Илијиндан обележен у Церници
Српска православна црква и обележаили су данас Илијиндан, а свечано је и ове године било у селу Церници надомак Гњилана, где се овај празник обележава као сеоска слава, преноси РТК2.
Иако је због ситуације за коронавирусом било скромније, без већег окупљања, мештани су, у складу са прописаним мерама, долазили да се помоле за Светом Илији у народу познатиом као “Громовник”.
“Ранијих година, док је била нормална ситуација без ове короне, људи из љубави према цркви, према селу долазили су из Србије, долазили су из иностранства, била је пуна црква. Данас, нажалост је и мало људи, али обележили смо празник. Било је ипак људи, било је кумова, слава је обележена у духу вере и православља”, каже Миливоје Нисић, домаћин цркве.
Он подсећа да је у том селу, пре ратних сукоба 1999. године било 130 српских кућа.
„Окупљало се много људи у цркви, свирала је музика без појачала, у порти цркве су се играла три ора, данас је нажалост мало људи. Страдало је од душманских руку седморо њих, то је повукло много исељавања, данас је у Церници 40 кућа”, каже Миливоје Нисић.
Његов рођак Никола Нисић подсећа да Срби у овом селу већ више од две деценије живе у некој врсти изолације, тако да им ова због коронавируса није тешко пала.
„Трудимо се да бар крсну славу Светог пророка Илију прославимо онако како треба. Ускраћено нам је доста тога, али настојимо да сачувамо старе српске обичаје. Корона нам је све то мало ускратила, али надамо се да ће бар наредне године да буде овде више народа, више весеља”, каже Нисић.
Без обзира на тренутну ситуацију мештани Цернице чувају традицију. Годинама уназад многе породице су отишле из безбедносних разлога.
”Одувек смо чували традицију, још пре рата, тако ће бити и наредних година…Највећи проблем слобода, нема посла, то је највећи проблем”, каже Мишко Васић који тренутно живи у Јагодини.
Ипак, има и оних који су жељу да овде остану и нађу посао у родном месту и остварили.
“Што се тиче млађе популације из године у годину је све мање, главни проблем је тај недостатак посла, запошљавање. Млади одлазе у иностранство, убрзо нађу посао и онда је тежак корак да се врате, лакше одлазе него што се враћају. Ја сам наставник руског језика у Основној школи ‘Бранко Радичевић’ у Церници и поносим се што сам из овог села”, поручио је Лазар Петровић.
У центру села испред ОШ “Бранко Радичевић” биле су изложене играчке, што је додатно обрадовало малишане. С друге стране и они мало старији нашли су начин да се уз музику и дружење мало опусте и прославе овај за њих важан дан, надајући се да ће их наредне године бити у већем броју. Мештани Цернице на овај велики празник шаљу поруке мира, љубави и благостања.
