ХАШКИ ТРИБУНАЛ ЈЕ ПРИХВАТИО ДА У РАЧКУ НИЈЕ БИЛО МАСАКРА

– Својом судијском чашћу и животом тврдим да масакра није било у Рачку. Ја сам то доказала у Хашком трибуналу. Јачи диктирају како ће се пресуђивати у међународној политичкој арени – рекла је Даница Маринковић

 

 

Ја сам као истражни судија 15. јануара 1999. године са мојим сарадницима и екипом дошла у село Рачак да извршимо увиђај на лицу места. Првог дана, 15. јануара, ми смо ушли у село и пронашли велику количину оружја. Пронашли смо тоне оружја, разне врсте аутоматског наоружања, сандуке са муницијом, ручне бомбе, униформе са ознаком ОВК и све то је фотографисано. Све сам записала у моју свеску док сам водила увиђај. Након фотографисања дала сам налог полицији да то утоваре у један камион са приколицом и даље то оружје складиште у полицијској станици у Урошевцу као материјални доказ – рекла је бивши судија Даница Маринковић, која је као истражни судија вршила увиђај у селу Рачак, на питање „Јединства” шта је затекла јануара 1999. године у Рачку и додала: – Када смо пошли даље да обилазимо село кренула је ватра и пуцало се из разноврсних оружја на нас. Полиција нас је упозорила да је ризично и били смо принуђени да се повучемо тог дана. Опет 16. и 17. јануара 1999. године ја сам покушала са екипом да уђем у село. Спречили су нас зато што су опет терористи пуцали. Наредног дана, 18. јануара успели смо да уђемо у село и у џамији пронашли 40 тела убијених Албанаца. На основу изведених доказа утврдили смо да су то терористи – казала је судија Даница Маринковић.

•  Да ли су убијене особе у џамији биле у униформама или у цивилној одећи?

Било је 40 тела, а међу њима је био мањи број у цивилној одећи. Претежно су били у војним униформама са ознакама ОВК. Имали су војничке чизме и опасаче. Само сам пренела то што сам затекла и записала као истражни судија који је вршио увиђај у Рачку.

• Како је дошло до тога да их међународни посматрачи и форензичари наводе као цивилне жртве, сељане?

Ја добро знам шта сам видела и утврдила записником на увиђају. Дакле, било је особа у цивилној одећи, али највећи број њих био је униформисан, односно у сивој војничкој униформи са ознакама ОВК. То је доказано и за време обдукције јер је и сваки леш посебно сниман. Види се како је ко био обучен. Јер, када је вршена обдукција форензичари су утврђивали ко је како био обучан као и оштећења на одећи, о повредама нанетих по телу и закључак је био заједнички свих вештака који су учествовали да је код њих смрт наступила од повреда нанетим ватреним оружјем. Значи, ни на једном телу нису пронађени трагови да је било масакра. Ја само могу да тврдим оно што сам видела на лицу места. Са свих 40 тела су скинуте барутне честице и утврђено је да постоје нитрати и да то указује да су били у додиру са оружјем.

• Да ли сте као истражни судија тих дана били у контакту са Вокером или другим страним форензичарима?

Заједно самном су 18. јануара дошли на увиђај Вокерови сарадници, два Американца и један Италијан и дошао је велики број страних и домаћих медија. Сви смо заједно ушли у село. Ја сам дозволила да сви уђу ко је год хтео да не буде да се нешто крије. Дакле, увиђај је био јаван и транспарентан. Сви су ушли у џамију и снимали. Све што сам ја видела, видели су и они. Али, нису хтели или нису смели да кажу истину. После тога, када смо обилазили ровове дуж Рачка странци, Вокерови сарадници, су све време ишли самном. Све смо тада видели и њихов штаб и њихове униформе и ровове. Питала сам странце шта мисле о ископаним рововима и да ли сељани копају ровове и у коју сврху. По земљи је био огроман број чаура. Пронашли смо велику количину оружја у једној кући што указује да то нису били мирни домаћини и сељаци већ терористи.

• Како су на то реаговали Вокерови сарадници?

Све су Вокерови сарадници јасно видели али они су ту били да докажу нешто супротно од истине. То су касније и потврдили лажним Вокеровим извештајима. Дошли су по задатку. Да су хтели могли су да покажу свету истину и оно што су видели на лицу места. Међутим, испоставило се да су дошли да управо они сакрију истину и направе сценарији целог догађаја. Нису њих интересовала људска права, зашто су наводно дошли, већ да припреме терен за бомбардовање Србије, шта су и учинили уз подршку својих медија. Дакле, направили су сценарио који одговара њима и њиховим налогодавцима. Одвлачили су и довлачили тела, пресвлачили, облачили. Ја не знам како су и где довукли лешеве. То, заиста, не знам нити хоћу да коментаришем. Вокер је изашао са изјавом да се десио страшан масакр, иако никаквог масакра није било. Изнео је лаж која нас је коштала бомбардовања и бомби у марту месецу 1999. године. Када сам одлучила да се врши обдукција поред наших укључили су се и белоруски и фински тим. По закону могла сам да не дозволим и да радим само са својим тимом, али сам допустила како би била утврђена потпуна истина. И истина је утврђена заједничким радом нас и њих. Они су учествовали и професионално и коректно сарађивали са нашим вештацима, изузевши Хелену Ранта, која није дозволила да се потпише тај заједнички и истинити закључак.

• Зашто није дозволила и које Вам је објашњење дала?

Она је, дакле, већ добила задатак да прави сценарио и потврди Вокерову изјаву. Зато није смела да да пристанак да се потпише извештај. Чак је 2008. године изјавила ово што ја наводим и оно што је утврђено, али ми од тога немамо ништа као ни од њеног покајања. Ми смо добили бомбе и разарање земље. То је све рађено, не у циљу утврђивања истине, већ да се направи сценарио да се нађе повод да се бомбардујемо. Вокер и његови сарадници помагали су терористе и ојачали их. Заправо, највеће страдање Срба десило се управо доласком Вокера и међународне војне и цивилне мисије. Убијани су полицајци, цивили, а највеће упориште терористичке банде био је управо Рачак. То се знало и само је било питање тренутка када ће српска полиција ући у акцију рашчишћавања терена. Било је рањених и убијених полицајаца и цивила који су само пролазили путем. Након тога нису више помињали Рачак као повод него наводна хуманитарна катастрофа. Зато што су видели да Рачак не може да им прође јер масакра није било. Својом судијском чашћу и животом тврдим да масакра није било у Рачку.

• Албанци тврде да Ваши искази не одговарају истини. Како то објашњавате?

Моје исказе доводе у сумњу само Албанци и Вокер, али не и Хашки трибунал који је прихватио да масакра у Рачку није било. Дакле, Хаг је прихватио као релевантне и истините моје доказе са увиђаја. Моје исказе и доказе у Хагу су прихватили и нико није осуђен за Рачак, ниједан Србин. Ја сам доказала у Хашком трибуналу да у Рачку није било масакра.

• Да ли је у међународној арени јаче право или сила?

Јача је сила јер се уопште не поштују стандарди међународног права. Пример Рачка и бомбардовања Србије је очигледан. Прво су изрежирали наводни масакр као повод за бомбардовање, бомбардовали нас и осудили наш војни и политички врх. Све је јасно али јачи диктирају како ће се пресуђивати у међународној политичкој арени. Када се умеша политика нема права ни истине. Ни дан данас нико не сноси одговорност за наше жртве, материјалну штету и умирање од последица бомбардовања осиромашеним уранијумом. И, нико не одговара. Употребом силе помажу Албанце и подржавају их. Највише злочина имамо у време њиховог доласка. И дан данас хапсе Србе без доказа или било чега. У оно време док сам била судија поштовани су европски стандарди и право на одбрану, матерњи језик и преводиоца. Утврди се кривица и кажњен си на основу материјалних доказа. Судија треба да буде достојан и професионалан. Дакле, Вокер је слагао, у Рачку се није десио масакр. Р. Комазец