Имам енергије и воље за све што радим

Успешна у свим пословима које обавља, Нада Вучић из Лепосавића

 

Госпођа Нада Вућић из Лепосавића за себе каже да је задовољна и испуњена жена, радила је у пар друштвених фирми док је било посла у њима, сада ради у Народној техници у Косовској Митровици, а успешна је и у свом приватном послу, кројачком занату, вредна је домаћица и изнад свега поносна супруга и мајка двојице синова и бака четворо унучића.
Лепосавић, 19. Марта- Представљамо вам Наду Вучић, шездесетогодишњакињу, жену која са великим еланом и радном енергијом обавља све своје послове. Остварена је у свом послу у Народној Техници у Косовској Митровици, регионалној организацији, која се бави развојем техничке културе и едукацијом деце и одраслих у овој области и са задовољством обавља послове у својој кројачкој радионици и у њиви и у кући.
Живот носи многе изазове, нарочито у времену које живимо, па је недавно преболовала Корону и како сама каже, био је то веома тежак период у њеном животу и да се још увек опоравља.
– Само могу рећи свима да се чувају, моје искуство са Корона вирусом је веома трауматично, као да нисам више иста особа, са последицама се борим, али како је не могу само мировати и ленчарити настављам са свим својим обавезама. Време након обавеза на послу, сада највише проводим у својој кројачкој радионици у Лепосавићу за шиваћом машином, каже Нада.
Још пет-шест година и господја Нада ће у пензију, а за тај период, каже , отворила је кројачку радњу којој ће се више посветити. Добра организација је пола посла, па је тако кроз овај приватан посао полако припремила терен када ће имати више времена да му се посвети.
– Сваки посао који радим , радим са пуно воље , па и кројење и шивење. Мој производни програм је кућни текстил, а бавим се кројењем , шивењем и продајом готових производа. Амбициозно сам ушла у овај посао , са намером да шије за познате купце по поруџбини, али пандемија Корона вируса, која је ушла у другу годину у многоме омела је ове њене планове.
– Живот је велика борба и свим околностима треба се прилагодити и наћи најбољи начин да изадјеш као победник. Свих ових тридесет и пет –шест година година, колико сам радно активна није било ни мало лако. Али у свему томе човек се мора изборити за лепе тренутке. Прошли смо ратове с почетка деведесетих, хиперинфлацију, бомбардовање, реке избеглица су овуда пролазиле и расељени са простора Косова и Метохије, сада се боримо са Короном. Али није све било тако црно, ја сам радила у више фирми у” Храсту” у Лепосавићу, у” Универзалу” у ”Трепчи”. Било је заиста лепих дана, дружења, родјендана , дружења годишњица. Све смо то заједнички , колегијално делили и славили, присећа се Нада. Најлепше успомене вежу је за детињство. Родјена је у Белом Брду подно Копаоника , где је , како каже, имала срећно и весело детињство.
– Да све чешће се присећам тих безбрижних дана. Били смо срећна и задовољна деца, чували стоку, брали боровнице на Копаонику. Одрасла сма у здравој сеоској средини, где се поштовао ред , рад и дисциплина. Свако је знао свој посао и са вољом га обављао. Била су нека друга, срећна и безбрижна времена. Били смо млади и све нам је било лепо. То су генерације које су васпитаване да све људе једнако поштују и уважавају. Тако смо васпитани и то смо и понели свет. Рано сам се одвојила од родитеља јер сам отишла на школовање, а газде где сам становала опходили су се према мени као према свом детету. Тако је то некада било.
Живот је хтео да се након завршене школе и запослења уда у село поред Звечана и то је каже, била њена најбоља одлука, јер има стабилан и добар брак и породицу.

– Удала сам се у Србовац код Звечана и два добила два сина којима се поносимо ја и супруг. Они су сада одрасли , породични људи, а ја се поносим својом децом и својим унуцима. Од старијег сина имам Милицу и Николу, а од младјег сина имам унуке Дамјана и Теодора. Старији син ради у Војсци Србије у Београду, а младји је овде у Лепосавићу, а ради у Косовској Митровици.
Поред свих обавеза, као економиста , на послу у Косовској Митровици, ради у својој приватној радионици, својевремено је правила и колаче, ради са супругом и башту имају своје имање, а воли и да кува. Пре десетак година учествовала је на конкурсу ” Блиц жене”у умешности кулинарства, где је била веома запажена. Углавном сваки посао који ради ради са пуно воље, а успех је тада загарантован .
– Када све сагледам из ове перспективе, имала сам испуњен живот на свим пољима. Радила сам , жртвовала се , борила, али сам и задовољна и испуњена. У овом времену желим мојој породици само добро здравље, а и свима осталима да сачувају и заштите себе од ове тешке болести која је захватила целу планету. Много тога смо прошли , па проћи ће и ово . Треба позитивно да мислимо и да верујемо да ће бољи дани доћи. Ја сам по природи општимиста и могу рећи да се то увек исплати, све пролази, па ће и ово проћи…закључује Нада.
О даљим плановима, каже да је незахвално у оваквој ситуацији ишта планирати, јер је све успорено и неизвесно.” Да радимо што је до нас, да останемо живи и здрави, а за вреднога увек ће посла бити”, каже Нада.
Шта рећи на крају, успешна, вредна пословна жена, пожртвована мајка, супруга и домаћица, склона такмичарском духу у надметању у кулинарству, јер је на конкурсу” Блиц Жене” сврстана у врсне куварице Србије, а уз то ради и у башти и у њиви, настоји да увек обезбеди своје производе за своју породицу и на крају размишља и далековидо јер је припремила и успешно и сада обавља посао у својој кројачкој радионици, који ће бити њена преокупација када оде у пензију. Рекло би се само једна од успешних жена, али свакако узор и пример другима. В. Вукојевић

Подели на: