Хиљаде нових страница истине о КиМ

 Андреа Капузела, италијански званичник, који је био шеф економског одељења Међународне цивилне канцеларије на Косову каже да је Косово крхка држава, која и даље прети стабилности Балкана и европској безбедности. Универзитетски професор из Рима Александро ди Мео у књизи „Урлик са Косова” пише: „Европа као стара мајка је под доминацијом дегенерика сина – Америке”. Многе књиге преведене на српски

 

 

Више од 30 представника војних и цивилних мисија из читавог света на Косову и Метохији после 1999. године, КФОР-а, УНМИК-а, УН-полиције, финансијске полиције, ОЕБС-а, ЕУЛЕКС-а… написало је књиге после одласка из јужне српске покрајине о правом стању овде. И апсолутно нико од њих, ниједну позитивну реч није написао о Косову које је 18. фебруара 2008. године прогласило једнострану независност. Они који су написали књиге о Косову, после боравка овде, били су на високим положајима на КиМ и знали су далеко више праву ситуацију унутар Косова, које је противзаконито прогласило независност. Главни представник НАТО- -а на КиМ, командант КФОР-а, италијански генерал Фабио Мини у књизи после одласка са Косова „Рат после рата” пише: „Независност одговара онима који командују: самом Тачију који води послове с нафтом, Беџету Пецолију коме је потребна рупа у коју ће да склања свој новац, Рамушу Харадинају и Агиму Чекуу. А њих за независност није брига”. Мини је упозорио да на Косову још делују злочинци, наводећи особу коју није желео да именује, а која је наручилац најмање 28 убистава страначких сарадника бившег лидера Ибрахима Ругове. „То је особа, која као и многи други лидери „Ослободилачке војске Косова”, није никада објаснила шта се десило с хиљадама Рома, Срба и Албанаца оптужених за сарадњу с непријатељем, у годинама после рата”, закључио је Мини.

ОСТРВО БЕЗАКОЊА

Генерал Фабио Мини, командант КФОР-а на Косову 2002. и 2003. године, сматра да је циљ изградње споменика „ОВК” ветеранима да се замагли њихова кривична одговорност и у рату и у миру. Генерал Мини сматра да улога породица и преживелих, који одају почаст својим мртвима, представља смишљен сценарио који, према његовим речима, треба да скрене пажњу јавности са терористичких и криминалних активности бивших бораца за слободу. Универзитетски професор из Рима Александро ди Мео много пута је после 1999. године боравио на Косову, али и у камповима Србије где су живели и живе расељени Срби са КиМ. Он је написао три књиге о Косову, а у књизи „Урлик са Косова” пише: „Нажалост, данашњи варвари на Косову, Албанци, не само што уништавају српско културно добро, манастире, куће, праве од људи таоце у малим енклавама, него заправо раде нешто много перфидније – покушавају да избришу меморију, сећање на српске корене на Косову и Метохији. Није чудно што је НАТО на Косову успоставио савез са криминалцима”. Он у књизи даље наводи – „Европа као стара мајка је под доминацијом дегенерика сина – Америке. На Косову се данас види да варварство Албанаца побеђује културу Срба”. Италијански новинар Марија Лине Века написала је шест књига о Косову, скоро све преведене у Србији. У књизи „Космет или ковчег” Века пише: „Косово је рана која и даље крвари у срцу Европе. Ја јесам видела геноцид на Косову, али геноцид над Србима и неалбанцима. На Косову није на делу само физички него и културни геноцид над Србима”. Књига италијанских новинара Ђузепеа Ћула и Виториа Романа „Вукови у магли” документује улогу УН, ЕУ и САД у стварању криминалне државе у срцу Балкана и постављању терориста и злочинаца на челне позиције државне управе. „Мафија воли маглу, као и вукови”. Ово су речи једног полицајца са Косова и представљају синтезу реалности у самопроглашеној држави којој, у више од десет година администрирања, ОУН није донела ни благостање, ни правосуђе ни правду, већ само беду и пораст криминалне стопе. На Косову се у име „стабилности за Балкан” озаконила владајућа класа везана двоструким нитима са мафијом. Новинари Ђузепе Ћула и Виторио Романо веома савесно и дубоко истражили су „Косовски феномен” и своја запажања објавили у књизи под насловом „Вукови у магли” („Косово: ОУН талац мафија и САД”). У њој су исцртани биланси међународног управљања на тој територији: блокирање процеса за особе које су починиле ратни криминал; траљаво вођење истраге о највишим политичким лидерима Косова, углавном бившим командантимаа ОВК; мистериозно нестајање доказа на путу између УН и ЕУ; извештаји посматрача ОЕБС-а који су пријављивали инертност ОУН, а који су остали мртво слово на папиру; одговорност САД-а за дешавања на терену…

НЕОДГОВОРНА ВЛАСТ У ПРИШТИНИ

И књига Италијана Роберта Мањија и Луке Чикотија, људи који су радили у финансијској полицији (Guardia di finanza) на Космету, „Косово земља на раскрсници”, аргументовано говори о организованом криминалу, прању новца, финансирању тероризма… о ономе о чему углавном свет ћути. „Шта остаје да се каже о Косову после више од десет година од НАТО бомбардовања? Дефинитивно још много, јер је вероватно да ће млада Република Косово постати права „Тортуга Острво” (Тортуга је острво у Карипском мору, постало је важан, црни центар пиратерије у 17. веку и место безакоња). Зато је Косово данас истинско место безакоња и опасност за суседне народе”, пишу Мањи и Чикоти. Француски пуковник Жак Огар, који је ушао први на КиМ да припреми долазак КФОР-а, у књизи „Европа је умрла у Приштини” обајвљена 2014. године, каже да је Косово највећа европска грешка и да НАТО отворено подржава терористе Албанце, злочинце. „Стали смо на погрешној страни кад смо дошли на Косово 1999. године”, пише Огар. Чешки потпуковник Марек Обретел који је био у КФОР- -овим трупама на Косову 1999. и 2000. године, и који је вратио сва одликовања НАТО-у, каже: „НАТО је извршио геноцид над Србима на Косову и Метохији и да је то зликовачка алијанса”. Британски посланик сер Патрик Кормак у књизи „О Косову” каже: „Ништа не може адекватно објаснити или оправдати то шта се десило са уништеним српским, хришћанским гробљима и црквама на Косову”.

НАТО НА ПОГРЕШНОЈ СТРАНИ

Италијански полицијац који је био на КиМ и који је радио на откривању бројних случајева убистава, Антонио Еванђелиста у књизи „Ћеле кула Косово 2000 – 2004” каже: „Албанци на Косову раде по принципима мафије и законима ћутања”, док италијански новинар Рикардо Јакона у филму документарцу, „Бесконачни рат” разоткрива како функционишу албански кланови, криминал, корупција, нарко тржиште…” Од Удружења новинара Србије Рикардо Јакона је за овај филм добио годишњу новинарску награду за храброст „Милан Пантић” јуна 2010. године. Андреа Лоренцо Капузела, италијански званичник, који је био шеф економског одељења Међународне цивилне канцеларије на Косову, у књизи „Изградња државе на Косову” не верује у постојање парламентарне демократије на Косову, оцењујући приштински режим као ауторитаран, а тамошњу елиту као „предаторску и углавном неодговорну”. Он каже да је Косово крхка држава, која и даље прети стабилности Балкана и европској безбедности. И он прозива Еулекс да је упао у замку корупције и да је бојажљив када треба ударити на косовске водеће људе. Италијан посебно истиче улогу Уставног суда Косова, као политичког инструмента који је од оснивања у рукама косовске политичко-економско-криминалне елите. Она га контролише и ангажује за решавање политичких проблема, посебно кад је реч о најосетљивијим питањима. Капузела признаје да је Косово постало независно „кршећи правила и права”. Криминал на Косову, је уско повезан с политичким елитама, и остаје велики проблем у Европи. Италијански генерал Бјађо ди Грација у књизи „Зашто смо бомбардовали Србију 1999.?” каже да му је била намера да покаже да су разлози за бомбардовање Србије 1999. били претежно геополитичког и стратешког карактера и да је Југославија деведесетих година била жртва новог светског поретка, који су наметнуле силе победнице међублоковског одмеравања снага између Истока и Запада, које је трајало током читавог Хладног рата. У књизи Грација објашњава и како је Рачак, измишљен и лажно конструисан како би био повод за бомбардовање Југославије 1999. године. Зоран Влашковић