Искорењују српство и српску историју

 Албански вандализам на уништењу свега српског на Косову и Метохији наставља се и данас пред очима читаве међународне заједнице оличене у Кфору, УНМИК-у, Еулексу, ОЕБС-у и другима. Албанци, очито је, не желе да виде ништа српско на Косову и Метохији па из тог разлога искорењују српску историју на сваком месту. Од доласка УНМИК-а и Кфора, половином 1999. године, до данас, Албанци су јужно од Ибра из сваког града срушили и уклонили све српске споменике из градова, спомен плоче, спомен чесме, бисте српских знаменитих личности и друга српска историјска знамења.

 

 

Тако су још 1999. године из центра Гњилана срушили споменик кнезу Лазару, из Обилића споменик Милошу Обилићу а из Приштине су такође јуна те године срушили споменике Вуку Караџићу, Његошу, Доситеју Обрадовићу… испред свих школа срушене су бисте знаменитих српских писаца а испред спортског центра „Боро и Рамиз”, такође је срушен споменик народним херојима Бори Вукмировићу и Рамизу Садику. У центру Урушевца срушен је и поломљен споменик цару Урошу испред цркве светог Уроша. Апсолутно у свим градовима Албанци су порушили све бисте српских историјских личности као и спомен плоче на историјским објектима. Споменике које нису уништили Кфор је механизацијом превезао до српских средина.

НЕПОЖЕЉНО СВЕ ШТО ЈЕ СРПСКО

Колико је осион албански национализам говори и случај више пута покушаја минирања споменика „Братству и јединству” у центру Приштине који је и данас у бодљикавој жици али су зато из центра Урошевца прво срушили па уклонили исти такав споменик, што само сведочи да они желе чисто албанско Косово. Албански вандали су јуна и јула 1999. године покушали и рушење споменика Косовским јунацима на Газиместану, али осим мањег оштећења није било веће штете на монументу српске историје. Колико је рушилачки албански фанатизам на искорењавању свега српског на Косову и Метохији сведочи и рушење и уклањање спомен чесме, од стране локалне албанске власти, кнеза Лазара из центра Гњилана на сам Видовдан 2009. године. Тако су грађани Гњилана остали без градске воде са чесме у центру града само зато што је била посвећена знаменитом српском цару. Прави злочин према српској историји али и природи уопште албански сепаратисти и вандали су починили јуна 1999. године када су посекли бор цара Душана у Неродимљу код Урошевца кога је ту засадио тадашњи цар Срба, Грка и Арбанаса Душан Силни 1336. године. Горостасни, 30 метара висок бор, био je под заштитом као споменик природе али је на свој 663 рођендан, те 1999. године, посечен и избрисан са лица земље.

НИКО НИКАД НИЈЕ ОДГОВАРАО

У Горњем и Доњем Неродимљу средњовековне цркве Светог Стефана и Светог Николе, црква Светих Арханђела, манастир посвећен Светом Урошу, не могу се наћи. Нема светиња, а биле су ту још од средњег века. И црква Успења Пресвете Богородице, коју је подигла царица Јелена, супруга Душана Силног, над гробом свога сина Уроша, потонула у неродимску земљу. Око некадашњих црквених порти, огромне нове куће и ресторани Aлбанаца. Колико су велики непријатељи према објектима, а који имају везе са Србима и Србијом говори случај рушења на парампарчад споменика руском конзулу Николају Шчербини у јужном, албанском делу Косовске Митровице јуна 1999. године. Руски конзул Шчербина је убијен почетком 1903. године такође у јужном делу Косовске Митровице од стране Албанаца. Да би искоренили руско из овог дела града Албанци су у потпуности срушили и некадашњу зграду руског конзулата у јужном делу подељеног града на Ибру и на њеном месту подигли тржни центар. До сада још нико није одговарао за овај нечувени вандализам албанске заједнице над српском историјом и на српском простору. З. Влашковић