КО ПРИЗИВА ДЕВЕДЕСЕТЕ?

Пише: Рада Комазец

 

 

Уколико желите да одбраните право, слободу и интегритет Србина на Косову и Метохији, Босни и Херцеговини или Хрватској, очекујте рециклажу старог пропагандног материјала из истих центара о наводном српском национализму. Исти они који су деведесетих продуковали неистине, лажи, рециклирају матрицу о опасности од српског национализма, иако је управо српски народ деведесетих највише страдао и етнички почишћен са својих вековних територија. Сатанизација и блаћење Срба метастазира од Загреба, преко Сарајева, Подгорице до Приштине и стављају Србију пред стална искушења и изазове. Није им доста што протераше Србе, а њихови налогодавци oсудише само српски војни и политички врх (сви остали су невини) већ настоје да у свакој прилици и на сваком месту оптуже Србију за нешто, за било шта… Мантра о српској кривици и Србима као лошем народу толико се одомаћила да се медији например у Хрватској, више баве Србијом и српским председником него сопственом државом, која се темељи на једнонационалном суверенитету, пошто је протерала своје грађане српске националности. У Босни и Херцеговини високи представници и Бошњаци чине све да унитаризују БиХ доносећи прописе на уштрб Републике Српске и Дејтонског мировног споразума, док истовремено заштиту Деjтонског споразума третирају као сепаратизам Републике Српске и увођење БиХ у стање деведесетих . Стална је потрага у РС за подобним Србима који ће пристати на слабљење Републике Српске. Дежурна задушна баба за тумачење свих дешавања који се тичу Србије и Срба је доказани србомрзац, последњи председник Председништва СФРЈ Стипе Месић који је гласно ускликнуо при крају мандата: „Ја сам свој посао обавио, Југославије више нема”. У европској и „демократској” Хрватској немилосрдно се уз помоћ правосуђа и фалсификата отима српска имовина као што се чини и на Косову и Метохији, а Срби ни криви ни дужни чаме у затворима јер се полаже вера у сваког сведока који оптужи Србина. Ако Србија проговори, авети из деведесетих је оптужују да живи у деведесетим, да звецка оружјем и хушка на рат. Осокољен из регионалних центара и подржан од истих који су деведесетих бомбардовали Србију због Албанаца, Курти прави паклени план како да оражаним акцијама заузме север наше јужне покрајине. И њему као и Хрватима и Федерацији БиХ за све је крива Србија и српски председник који наводно живе у деведесетим. Колико год српски председник позивао на мир и стабилност народа са којима вековима делимо исти животни простор, нормални дијалог се искључује а поверења нема. Шта год да напишу медији у Србији оптужују се да једностраном хушкачком реториком потпирују тензије, проналазе ратне непријатеље, распирују страх којим се учвршћују десничари. Да ли је пријатељ упуцао у леђа Софронијевића, да ли је пријатељ одузео милион и по парцела Србима у Хрватској, да ли пријатељ држи недужне Србе у казаматима, остаје без одговора код оних који призивају деведесете, иако је и неукој особи све одавно јасно. Дакле, што је дозвољено другима није и Србима. Не мирује ни такозвана грађанска опција у Београду да „долије уље на ватру” и оптужи сопствени народ и државу. Кажу да је криза у БиХ последица деведесетих и настојања РС да укине заједничке институције. Жале се на све стране да је Србија у деведесетим и да је неопходан њихов повратак на власт ради демократизације и европеизације Србије. Парометри којима се мери економија једне земље је бруто домаћи производ, плате, куповна моћ, запосленост и стање јавног дуга. Од економије црног тржишта, празних рафова, хиперинфлације, редова за хлеб деведесетих преко лоших приватизација, продаје друштвене и државне имовине након 2000. године Србија је последњих година доживела економску ренесансу. Деведесете су иза нас, а ми који смо тада живели старији смо три деценије. Напредују нове технологије, јачају нове светске силе а они са главама у деведесетим радују се повратку на Балкан ликова из деведесетих, који су палили фитиље и инструментализовали Албанце на ескалацију сукоба и рат ради отимања српске територије. Повратак на Балкан ликова из деведесетих обрадовало је и појединци у Београду очекујући да их ти „црни бомбардери“ доведу на власт.