понедељак, 16. маја 2022. | 17:44
Најновије вести

Интегрисање система одбране у фондове ЕУ

Никола Видовић – Научна монографија о утицају буџетских фондова на одрживост финасирања одбране

 

У књизи се на основу анализе садашњег стања финансирања рашода система одбране Републике Србије истичу досадашња знања и искуства о буџету као инструменту финансирања одбране, а са друге стране, иновативна искуства финансирања рашода путем механизама у виду фондовског финансирања
Научна монографија “Утицај буџетских фондова на одрживост финансирања одбране кроз призму финансијске анализе и јавних финансија Републике Србије“, аутора Николе Видовића, докторанда Економског факултета Универзитета у Београду, објављена на енглеском језику у издању „Ламберт ацадемиц публишинг ЛАП”, Немачка, представља економску сферу система одбране наше земље. У књизи се на основу анализе садашњег стања финансирања рашода система одбране Републике Србије с једне стране, истичу досадашња теоријска сазнања и искуства о буџету као инструменту финансирања рашода одбране, а са друге стране, иновативна искуства финансирања рашода путем алокативних механизама у виду фондовског финансирања. Друго допуњено издање ове монографије очекује се на српском језику.

Безбедносне претње интензивиране и диверзификоване

-Аутор је систематично и аналитички обрадио проблематику фондова за одбрану у оквиру Европске уније, где се у складу са повећаним степеном ризика, растућим претњама и изазовима по безбедност Европске уније и европског континента глобално посматрајући, на иницијативу Европске комисије под руководством тадашњег председника Жан Клод Јункера, 7. јуна 2017. године основао Европски фонд за одбрану, на који је аутор Видовић Никола ставио фокус, који је формиран са приоритетним циљем успостављања безбедносне и стратешке аутономије Европске уније кроз јачање војних капацитета држава чланица и земаља кандидата. Одређивањем заједничких стратешких приоритета за јачање војних капацитета у складу са прописима, државе чланице Европске уније су обавезне да успоставе стратегију за решавање недостатака војних капацитета. У глобалном аспекту, остваривањем значајних финансијских средстава за потребе финансирања растућих војних потреба представља важну прекретницу у области међународних односа и директно утиче на макроекономске и безбедносне трендове у свету, али како аутор наводи и на Републику Србију. Током протеклих година, безбедносне претње су се интензивирале и диверзификовале у Европи. Терористички напади, нови путеви организованог криминала и све већи број случаја сајбер криминала имају прекограничну димензију која захтева снажан одговор ЕУ, каже рецензент н аучне монографије Николе Видовића, професор Др Хатиџа Бериша.
Анализом која је предочена у књизи, утврђено је да Европска унија повећава допринос европској колективној безбедности и одбрани, блиско сарађујући са својим партнерима, охрабрујући државе чланице да дају веће напоре у одбрани и да сарађују у развоју и набављању технологија и опреме потребне за решавање проблема одбране и заједничке безбедности.
-У књизи су приказани и финансијски потенцијали које имају европски фондови који су суштински намењени унапређењу одбрамбених способности и јачању интероперабилности европских земаља, подразумевајући под тим и земље кандидате поред земаља чланица Европске уније, изузетно је значајан, из економске сфере посматрања, јер би допринео актуелним стремљењима и циљевима целокупног система одбране Републике Србије, а посебно његовом интегралном сегменту Министарству одбране, каже се у сажетку научне монографије Николе Видовића чије је други рецензент проф. Др Миленко Џелетовић.
-Министарство одбране као кључни носилац одбрамбених способности Републике Србије има могућности и капацитете да постане поуздан партнер у изградњи јачег система безбедности и одбране Европе, што се потврђује кроз бројне активности и заједничко учешће на задацима и мисијама, па и кроз вежбе са земљама чланицама Европске уније.

Унапређење војних и одбрамбених способности
-Приступањем европским фондовима, Министарство одбране би имало користи у смислу да би се омогућио већи степен унапређења војних и одбрамбених способности путем фондовског финансирања, а широк спектар користи би имале компаније у систему домаће наменске индустрије којим би се поспешио тренд раста њихове ефикасности и ефективности, а уједно би се повећао потенцијал института на истраживачком и војно-технолошком пољу. Интегрисањем система одбране Републике Србије у постојеће фондове Европске уније, који су предодређени финансирању безбедности и одбране, омогућило би се додатно фондовско финансирање потреба одбране нашег система, истакнуто је у монографији Николе Видовића.
У научној монографији, представљено је да Министарство одбране, као интегрални сегмент система одбране Републике Србије на дневном нивоу прати и анализира реализацију одобреног финансијског плана, а уједно и остваривање сопствених прихода својих организационих јединица, чиме се врши директна контрола и остварује увид у широк спектар пословних активности које врши ова државна институција.
Битна карактеристика фондова је да нису титулари рачуна – не могу да управљају средствима без Министарства одбране. Сопствени приходи се уливају у фондове, али се троше наменски, транспарентно и под надзором, што омогућава контролу на дневном нивоу. Основаним буџетским фондовима остварује се корелација између стицања и потрошње сопствених прихода, тако да на пример, приходи остварени продајом имовине се не користе за текућу потрошњу – рецимо за награде запослених.
Закључци до којих се дошло у књизи, јесу да буџетски фондови, као иновативни механизми наменске алокације средстава, доприносе рационалном и рентабилном финансирању Министарства одбране и Војске Србије, а уједно представљају инструменте ефикасног управљања средствима, односно финансијским ресурсима.

Буџет – основа финасирања одбране
Полазећи од чињенице да одбрана земље чини сегмент укупне друштвено економске структуре, неминовност јесте да и извор финансирања рашода одбране, мора бити исти извор као и код финансирања укупне јавне потрошње. Укупна јавна потрошња највећим делом се финансира из оствареног националног дохотка, који се исказује у државном буџету, као основном инструменту за финансирање друштвених потреба. Самим тим, буџет представља основни инструмент за финансирање рашода одбране. Према усвојеној стратегији одбране, основни извор за финансирање рашода одбране јесте бруто домаћи производ, а основни инструмент за финансирање истих јесте државни буџет.
-Као једна од алатки за унапређење функционисања и развоја система одбране уведен је Програмски буџет, којим се уз већ развијен систем ППБИ у Министарству одбране Републике Србије, даје шанса да се са одобреним врло рестриктивним средствима омогући елементарно задовољење основних потреба система одбране. Наравно све ово изискује значајна људска и материјална напрезања, односно ангажовање унутрашњих резерви у Министарству одбране и Војсци Србије. Буџетски фондови, као алокативни механизми финансирања, у функцији додатних и иновативних буџетских инструмената, поспешили би развојни модел конструктивног финансирања система одбране Републике Србије, речено је у рецензији монографије Николе Видовића.
Како је приказано у књизи, буџетски фондови, нуде контролисано, транспарентно и наменско ангажовање средстава за широк спектар пословних активности и задатака Министарства одбране као интегралног сегмента система одбране. Уједно, фондови као финансијске институције, обезбеђују интегралност у финансирању Министарства одбране као корисника буџетских средстава, чиме се доказују претпоставке о целовитости, свеобухватности и компактности финансирања овог интегралног сегмента система одбране.
 Славица Ђукић

 

Подели на: