Једанаест година од Бриселског споразума; Игор Симић за РТС: Мртво слово на папиру
Навршило се 11 година од потписивања Бриселског споразума. Тада је то био историјски споразум који је требало да означи почетак суживота два народа на Косову и Метохији и нормализацију односа Београда и Приштине. Међутим, већ 11 година чека се имплементацијa кључног дела споразума – формирање Заједнице српских општина. Потпредседник Српске листе Игор Симић каже за РТС да је Бриселски споразум остао мртво слово на папиру.
Око текста споразума, који је формално назван “Први споразум о принципима који регулишу нормализацију односа” преговарало се шест месеци пре него што су на документ стављена три потписа.
У име Београда документ је потписао тадашњи председник Владе, а данашњи шеф дипломатије Ивица Дачић, а у име Приштине Хашим Тачи, који је у то време обављао функцију премијера привремених институција.
Трећи потпис, у име Брисела који је учествовао као посредник, ставила је тадашња висока представница Европске уније за спољну политику и безбедност Кетрин Ештон.
Симић: Срби напуштају КиМ искључиво из безбедносних разлога
Потпредседник Српске листе Игор Симић рекао је за РТС да је оно што је написано у Бриселском споразуму што је било у корист Срба, остало мртво слово на папиру одлуком власти у Приштини, уз пуну подршку ментора косовске независности.
“Оних истих који су требали да нам гарантују да ће се кроз Заједницу српских општина створити кровна институција за заштиту појединачних и колектиних права српског народа“, рекао је Симић.
На питање где су Срби данас после 11 година, Симић каже да је тешко дати одговор. “Већина нас је и даље доле, али један део је отишао под притиском, пре свега, режима у Приштини који предводи Курти. Ја верујем да су они само привремено напустили простор Косова и Метохије и очекујемо да се врате. Али је то чињеница. Под репресијом тог режима Срби су морали да напусте простор Косова и Метохије”, каже Симић.
Срби простор КиМ не напуштају због економских већ због безбедносних разлога, истиче Симић.
Симић каже да без подршке Србије преко Канцеларије на КиМ не би било Срба на простору КиМ.
Београд је наш једини природни савезник, закључио је Симић.
Бриселски споразум требало је да означи почетак суживота два народа на Косову и Метохији и нормализацију односа Београда и Приштине. Међутим, већ 11 година чека се имплементација кључног дела споразума – формирање Заједнице српских општина (ЗСО).
Бриселски споразум, потписан 19. априла 2013. године, укупно броји 15 тачака. Заједница српских општина чини окосницу овог документа, а на њу се односи првих шест тачака споразума.
Дрецун: Неко на Западу проценио да је Савет Европе најслабија карика
Поводом усвајања препоруке Савета Европе за пријем Приштине у ту међународну организацију, политички и војни аналитичар Милован Дрецун рекао је Јутарњем програму да је очигледно да је неко на Западу, у кампањи за подизање недостајућег међународног капацитета Приштине, проценио да је СЕ најслабија карика и да ту може да се направи пробој.
“Нажалост, нисам сигуран да постоји простор да се заустави пријем такозваног Косова у Савет Европе”, каже Дрецун, али напомиње да треба направити малу разлику у понашању појединих водећих западних земаља и да ту можда треба тражити маневарски простор.
На основу договореног документа, предвиђено је да ЗСО буде асоцијација општина у којима Срби чине већинско становништво на Косову, да има статут, председника и потпредседника и скупштину, а чланство би било отворено за сваку другу општину под условом да се о томе сагласе чланови – општине учеснице.
Дачић: Приштина нема намеру да формира ЗСО
Ивица Дачић је оценио да Приштина нема намеру да формира ЗСО, што је била њена обавеза из Бриселског споразума.
“Бриселски споразум којим је то договорено само је тужна епизода, односно тужно сећање на то да је веома упитан кредибилитет Европске уније као медијатора који је гарант спровођења Бриселског споразума”, рекао је Дачић.
Све општине би имале право да сарађују у колективном спровођењу овлашћења кроз ЗСО, а Заједница би имала пун надзор над областима економског развоја, образовања, здравства, урбанизма и руралног развоја.
Остале тачке Бриселског споразума односиле су се, између осталог, на полицију, правосуђе, судство и локалне изборе, а оне чије је спровођење зависило од Београда, спроведене су.
Према Бриселском споразуму, предвиђено је постојање регионалног команданта полиције за четири општине на северу КиМ у којима Срби чине већинско становништво (северна Митровица, Звечан, Зубин Поток и Лепосавић), а командант полиције за тај регион је Србин који се именује са списка који достављају четири градоначелника у име ЗСО.
Такође је предвиђено да састав косовске полиције на северу осликава етнички састав становништва ове четири општине.
Управо после смене командира косовске полиције за регион север у новембру 2022. године, на шта Приштина нема право по Бриселском споразуму, Срби на КиМ су напустили привремене приштинске институције.
Разлози за напуштање, осим тога, били су непоштовање Бриселског споразума, упади специјалних јединица тзв. косовске полиције на север и изградња полицијских база и противправна хапшења Срба.
