уторак, 27. септембра 2022. | 03:57
Најновије вести

Једна лепа патриотска прича, на понос свом народу и отечеству

Разговор са Биљаном Павловић, професорком музике на Учитељском факултету у Призрену-Лепосавићу, која је руководила пројектом За српску заставу

 

Пре свега, Биљана Павловић је просветни радник. Комбинација рада и стваралаштва на пољу науке и музичке уметности је њен правац, а све у циљу остваривања националног васпитања помоћу музичких садржаја и активности.

  • Недавно, премијерно, сви су имали прилике да чују песму Химна српској застави, као и да погледају спот који је прати. Све је одрађено на врхунском, професионалном нивоу. Реците нам више о овом најновијем пројекту.

Са Косова и Метохије се овог пута чује песма о српској тробојци. Прославили смо Дан српског јединства, слободе и националне заставе, уз стихове Лазе Костића, на које сам компоновала музику. Међутим, морам да кажем да се српска тробојка на Косову и Метохији слави сваког дана током читаве године, а не само 15. септембра. Она се овде поносно виори на сваком кораку у српским срединама. Симбол је не само државности, већ и светлости, сигурности подршке нашем народу. Уз тробојку је просто топлије, и зато желимо да јој певамо и да је славимо.
Наравно да је све морало бити урађено како треба, јер су у реализацији пројекта учествовали професори и студенти са осам учиитељских и педагошких факултета из Србије и Републике Српске (Врање, Лепосавић, Ужице, Београд, Сомбор, Јагодина, Бања Лука и Бијељина), уз подршку Факултета уметности у Звечану и студената са Факултета уметности у Београду. Пројекат је најпре подржан на Учитељском факултету у Призрену – Лепосавићу, где су учешће узели проф. др Бошко Миловановић ‒ координатор пројекта, као и доц. др Божана Рашковић, и студенткиње Тања Стефановић и Дејана Савић. Такође, пројекат је подржао Факултет уметности у Звечану, испред кога су допринос дали проф. Јасмина Новокмет и доц. др Петар Илић, као и студенти: Драгана Милић, Фарах Пепић, Јована Трифуновић, Исидора Некић, Теодора Краговић и Ања Јеротијевић,

  • Реализацију пројекта поздравио је и Сенат Универзитета у Приштини – Косовској Митровици. Са Учитељског факултета у Лепосавићу послали смо позив свим осталим факултетима, да се прикључе овом пројекту, и тако је започела једна лепа патриотска прича, у којој су учествовали професори и студенти из Србије и Републике Српске. На пројекту је све време владала узвишена и свечана атмосфера, јер, окупљени смо под српском тробојком, она нас је ујединила и повезала. Уживали смо у том заједничком раду, и све ово доживели смо као своју личну, професионалну и патриотску мисију и дужност.

Пројекат је реализован у сарадњи са Културно-просветним удружењем Рашанка из Новог Пазара, којим руководим. Поред бројних факултета Универзитета у Приштини – Косовској Митровици, пројекат су помогли: Српска православна црквена општина за Рашку област, Епархија рашко-призренска, Копнена војска Војске Србије, Општина Лепосавић, Општина Косовска Митровица, Општина Звечан, Општина Деспотовац, Град Нови Пазар, Дом културе у Грачаници, и многи појединци. Остварили смо веома лепу сарадњу са Копненом војском Војске Србије, што нам је посебна част. Поред студената и професора из централне Србије и Републике Српске, у пројекту су учествовали људи са овог подручја: Јелена Спирић, професорка соло певања из Косовске Митровице, Ања Павловић, виолинисткиња, као и Душан Поповић, професор музике из Косовске Митровице, који је са Петром Илићем и Лазаром Марићем радио на аранжману песме. Видео снимање обавио је Игор Вуковић, из Београда. Можемо бити поносни резултатима заједничког рада и стваралаштва, а нарочито због тога што идеја о снимању овакве једне националне песме полази са Косова и Метохије.

  • Својим радом остављате велики траг, а већ је постало препознатљиво да поводом значајних датума имамо и ваша нова остварења, песме које музички уређујете и остављате у наслеђе нашем народу. Колико песама је до сада урађено?

Хвала на овакво лепим речима. Поред научног рада на пољу методике наставе музичке културе, велико задовољство ми причињава компоновање, иако нисам композитор, по струци. Нарочито ме инспиришу текстови патриотске тематике, па је већина мојих песама посвећена домовини, важним национаним празницима и симболима, или националним јунацима. Жеља ми је да у сарадњи са Ненадом Раденковићем Јером, Јеленом Спирић, Петром Илићем и Душаном Поповићем, припремим песму о браћи Милић, националним јунацима са Косова и Метохије. То је истовремено и жеља челника Косовске Митровице, господина Александра Спирића, који је иначе и велики поклоник културе и уметности. То је, дакле, пројекат у најави, и јако се радујем овој сарадњи. Срећна сам кад својим радом могу да учиним нешто за свој народ на Косову и Метохији. Иначе, међу најуспешнијим мојим песмама су Божури, Видовдане мој очињи виде, Христос воскресе, Србија, Химна српској застави, Често те у сну снивам, Песма за светог краља Милутина, Песма Светом Сави, и друге.

  • Успешни сте и у раду са хором Рашанке, које негују народни мелос. Који су планови у том правцу и како у свеукупној професионалној каријери видите себе убудуће?

Комбинација рада и стваралаштва на пољу науке и уметности је и даље мој правац, а све у циљу остваривања националног васпитања помоћу музике, музичких садржаја и активности. Нарочито ми је важно да практичне музичке активности и родољубиве образовно-уметничке пројекте организујем и реализујем на Косову и Метохији, где је потреба за њима очигледнија него на било ком другом месту. Такви пројекти су овде од изузетног друштвеног, образовног и националног значаја, по мом мишљењу. Рашанке су, наравно, заједно са мном, у служби своје земље и народа.

  • Живимо у тешким временима, а посебно је тешко , у безбедносном смислу , нашем народу на Косову и Метохији. Тиме је и све значајније неговање родољубивих ставова и емоција у том правцу , нарочито код младих. Песма , како је одувек речено, одржала нас је, њојзи хвала. Из вашег угла, сложићете се , то остаје чињеница за сва времена, зар не?

Апсолутно. Песма и овакви родољубиви пројекти овде су насушна потреба. Видели сте да реализацију нашег пројекта о националној застави није могла да спречи затегнута друштвено-политичка ситуација на Косову и Метохији током августа. Професори студенти су и у таквим условима дошли на Косово и Метохију. Нису се уплашили, јер је преовладала љубав према својој земљи и народу. Пронашли смо начин како да добијемо званичан позив, како бисмо успели да дођемо на Косово и Метохију. Знате, сада сам тек видела колико је јако важно да се на челним местима српских институција нађу прави људи, родољуби, који имају довољно развијену свест о значају оваквих активности, и који разумеју да су овакви пројекти овде начин борбе за опстанак нашег народа. Себичности, страху, ситничавости и кукавичлуку овде нема места, то треба сви да знају. Пројекат попут Заставе, Србије, Божура и дригих, овде имају свој пуни национални смисао – бодре, снаже, уливају вољу и оптимизам. Зато су они овде неопходни. У том смислу, сматрам да је Учитељски факултет у Призрену – Лепосавићу у обавези, и да је дужан да пружи нешто више од класичне наставе и обуке будућим васпитачима и учитељима, у циљу очувања српског националног и културног идентитета на овом простору, и развијања патриотизма. То је наша основна дужност и обавеза на овом простору, зато ће оваквих подухвата овде бити још. До сада су све моје ваннаставне активности са студентима, и не само са студентима, већ и са децом предшколског и основношколског узраста, овде на Косову и Метохији, биле усмерене у том правцу. Тако је, недавно, у сарадњи професора Учитељског факултета у Лепосавићу са предшколском установом Наша радост, тачније, са васпитачицом Иваном Тодић и њеним малишанима, недавно снимљена патриотска песма Србија, коју смо промовисали на Дан државности.
Од изузетног значајна је оваква врста сарадње Учитељског факултета у Призрену Лепосавићу са другим образовним и локалним институцијама на Косову и Метохији, у циљу неговања, промовисања и очувања српске културе и правилног националног васпитања и образовања младих на овом простору. У томе је, понављам, основни смисао постојања овакве једне високошколске институције на Косову и Метохији, и то је нешто што сви морамо имати у виду.
Такође, локалне институције су увек спремне да подрже сваки пројекат и сваку врсту образовно-уметничких активности уколико оне доприносе неговању и очувању српске културе на Косову и Метохији. Моје искуство је у том смислу изузетно позитивно. Настојаћу да оваквих образовно-уметничких пројеката буде још. Желим да својим радом и залагањем кроз практичне музичке активности доприносим васпитању и образовању младих у духу националних вредности, те да песмом учиним живот овде лепшим, колико толико.

ВЕРИЦА ВУКОЈЕВИЋ

Подели на: