петак, 01. јула 2022. | 05:53
Најновије вести

Идеологија која је унесрећила српски народ  

Представљен роман  „Ненавидници“ Зорана Д. Милојевића у парохијском  дому Храма Св Саве у Београду

 

 

Књиге Зорана Милојевића тумаче разорно деловање идеологије која је унесрећила српски народ. Осрамотила традицију и историју. Изневерила претке стварајући нове јањичаре, рекла је проф. Дрдаринка Вучинић

Нови роман Зорана Д. Милојевића „Ненавидници“ представљен  је недавно у сали парохијског дома Храма Светог Саве. Ради се о дванаестој књизи плодног романописца Зорана  Милојевића.

Госте је у парохијском  дому поздравио  јереј Владимир Марковић, старешина храма Светог Петра и Павла на Топчидеру. Уледни говорници промоције били су: проф. др Даринка Вучинић, новинар и писац Вања Булић,  редитељ Драгослав Бокан и историчар Саша Адамовић.

Проф. др Даринка Вучинић је  прво поменула од каквог је утицаја на  Зорана Милојевића имао његов професор српског језика, Миладин Распоповић рекавши да га је он створио али да је и Зоран створио свог професора. Зоран Милојевић овим романима задире у саму срж српског националног бића, те да за њега Косово и Метохија нису само предели српске традиције и мисли, него заиста читав његов живот. Зораново дело је драгоцено, каже др Вучинић и добро је што постоје људи „Србовидници“ који га подупиру у његовом труду и раду.

Чудесни свет Зорановх ликова    

– Ненавидници су коначно веома видљиви,  јер је њихова твор евина ненавиднијада коју живимо. У њој се све, свако и сви препознају делом и животом  у хиљадама страница у дванаест  књига Зорана Милојевића које тумаче разорно деловање идеологије која је унесрећила српски народ. Осрамотила традицију и историју. Изневерила претке стварајући нове јањичаре. Јањичаре који јунаке свога народа хапсе и „испоручују“ да им суди енглеско- немачко-амерички султан  у Хагу. Давно рече велики  Његош да је Енглеска Европи исто што и сотона васељени,  рекла је др Вучинић.

Новинар  и писац  Вања Булић писао  је предговоре за више романа Зорана Милојевића. Он је на промоцији напоменуо да је његов отац  био партизан а Зоранов  четник. Да су страдале и једна и друга породица.  -Зоранов отац  је  избачен с посла а моју мајку су убеђивали да абортира и да остави мог оца. Сам  Ранковић је признао да је 47 људи послао на Голи Оток без кривице.  Мој отац  је рекао: „Грешке су биле могуће“, рекао је Вања Булић.

Вања Булић је посебан  акценат у анализи романа „Ненавидниц и“ ставио на структуру овог дела. Он  каже: „Ненавидници“ доносе нешто сасвим ново у нашој литератури! То је поступак којим  се Зоран Милојевић служи у завршници књиге, кад сучељава два писца,  да би поентирао основну причу! Како би, на пример,  користећи реплике из „својих“ романа разговарали ликови из романа „Идиот“ и ликови из романа „Алхемичар“?! Или ликови из романа „Далеко је сунце“ и ликови из романа „В реме смрти“! Зоран Милојевић овим  поступком ствара чудесни свет у коме  је све (не)могуће!

Ненавидници имају неверицу у Бога   

Драгослав  Бокан, изворни српско-хришћански интелетуалац,  како га је представио Зоран Милојевић је подсетио на истину да ми све своје  особине наслеђујемо од предака али и да их позајмујемо од потомака. Бокан је публици појаснио значење речи ненавидници као и речи србовидници која се помиње у претходном роману  Зорана Милојевића „Србовиндик“. Он  је рекао да су србовидници они који су  христолики који су тајновидци. Ненавидници су,  међутим, они Срби које не треба много помињати јер имају неверицу у Бога и васкрсење и да их чека заборав. Треба их се сетити само да не бисмо изгубили из вида ове србовиде.

-„Ненавидници“ су добар и изазован роман! Не мали подстицај те изазовност и дају и две наше судбинске именице: Пантина и ненавидници! Пантина  је топоним! Село у лепом  вучитрнском пределу!Као поприште деоба и сеоба,  постало је хронотип. Ово су речи професора Миладина Распоповића.

Промоцију је  својим  певањем увеличала глумица Тијана  Вучетић.

Композитор и романописац Зоран Милојевић је рођен 13. жетвара (јула) 7462. године  по србском календару (1954) у Косовској Митровици од мајке Лепосаве, банкарског службеника и оца Драгомира  професора историје, географије и латинског језика. Основну школу „Светозар Марковић“ завршио је у Косовској Митровици где је започео гимназију „Силвира Томазини“ коју је довршио у Тринаестој београдској гимназији. Студирао је и правни факултет у Београду.   Као сасвим  млад кренуо је у писање песама за вокалне извођаче народних песама  и већ су тада његове песме певали су сви истакнути интерпр етатори  народног мелоса. Члан  је Савеза композитора СОКОЈ и члан  Удружења књижевника Србије (УКС).  Написао је дванаест  романа, а за свој књижевни рад добио је Андрићеву  награду, в исоко интернационално признање за животно дело које додељују Академија Иво Андрић, Удружење књижевника Србије, САНУ и министарство за културу Србије „за романе у којима приказује време, у којем је политика,  зарад лажног мира на  Косову и Метохији, жртвовала интересе српског народа“. Живи и ради у Београду.                                 С.Ђукић

Подели на: