четвртак, 12. децембар 2019. | 08:55

КЊИГЕ СУ ЗАУВЕК

Да отвори овогодишњи Међународни сајам кљига у Београду припала је част Миловану Витезовићу који је несумњиво један од најпознатијих и најплоднијих живих српских писаца. Он је аутор преко педесет књига поезије и прозе за децу и одрасле. Писац је прича, романа, есеја, афоризама, филмских и ТВ сценарија и других литерарних творевина, које су до читаоца прокрчиле пут диљем земље Србије и целе Европе.

 

Заступљен је у преко педесет антологија поезије и прозе. Најпознатије су му књиге – „Шешир професора Косте Вујића”, „Лајање на звезде”, „Милена из Кнез Михајлове”, „Хајдук Вељко Петровић”, „Чарапе Краља Петра”, „Принц Ратско”, „Европске године Кнеза Милоша”, „Света љубав” , „Госпођица Десанка”, ТВ серија о Вуку Караџићу, једна од најгледанијих код нас итд. Многе његове песме и други радови заузели су одавно место у школској лектири. Добитник је великог броја награда и признања, а почетком октобра на Песничким сусретима „Лазар Вучковић” добио је истоимену награду Издавачке куће „Панорама -Јединство” за најбољу објављену поезију у часопису за књижевност и културу „Стремљења”, што је и повод разговора са познатим књижевником.

  • Чини се, да су младе генерације више научиле о српској историји и историјским личностима из ваших екранизованих дела него из уџбеника историје. Да ли данас у довољној мери усмеравамо децу на књиге, читање и, уопште, образовање?

Урадио сам колико се дало. И за своју и народну добробит. Мој одговор је Вуков: Нека свак уради што је кадар и неће народ пропасти! Књиге и читање требало би да буду природна потреба. И то породична. Једино усмерење је имати у кући доста књига. Одомаћена књига увек нађе читаоца.

  • Да ли нас иновације у информативним технологијама удаљавају од литературе – књиге и може ли се десити да је сасвим потисну?

Не верујем. Сваког чуда за три дана. Књиге су заувек.

  • Шта је код вас било пресудно да се као писац окренете истраживању српске историје и да је на оригиналан начин са пуно драмских набоја преносите у литературу?

Ја сам рођен у историји у коју ме је упутила наша епика. Гусле су биле инструмент мога деде, а и осталих.

  • Као врстан познавалац српске историје и књижевности, да ли сте докучили зашто смо толико страдали кроз историју?

Србија је и географски богом дана земља, свима пожељна. Издржавамо ону Цвијићеву мисао да су Срби подигли кућу на сред царског друма. То, што смо, морамо издржати. И то са поносом, са што мање обзира према другима, ма који да је народ у питању.

  • За поезију посвећеној косовској тематици објављену у „Стремљењима” добили сте награду „Лазар Вучковић”. Шта она вама, као ствараоцу у зрелим годинама, значи и колико су вам познати уметнички домети Лазара Вучковића као песника и других савремених косовскометохијских српских песника?

Лазара Вучковића сам једном срео на сусретима песника гимназијалаца на Дивчибарама, где су нам гости били нешто старији, већ афирмисани српски песници, који су нас оцењивали и који су нам читали своје песме. Лазара Вучковића убрајам у ред вечито младих српских песника, као што су то били Бранко Радичевић, Јован Грчић Миленко, Војислав Илић, Милутин Бојић…

  • Да ли њихова дела заслужују да буду укључена у ризницу савремене српске културе?

Што се тиче плејаде косовско-метохијских песника њихова постигнућа не издвајам из свих постигнућа српских песника. Имају песама за антологије српске поезије и има их и у антологијама које сам ја састављао. Њихово песничко делање је утицало и на стварање албанских песника, хтели то да признају или не. То су чињенице.

  • Шта за вас као песника и човека значи Косово?

О Косову сам писао и певао. За прву антологију песама о Косову Момира Војводића писао сам и поговор. Заједно сам са Драгомиром Брајковићем 1989. године приредио Читанку Косовског боја, намењену најмлађим читаоцима коју је у великом тиражу објавио Завод за уџбенике.

  • Више пута сте истакли да српски народ у митиологији и у истинитом животу у велико верује у судбину коју је сам Бог одредио и предодредио српском национу. О чему је дубински смисао таквог веровања и како се одражава на географску одредницу – Косово и Метохију?

Вук каже да су митологије народне историје пре историје. Митологија историје Косова и Метохије у сагласности су међусобно. Онај Косовски стуб је велика вертикала нашег народа. Он је видљива наша земљина оса.

  • Ако би се правиле паралеле између грчке митологије и нашег мита и промишљања о Косову, које би то биле додирне тачке?

Превише је додирних тачака и зато би требала студија. Цитирам само оно што је Вук Караџић рекао за Хајдук Вељка: У вријеме Ахила и Милоша Обилића Вељко би јамачно био њихов друг. А у његово вријеме, ко зна да ли би се они с њим могли испоредити!

  • Како објашњавате нападе на овогодишњег добитника Нобелове награде за књижевност Петера Хандкеа?

Хандке је ушао у ред оних нобеловаца који су у 20. веку били савест човечанства: Ками, Сартр, Пинтер, Хандке…

  • Да ли ћете открити нашим читаоцима на чему данас радите?

Пишем, друго не знам. Пишем роман, кад буде – знаће се и наслов.

Р. Комазец 

Подели на: