Најновије вести

ЈОРДАН РИСТИЋ (1942 – 2023)

Драги наш Јоцо,

 

Данас јечи ветар са Голеша и плаче Ситница. Над косовском равницом, стазама свог детињства и рушевинама родне куће лети једна процветала душа. Вратила се завичају из којег је протераше силе таме, поробише и попалише дворе, убише рођеног брата и синовца те прогнаше српске породице и крст из Словиња. Зазвонио ми је телефон, а Радомир једва чујним гласом изусти: “нема више нашег Јоце. Отпутовао је код Свете, Аца Ракочевића, Мирка Жарића, Петра Сарић, Василија Симића… “. Грло ми је стезало и све је почело да се развија једном суморном логиком пролазности. Неверица, осећај неизмерне туге и коначно – једна велика празнина . Било је јасно да нас је напустио велики човек, Косовац и интелектуалац којег је одликовала разборитост, мудрост, хуманост и туга, преголема туга за косовском равницом, за родним Словињем, Грачаницом, Липљаном, Приштином, Призреном, Богородицом Љевишком, Дечанима… Винула се Јоцина душа у небеса. Патио је наш Јоца и писао, писао о Косову и Метохији и ствараоцима са Косова и Метохије. Имао се утисак да одлази на починак са Косовом, а да се буди чекајући да му зраке косовског сунца огреју прозорско стакло.
Био је велики човек који је поседовао оне исконске врлине: доброту, поштење, племенитост, човек пун знања и увек спреман помоћи другима. Његова истинска вредност била је људскост и племенитост коју је несебично делио пријатељима, колегама и сарадницима. Читав свој професионални век посветио је књигама и образовању , а његова страст за читањем била је ненадмашна. Био је ерудит и врсни познавалац књижевности, историје Косова и Метохије и свега везано за Косово. Његово се писање издвајало зналачким и стравственим односом према језику. А, “Јединство”, “Јединство” је посебно волео. Заправо, он никада није отишао из “Јединства”. Остао је до краја живота веран издавачкој делатности “Јединства”-Панораме у којој је био дугогодишњи руководилац. Јоцине књиге и прикази, од које је многе објављивао у нашој кући, остају као интелектуална луч и залог Косову и Метохији, којем је остао веран до последњег слова и последњег дана живота. Није увек лако гледати испред свог времена , знати боље и више и истрајавати на том путу, а Јоца је и те како знао. Био је један од оних људи који се усуде промишљати и имају храбрости да отворено износе своје ставове. Човек чврстих уверења, поштован и од оних са којима није био истомишљеник.
Увек је тражио да му достављамо “Јединство” и ишчитавао би га од прве до последње стране. Сећам се често је говорио: “читам ја “Политику”, Вечерње новости и друге новине,али “Јединство је нешто посебно, “Јединство” ме враћа у отети завичај, “Јединство” се воли”.
Драги Јоцо, жао ми је што нисам имала више времена, јер би се при сваком сусрету срдачно испричали. Као дугогодишњи руководилац знао си све проблеме вођења и управљања установом и твоји савети су ми били од неизмерне користи. Знала сам и за твоју непреболну рану Косово и Метохију. Због сила таме почиваћеш далеко од свете косовске земље на којој си поникао, удахнуо први ваздух и за њу дисао. Веровао си да је овоземаљски живот пролазан и да ћеш се вратити свом ишодишту у неком другом облику. Веровао си и да ће бити побеђене силе таме, које су те отерале из завичаја, са блогородне земље. Сећаћемо се са дубоким поштовањем и љубављу твоје смирености, топлих речи и свега што си уткао у нашу издавачку кућу и Косово и Метохију.
Рада Комазец

Подели на: