куће са окућницама, хектар обрадиве земље, шума…) писали су тужбу уз помоћ адвокатског тима међународних стручњака против општине Вучитрн и привремених институција Косова ради надокнаде штете. Радечи су тужбу поднели маја 2004. године.

СРБИМА БЕЗБЕДНОСТ НИКО НЕ ГАРАНТУЈЕ

– Као и највећи број Срба који су протерани са КиМ и наша породица је поднела тужбу ради надокнаде штете услед уништене и узурпиране имовине која нам је остала у Дрвару у Вучитрну. Али општински суд у Вучитрну је донео решење да се тужба одбија јер, наводно, нисмо платили судску таксу. Они су то обавештење објавили на зиду општинског суда у Вучитрну, мада су имали нашу адресу. Напомињем, међутим, да је у то време као и данас у општини Вучитрн Србима небезбедно кретање тако да Срби слабо одлазе да обиђу своја имања или да обаве неки административни посао. Тако се ни ова преписка са судовима није обављала домаћим ПТТ саобраћајем већ посредством међународних организација. Србима је био онемогућен приступ суду. А образложење за то због чега тужба није решена у нашу корист је лицемерно, јер је постојала могућност да се предмет реши и без уплате таксе. То се касније потврдило решавањем сличног предмета наше комшинице – каже Бранко Радеч. После добијања решења од
општинског суда у Вучитрну браћа Радеч су уз помоћ правног тима организације ХАБИТАТ уложила жалбу Апелационом суду у Приштини који доноси решење да је жалба тужиоца неоснована и потврђује решење општинског суда. Радечи затим подносе жалбу Уставном суду у Приштини новембра 2013. године, јер су до тада предмети Срба били замрзнути. Уставни суд у Приштини је тражио сву документацију од браће Радеч, коју су они поново доставили. Мећутим и Уставни суд у Приштини на чијем челу је тада био др Енвер Хасани, одбија жалбу уз образложење да није надлежан за решавање грешака нижих судова. / А што су нам онда поново тражили сву документацију – пита се Бранко Радеч.

ДУАЛИТЕТ СУДСКИХ И АДМИНИСТРАТИВНИХ ОДЛУКА

Важно је напоменути да се и код овог предмета као и свих других ради о политичким процесима што, како наводи наш саговорник, доказује и циркуларно писмо Томаса Ј. Монхана, директора Одељења правде УНМИК-а упућено председницима судова на Косову, од 26. августа 2004. године у којем се моли да се не заказују рочишта по тужбама за надокнаду штете где су тужиоци српске националности. Поступањем судова у „републици Косово” дошло је до кршења права на уживање личне имовине и права на сигурност, јер постоји дуалитет судских и административних одлука. Овај случај је разматран и на једном међународном скупу који је 2014. организовао Институт за упоредно право из Београда, после којег је објављена и књига „Стварни правни живот” у којој је мр Милица В. Матијевић дала свој прилог из судске праксе. Она је изнела пример Бранка Радеча у борби за породичну имовину у Вучитрну и навела праву слику косовког правосуђа. У поседу породице Радеч, наводи наш саговорник, сада је Сабит Мачкала, који се позива на то да је он на њиви свога деде која им је колонизацијом одузета. – Мој деда је то имање легално купио – каже Бранко Радеч. Међутим, како сазнају Радечи, Мачкала је дао у закуп цело имање и убира кирију. Радечи и даље чекају правду!? У Дрвару од рата 1999. више нема Срба, а било је то мешовито село настањено и Србима и Албанцима. Славица Ђукић