Између облика и феномена зла

Изложба младих вајара са КиМ „Безимени“отворена у Културном центру Новог Сада

Овом приликом се први пут идентификује, представља и оквирно вреднује једна нова генерација у оквиру савремене ликовне сцене Косова и Метохије
У Малом ликовном салону Културног центра Новог Сада, у понедељак 5. октобра, отворена је изложба „Безимени“ младих вајара са Косова и Метохије коју је КЦ Новог Сада организовао у сарадњи са Домом културе „Грачаница“, Фондацијом „Симонида“ и косовско-метохијским одбором Матице српске. Изложба ће трајати до 16. октобра и може се погледати, у прописаним мерама заштите у условима које налже епидемија коронавируса, сваког дана од 10-20 сати.
Изложба “Безимени” је прво групно јавно представљање радова младих вајара који живе и стварају на Косову. Публика има прилику да у Малом ликовном салону види радове девет уметника: Игора Чепкеновића (Липљан), Ђорђа Јоцића (Вучитрн), Ане Гашић (Осојане, Исток), Владимира Антића (Косовска Митровица), Славише Михајловића (Косовска Каменица), Бранислава Ристића (Штрпце), Ненада Милосављевића (Доња Гуштерица, Липљан), Милисава Шарца (Косово Поље) и Александре Станковић (Призрен). Сваки од уметника представио се са по два рада.
Дом културе „Грачаница“ је у дужем периоду, на различите начине пратио рад младих вајара са Косова и Метохије, идентификовао их и имао, делимичан, увид у њихово стварање.
Улазак у гето-атеље и излазак на светло ових радова, није само откривање безимених стваралаца, него и откриће једне сведене поетике облика која настоји да се конституише као посебни израз настао између различитих облика и феномена зла. Ова изложба, први пут идентификује, представља и оквирно вреднује једну нову и непознату генерацију у оквиру савремене ликовне сцене Косова и Метохије. Овај скулпторски опус до сада није описиван, периодизован и евентуално вреднован и критички обрађиван.
-Остати и стварати безимен у својој енклави значи живети једну врсту подвига. Вајати потпуно изолован, без критике и са премало конатаката, а бити поетички укључен у генерацијско стварање, у опште феномене и идеје времена значи да је ова уметност изнад свог врмена. Безимени ствараоци у изолованим гето атељеима моделују своја размишљања, страхове, патњу, наду, а „Дух дише где хоће, и глас његов чујеш, а не знаш откуда долази и куда иде“ (Јн 3,8) и сведочи о феномену стваралачке постојаности и отпорности савремене српске уметничке сцене и културе на Косову и Метохији, кажу Маја Тодић и Небојша Јевтић, селектори изложбе. С.Ђукић