Грујичић: Последице бомбардовања морамо поткрепити научним доказима
Начелница Центра за неуроонкологију КБЦ Србије проф. др Даница Грујичић изјавила је данас у Северној Митровици да се јављају тумори код деце који су раније били резервисани само за старије особе, да се тумори понашају потпуно неочекивано и да је све већи број деце која оболева.
Грујичић је учествовала на првом Конгресу лекара КиМ у Северној Митровици, на којем је било речи, између осталог, о последицама НАТО бомбардовања 1999. године, тадашње СР Југославије.
“Веома је битно да се зна да није цела Србија загађена и зато је врло важно испитати које су то области где треба да се направи ремедијација, односно опоравак терена. То је наш првентсвени циљ да би смо од Суботице до Призрена оставили чисте за нове генерације”, рекла је Грујичић.
Грујичић је рекла да, Координационо тело које је било планирано да буде састављено од научника из свих делова Србије у које је требало да буду укјучени сви Универзитета укључујући и Приштински универзитет, није још увек формирано.
Грујичић је истакла да само “владина комисија за испитивање последица бомбардовања има снаге и може то да уради, али да мора бити састављена искључиво од стручних људи, односно од научника”.
Она је захвалила Министарству здравља које је инсталирао програм ИЗИС чиме се лако долази до података колико је регистровано нових пацијената, а колико је старих и колико старих из претходне године недостаје и новој години.
Методологију на који начин се може доћи до процене какви су ефекти по животну средину и по здравље становништа, у име Иницијативе, изнео је научни истраживач у пензији др Јагош Раичевић.
Уводне речи на овом скупу припале су организатору, професору Александру Ћорцу са Медицинског факултета у Северној Митровици који је рекао да је Косово највише било изложено бомбардовању, јер се рат водио око и због Косова.
„Више од 90 одсто свих активности везано за дејства муниције са осиромашеним уранијумом било на територији Косова и Метохије. Поражавајуће је за друштво, за Србију и власти у Приштини да нису свесне ризика који након дејстава постоји за народ на КиМ. Ризик не постоји за Србе, Албанце, Турке, Роме већ за људе и децу која ту треба да живе“, рекао је Ћорац и додао да је нешватљиво да се тиме нико није бавио.
Он је рекао да су последице које нас очекују свима јасне и да смо сви сведоци пораста броја малигних обољења у популацији. То, како каже, не значи да ми можемо извући директну везу, али морамо спровести научна истраживања која ће нам јасно указати да ли та веза постоји.
Први Конгрес лекара КиМ који је организован поводом 50 године Медицинског факултета Приштинског универзитета је, према речима организатора, највећи медицински научни скуп у последњих 30 година на којем је учешће узело 75 еминентних предавача из земље и региона.
Осим речи о последицама бомбардовања, на Конгресу се говорило и о темама из ургентне медиције, затим о артеросклерози која је међу водећим узрочницима смрти, а нова истраживања у стоматологији и новине у стоматолошкој пракси представили су стручњаци из ове области.
