Извештај Стејт департмента за КиМ: Узурпација имовине, игнорисање пресуда, напади на повратнике
Узурпација имовине мањина на КиМ, игнорисање судских пресуда, застрашивање повратника, корупција у власти, неки су од проблема који се наводе у извештају Стејт департмента о Косову и Метохији за 2021. годину.
У извештају се наводи да је Специјално косовско тужилаштво спроводило формалну истрагу поводом 12 предмета ратних злочина у 2021. години и да је издало једну одлуку за покретање истраге, констатујући да се процеси углавном спроводе против Срба.
Иако се истиче да привремене власти у Приштини нису организовале незаконита и насумична убиства, Стејт департмент подсећа да је у “предмету високог профила” за ратне злочине познат као “Дреница 1”, поновно започело суђење 2017. године, да је у више наврата процес одлаган, а да од децембра 2021. није одржано ново рочиште.
Наводи се да је Основни суд у Приштини у јулу 2021. осудио бившег српског полицајца, Зорана Вукотића на још три и по године затвора због оптужби да је силовао трудну Албанку током рата и учествовао у протеривању цивила Албанаца из Вучитрна 1999. године.
Такође се подсећа и на правоснажну пресуду изречену у марту месецу 2021, када су због ратних злочина над албанским цивилима 1999. године у Урошевцу осуђени Златан Крстић и Дестан Шабани – бивши српски полицајци.
Указује се и на случај Зорана Ђокића који је у фебруару 2021. године осуђен на 12 година затвора, а којем је косовски врховни суд ове године потврдио пресуду за ратне злочине над Албанцима – нападе и протеривања из Пећи.
Приштина за судске пресуде не мари
У делу извештаја који се бави случајевима ускраћивања фер суђења, наводи се да су представници косовских Срба указивали на случајеве када извршна власт није спроводила судске пресуде, укључујући и оне које је донео уставни суд, нарочито у имовинским споровима.
Централне и локалне власти у Дечанима и даље одбијају да спроводе одлуку уставног суда из 2016. године, којом се потврђује власништво Српске православне цркве над више од 24 хектара земљишта поред манастира Високи Дечани.
У септембру 2021. уставни суд је констатовао континуирано одбијање владе да спроведе судску одлуку и то питање упутио државном тужиоцу. До децембра тужилац није покренуо кривични поступак, а нико од службеника који нису извршили налог суда није кажњен, истиче се у извештају Стејт департмента.
Сложена комбинација закона, прописа, административних упутстава и судске праксе, као и незаконито поновно заузимање имовине и вишеструка потраживања за исту имовину, и даље ометају решавање случајева реституције имовине који су проистекли из рата и његових последица.
Више од 95 одсто ових захтева поднели су Срби са КиМ, а грађани и верске заједнице углавном су неуспешно подносили петиције за враћање имовине одузете у време некадашње Југославије.
Агенција за упоређивање и верификацију имовине имала је одређених потешкоћа у исељењу бесправних корисника и, генерално, није успела да уклони нелегалне објекте изграђене на земљишту након што су подносиоцима захтева, углавном Србима на КиМ, потврђена њихова права.
Након административног упутства из 2020. за уклањање нелегалних објеката, извршено је само једно рушење, у октобру 2020. године у Приштини.
У јуну је невладина организација “Актив” предвођена косовским Србима објавила извештај у којем се сугеришу проблеми као што су фалсификовање докумената, непоштовање судских одлука, намерно оштећење или потпуно уништавање имовине и узурпација имовине, који спречавају неке косовске Србе да уживају своја имовинска права.
Стејт департмент указује на то да је УНХЦР известио да велики број расељених појединаца због сукоба 1998–1999. и насилних догађаја из 2004. године и даље тражи остваривање својих права, укључујући 15.699 расељених лица унутар КиМ.
УНХЦР је приметио да влади недостаје систем прикупљања и обраде података о расељеном становништву и добровољном повратку и да је недостатак детаљног пописа и адекватних података о профилисању учинио да расељена лица буду искључена из заштите људских права и развојних планова.
Напади на повратнике
Наводи се да је процес повратка у неким деловима КиМ и даље био обележен безбедносним инцидентима и невољношћу локалних заједница да прихвате повратак или посете косовских Срба.
До јула УНХЦР је известио о укупно 19 инцидената који су погодили повратнике и интерно расељена лица, углавном у региону Пећи.
У јуну је Драгица Гашић, прва Српкиња са КиМ која је повратила имовину у Ђаковици, наишла на снажно противљење заједнице, укључујући локалне огранке политичких партија и удружења несталих и убијених током рата 1999. године.
Гашићева је често пријављивала да је узнемиравају комшије, да трпи увреде и застрашивања. Двадесет седмог јула је пријавила властима да је у њен дом неко насилно ушао и да су ствари украдене.
У јулу су медији пренели да су непознате особе нанеле тешке телесне повреде расељеном Србину који је дошао да обиђе своју имовину у општини Клина.
Крађе и провале у објекте Срба и СПЦ
Стејт департмент наглашава да се друштвено насиље, као и социјална дискриминација и дискриминација при запошљавању, и даље примењују против косовских Срба и других етничких мањинских заједница.
Косовска полиција је током јула пријавила шест инцидената друштвеног насиља или дискриминације усмерених на етничке мањине, укључујући постављање ратних фотографија у стамбену зграду српског повратника у Ђаковици и вандалски чин у православној цркви у Приштини.
Заједница косовских Срба изразила је забринутост да одговори владе нису били адекватни.
Невладина организација Актив пријавила је 48 инцидената у првих шест месеци усмерених на заједницу косовских Срба и објекте Српске православне цркве, укључујући оштећење имовине, провале и крађе, физичке нападе и претње и увредљиве графите.
Медији на српском језику редовно су извештавали о инцидентима, укључујући два напада у јулу, један против дечака тинејџера од стране косовских Албанаца у Вучитрну и други против расељених Срба који су обишли своју имовину у Клини.
У септембру је косовска полиција ухапсила неколико косовских Албанаца, укључујући малолетнике, осумњичене за напад на групу косовских Срба у јужној Митровици.
Различити нивои дискриминације мањина
Констатује се да су етничке мањине на Косову наставиле да се суочавају са различитим нивоима институционалне и друштвене дискриминације у запошљавању, образовању, услугама, употреби језика, слободи кретања, праву на повратак својим домовима.
У извештају се уједно наводи да су мањине на КиМ имале приступ личним документима у матичним књигама, а да је број Срба са овим документима наставио да расте.
Ипак, додаје се да је било извештаја о томе да су и даље присутни поједини изазови, као што је приступ документацији за Србе из централне Србије који су у браку са грађанима који имају косовска документа.
Мали број осуђујућих пресуда за корупцију
Недостатак ефикасног судског надзора и општа слабост у владавини права допринели су развоју корупције.
Случајеви корупције су рутински били предмет поновљених жалби, а правосудни систем је често дозвољавао да рокови застарелости истеку без суђења у предметима.
До децембра 2021. подигнуто је само девет оптужница у вези са корупцијом.
Невладине и међународне организације су навеле бројне пропусте правосудног система да процесуира корупцију, напомињући да је врло мало случајева покренутих против високих званичника резултирало осудама.
Само четири или пет одсто процеса резултира затворском казном, јер према, невладиним организацијама тужиоци су подносили нетачне оптужбе или су направили процедуралне грешке, закључује се у извештају Стејт департмента.
