уторак, 17. маја 2022. | 09:29
Најновије вести

Истина нема везе са бројем људи који у њу верују

Професор Миладин Распоповић објавио аутобиографски роман „Косовска трилогија”. Аутобиографски роман са прологом и епилогом „Косовска трилогија“ чувеног професора из Косовске Митровице, Миладина Распоповића, објављен је ове године у оквиру Библиотеке „Крстоноше“ код издавача „Лестве“ Косовска Митровица, уредника Зорана Ђорђевића. Рецензент овог обимног и вредног дела од преко 500 страна је професор др Милорад Драгојевић. О књизи је објављено и мишљење романописца Зорана Д. Милојевића.

 

Професор Миладин Распоповић је предавао српски језик у познатој гимназији „Силвира Томазини“ у Косовској Митровици. Начин како је то чинио, љубав коју је гајио према тој области, утисак који је остављао на генерације ђака , створили су од њега легенду, чије је име прешло границе и школе и града. А његово ангажовање у тој области и у ваншколским активностима , само су то увеличале.
Судили му за „непријављивање кривичног дела“
Образлажући како је професор Миладин Распоповић био оптужен, како му је донета пресуда и како му није било дозвољено да се као наставник бави својим позив, да као „народни неприајтељ“ не би негативно утицао на васпитање социјалистичке омладине, реце нзент др Милорад Драгојевић напомиње да је средином седамдесетих година прошлог века када је покренут поступак за отварање факултета у Приштини, било логично да је професор Распоповић први на листи за то место. Али је „Служба“ била против тога. – У то време негде у Црној Гори, дошло је до удеса возила које је превозило материјал за конгрес нове комунистичке партије, али тако да је из расутих списа чак дежурни милиционер закључио да се ради о антидржавном акту. Ништа лакше, него наћи сведоке, који ће потврдити да га је управо он кориговао и лекторисао! То је било ван сваке логике, јер он није волео ни постојећу партију , а не неку нову, која се бори за „изворне принципе“ марскизма. Није знао чак ни једног човека из тог новог покрета, каже др Милорад Драгојевић. Професор Распоповић је ипак осуђен на годину дана, а судија је готово одсутно рекао да је оптужница доказана. – Био је у дубини душе толико понижен , увређен, изненађен, да је тек касније, о св акој појединсти, бескоанчно пута размишљао. Питао се да ли ће сви који га познају и помислити да је то све урадио? И то без икаквог мотива и личног интереса. А време проведено у затвору било је толико тешко и понижавајуће, да му се чинило да никада жив неће изаћи из тих стогодишњих казамата. Како после тога да људима погледа у очи, речи су др Драгојевића. Професор Распоповић је много година касније у дубокој старости и нарушеног здравља свратио у његову некадашњу гимназију, тражећи неко обавештење. Али га је дочекала нова непријатност и нов и шок када му је речено да у тој школи не постоји ни један документ о њему, а ту је гимназију похађао осам година и двоструко дуже предавао у њој. Тада је одлучио да о свему остави писани траг и тако се родила идеја, а потом и дело „Косовска трилогија“. Ово није само аутобиограски роман већ и сведочанство о једном времену, девијацијама и неправдама које су мориле многе угладне и моралне Србе који нису били наклоњени комунистичкој партији Југославије. –Ова књига професора Миладина Распоповића изазваће св акојака мишљења. Онима који ће да куде поручујем: Писац није крив за злочине својих јунака! А онима који ће сажаљевати аутора, изговарам: На преживелима свет опстаје! Истина нема везе са бројем људи који у њу верују, напмиње Милојевић
Комунизам и духовна трагедија Срба
Професор Распоповић је у роману “Косовска трилогија“ описао и време духовне српске трагедије у периоду комунизма. Он је кроз веродостојне приче саткане од аутентичних дијалога а негде и са конкретним доказима у виду новинских текства и документације објаснио неке појаве и морално неприхватљиве догађаје и шватања базирана на изговору „такво је време било“. А време је увек исто али се људи мењају. Омиљени професор српског језика Миладин Распоповић никада није заборавио завет и савет Светог Саве: „У старом душманину никада не тражи новог пријатеља.“ То је и његов став.
Тезу да Албанци са Косова нису Арнаути већ Арнауташи (алабнизовани Словени) професор Распоповић је поткрепио сликовитим догађајима који говоре о речи „Арнауташи“ о чему наводи и истоветно мишљење универзитетског професора др Хасана Калешија (1922-1976). У роману „Косовска трилогја“ остаје забележено сведочење универзитетског професора др Хасана Калешија, истинољубца каквих је било мало у титоистичко време. Средином 70-их година прошлог века професор Калеши упутио је писмо тзв. косовској арнаутској и арнауташкој „елити“ поводом понашања фалсификатора историјске истине Скендера Ризаја и Али Хадрија, о њиховој безочној тврдњи да није било Сеобе Срба 1690. године под Арсенијем Чарнојевићем. А Распоповић каже „камо среће да није било, барем би велики епичар нашег потурчавања отишао на онај свет срећан после метка рођачке Озне у неким Лисичјим потоцима“. Професор Распоповић је у „Косовској трилогији“ истакао значај старих српских породица у очувању српског нациоанлног идентитета и моралног интегритета и да су биле жестоко нападане зато што су чувале српство. У свакој косовској и метохијској вароши било је по неколико таквих породица. У Косовској Митровици такве су породице биле Јевтићи, Апостоловићи, Брушије, Жарковићи, Ђорђевићи ( угледна грађанска породица са очуваном националном свешћу), Ћамиловићи и друге.

Славица Ђукић

Спора, трома и достижна правда
Митровчани и други угледни професори и Срби међу којима и поетеса др Даринка Вучинић, предлажу да се гимназији у севрном делу Косовске Митровице да име времешног професора Миладина Распоповића. Усавјањем овог предлога омиљени професор Распоп, био би враћен у школу из које му се неоправдано и злонамерно изгубио траг, а правда би дошла на своје.
Миладин Распоповић је рођен 1933. године у Вучитрну. Основну школу завршио је у Косовској Митровици. Отац му је радио у врховном аграрном повереништву које је водило бригу о насељавању Старе и Јужне Србије, чије су становништво проредили чести ратови и терор отоманских власти и арнаутских качака. После завршене Југословенске и опште књижевности на Филозофском факултету Универзитета у Београду запослио се у гимназији у Косовској Митровици у којој је стекао матуру , али је 1973. године из ње искључен као „великосрпски националиста“, прогалшен за морално-политички неподобног а затим прикључен похапшеним члановима Нове комунистичке партије др Бранка Бошковића, мада за њу до тада није ни чуо. На пећком процесу, који је јавно потпомогао и „највећи син српског народа“, јавни тужилац је одустао од оптужбе, али је глас „Великог мештера“ са једног митинга у Марибору захтевао да се „сви егземпљарно казне“, па је и он кажњен на „само“ једну годину за дело „не пријављивања кривичног дела“. По изласку са робије морао је да издржи муке кужног болесника. Професор Миладин Распоповић је писао књижевне критике које је објавио у две књиге и то По сродности И и По сродн ости ИИ, а припремио је и трећу књигу критичких текстова. Објавио је књижевно-критичку монографију „Приповедна поетика Данила Николића“ и друга дела.
С.Ђ.

 

Подели на: