Христовим путем до васкрсења

Празник посвећен преносу моштију Светог Николе који је храмовна слава неколико цркава на КиМ био је и прилика да се Срби окупе и у местима где их је данас врло мало остало. – Господ је васкрсао храм у Приштини да васкрсне и вера наша, да она буде чврста, непоколебљива и поуздана – казао свештеник на слави у Приштини. У цркви Светог Николе у Косову Пољу сабор након 20 година

 

Литургијом и сечењем славског колача у цркви Светог Николе у Приштини прослављена је храмовна слава. Литургију је служио грачанички парох отац Света Трајковић уз саслужење свештенства и сестринства епархије. У својој беседи верницима отац Света је рекао: „Као што је Господ васкрсао храм у Приштини васкрсне и вера наша, да она буде чврста, непоколебљива и поуздана. Да знамо да нас Господ никада неће оставити, да нас неће преварити и обманути јер су његове речи пут, истина и живот. Ако ходамо тим уским путем можемо се надати васкрсењу и биолошком опстанку нас овде, на овим светим косовскометохијским просторима”.

ОКУПЉЕНИ У ВАСКРСЛОМ ХРАМУ У ПРИШТИНИ

– Окупљени у овом васкрслом храму захваљујемо Богу за сва доброчинства, видљива и невидљива, која нам неизмерно чини и шаље. На темељу Христовог васкрсења почива и наша вера и сведок тога јесте и Свети Николај кога прослављамо, и који нас је у молитви окупио данас у овом храму. Иако се није удостојио те милости Божије да телесним очима види Христа, јер није био његов савременик, не значи да није свим својим бићем исповедао веру у њега. Знамо да је он био велики верник и поборник истине хришћанске вере – рекао је отац Света окупљеним верницима у Приштини, и додао: – То је било време када је црква такође страдала – јер црква страда у свим својим временима на овај или онај начин – од великих јереси које су за циљ имале да наруше њено јединство. У тим тешким временима се јављају светитељи, угодници божији као сведоци Христовог васкрсења, као сведоци истинитости Христове науке коју су примили од светих апостола. Данашњи празник нас подсећа да славећи светитеље и угоднике божије не славимо само зато да бих их се сећали, да су они живели у одређеном историјском времену, већ основни циљ је да славећи угоднике божије следимо њихов начин живота, да живимо онако како су они живели”. Расељени Приштевци су у цркву почели да пристижу од раних јутарњих сати организованим превозом из Ниша и Београда, али и из околних српских места. На лутиргију у цркви Светог Николе из Београда у родну Приштину дошао је и Дејан Раденковић. – Ово је мој град. Ту сам рођен и увек му се враћам. Много тога ме везује за Приштину, моја прошлост, моји пријатељи. Често дођем до цркве и запалим свећу, и ти доласци су врло емотивни. Радује чињеница да сваке године све више људи долази на славу и што су црква и порта и даље наше место окупљања. На данашњи празник могу да поручим да је важно да живимо у миру, да сви слободно исповедамо своју веру, да се не враћамо у прошлост, да свако има право да живи тамо где је рођен и одакле потиче – рекао је Раденковић. Трајковићи као расељена лица из Приштине живе у Лапљем Селу. Своју породичну кућу која се налази у непосредној близини цркве Свети Никола, напустили су 18. марта 2004. године. Кућа им је тада запаљена и према речима Илије Трајковића, никада им нико није понудио помоћ да је реновирају. Свети Никола је њихова слава и он је са супругом донео колач у цркву. – Данас је такозвана преслава, односно друга слава коју обележавамо. Гости се код нас окупљају за Светог Николу у децембру, док ову славу слави наш син са породицом. Ми смо у цркви у Приштини кад год можемо и оваква окупљања нам много значе, јер за нас старе Приштевце већег дана и славља нема. Ја сам у порти ове цркве одрастао. Родио сам се у кући преко пута и овде сам се крстио, венчао, овде сам крстио своју децу. Ја у своју кућу не могу јер је пролаз затворио комшија Албанац, то су рушевине обрасле у коров али није на продају. Сада је тако како је, ваљда Божија воља. Знате, човек може да оде где год хоће, али само је једно место дом, само је једно место огњиште, а то је за мене моја кућа у Приштини – рекао нам је Илија Трајковић. У мартовском погрому 2004. године црква Светог Николе је запаљена и уништена, али је неколико година касније обновљена и у њој се служе литургије и окупља верни народ.

НАКОН 20 ГОДИНА СРПСКО КОЛО ИСПРЕД ЦРКВЕ У КОСОВУ ПОЉУ

Први пут након двадесет година храмовна слава цркве Свети Никола у Косову Пољу прослављена је уз домаћина славе и стотинак интерно расељених Срба, као и неколицине оних који и даље живе у овом градићу, али и њихових комшија и пријатеља из суседних села. За овај највећи сабор Срба у последње две деценије у Косову Пољу најзаслужнији је домаћин овогодишње славе Ђорђе Лакушић који данас живи у Лепосавићу, где годинама са великим успехом води КУД „Копаоник”, једно од најактивнијих и најуспешнијих друштава на Косову и Метохији. Литургију су служили липљански парох Срђан Станковић и намесник ове цркве, отац Никола Драгићевић. Пуна црква, музика и граја у дворишту нису уобичајени за ову богомољу у албанском окружењу, те се сабор одвијао под присмотром косовске полиције. – На првом месту нека је Света Литургија, на првом месту нека је наш однос захвалности према Богу. Литургија је наша заједничка молитва којом изражавамо нашу захвалност Богу. Тако и ви једни друге подржавајте, погурајте онога коме треба мало, Бог неће да нам суди што ми нисмо учинили нека велика дела, бог ће да нас пита да ли смо учинили мале, свакодневне и ситне ствари – казао је свештеник у беседи. Домаћин славе Ђорђе Лакушић говорећи нам о својим утисцима каже да је срећан што је овде, али и забринут због неслободе и понижења у којем живе преостали Срби. Каже да врло мало препознаје своје место одрастања. – Видим људе који су забринути, људе који носе неки терет на леђима, људи су на сваком кораку понижени и то је нешто са чим се боримо 20 година. Јуче и данас ја сам имао 20 позива полиције, као да смо ми овде нека огромна опасност која је претила нашим комшијама, то што смо ми требали данас да дођемо овде на сабор наш и нашу славу. Заиста сам кроз тај разговор са њима осећао страшан притисак и малтене неку врло ружну поруку. Међутим, то нас није, као ни много пута до сада спречавало, нити може да нас спречи – каже Лакушић. Лакушић је у Косово Поље довео и играче из Културно-уметничког друштва „Копаоник”. Они су игром и песмом изазвали много емоција. Вило се коло око цркве у Косову Пољу након много година. – Ја сам успео да направим лепе игре и ношње одавде из нашег Косова Поља. Тако да полако убризгавамо неку силину, неку снагу да јачамо и да се враћамо и да тај страх и ово понижење које свакодневно доживљавамо издржимо – истакао је Лакушић. Један од Срба из Косова Поља, а данас живи као расељено лице у Косовској Митровици Небојша Марић за наш лист каже да му је посета свом родном граду и цркви изазвала помешане емоције, и радост и сузе. Наводи да су му се све време током Литургије враћале слике из прошлости, које су можда и јаче од садашњих. Нема, каже, довољно речи хвале за организацију целе славе и њиховог боравка у Косову Пољу.

СРБИ СЕ ВРАЋАЈУ СВОЈОЈ СВЕТИЊИ

Поводом празника посвећеног преносу моштију Светог Николе, 22. маја већи број Срба из Косовског Поморавља окупио се у цркви Светог Николе у Горњем Макрешу. Пригодну празничну Литургију служио је парох новобрдски, Стево Митрић уз саслужење монаштва манастира Драганца, који се налази на неколико километара од поменуте цркве. Након Литургије организована је трпеза љубави и изабрана три нова колачара за следећу годину. – Ја сам био један од три кума славе ове године у овој нашој великој светињи и пресрећан сам због тога. Ако Бог да у неком наредном периоду радо ћу поново бити кум у овој цркви – рекао је у изјави за наш лист, један од тројице овогодишњих кумова славе Преноса моштију Светог Николе у цркви у Горњем Макрешу, Слободан Богдановић из села Извор у општини Ново Брдо. Он је додао да га радује чињеница да се број Срба који се окупља на празник у цркви Светог Николе у Горњем Макрешу све већи. Према историјским записима и предању Срба у Косовскм Поморављу, на месту где се налази црква Светог Николе у Горњем Макрешу у средњем веку налазио се манастир посвећен Светом Николи који је био порушен. Срби из овог и других села у региону редовно су походили његове остатке и организовали саборе на летњег Светог Николу. Почетком 90-тих година, на иницијативу једног од мештана Горњег Макреша, подигнута је црква Светог Николе, на остацима старе манастирске цркве. У близини ове светиње налази се извор лековите воде. Црвка Светог Николе у Горњем Макрешу припада епархији новобрдској. Пренос моштију Светог Николе или у народу познатији као летњи Свети Никола прослављен је и у многим православним домовима у Косовском Поморављу, као крсна слава. Подсетимо на то да се пренос моштију Светог оца Николаја Мираклијског Чудотворца, светкује као спомен на догађај када су мошти овог великог хришћанског светитеља пренете из града Мире у град Бари где и данас почивају. Извештачи „Јединства”