уторак, 09. августа 2022. | 22:18
Најновије вести

Колашинци у новинарству и медијима

Ибарски Колашин – расадник новинара и посленика писане речи

 

На северу Косова и Метохије, у Ибарском Колашину (општина Зубин Поток), новинрство је зачето репортажама великог срског писца и приповедача Григорија Божовића (1880-1945) који је познат и као репортер „Политике“ пре Другог светског рата
Новинарство је професија која је од настанка живела од писања о другима а најмање је рекла о себи. Новинари су очи и уши света и временом су спознали сав значај и улогу своје професије и почели и сами да објављују књиге. На Косову и Метохији ово занимање је одувек било изазовно, тешко и ризично јер је јужна српска покрајина деценијама била трусно подручје Балкана због немира и ратова на овом простору.
На северу Косова и Метохије, у Ибарском Колашину (општина Зубин Поток), новинрство је зачето репортажама великог срског писца и приповедача Григорија Божовића (1880-1945) који је познат и као репортер „Политике“ пре Другог светског рата. Григорије Божовић је био и велики хуманиста, личност која је настојала да на просторима сукоба зближи припаднике различитих верских заједница и различите народе, Србе, Муслимане, Албанце па и Бугаре. Искуство живота у мултинационалној средини на Косову и Метохији, он је преточио у своја књижевна и репортерска дела, око 180 приповедака и 440 путописа.
Касније се у Ибарском Колашину као писац и новинар јавља и Миленко Јевтовић (1935-2014), магисатр журналистике и доктор филологије , рођен у Бурлатама подно Рогозне, који је најпре био новинар и уредник Радио Приштине а затим и главни и одговорни уредник листа „Јединство“ и издавачке делатности „Јединства“. На крају радног века био је директор Института за језик и култру Срба, Хрвата и Муслимана на Косову од њеног форимрања. У књижевности се јавио рано као песник, објавивши велики број песама у листовима и часописима, а потом је објавио три књиге приповедака које се баве животом човека Ибарског Kолашина. Приповетке су му превођене на стране језике, а књиге објављене на албанском и турском језику у Приштини.
Драгиша Бојовић рођен у месту Бање у Ибарскиом Kолашину је српски историчар књижевности, књижевни критичар, теолог, песник и професор Универзитета у Нишу је такође почео своју каријеру као новинар у „Новом свету“ у Приштини. Основну школу похађао у Бањама, Брњаку и Зубином Потоку, а средњу у Новом Пазару. Дипломирао на Филозофском факултету у Приштини, на Одсеку за југословенске књижевности и српскохрватски језик, 1988. године, магистрирао 1994. На истом факултету докторирао 2000. године. Објавио је 20 књига (од тога 2 књиге песама) и преко 90 научних радова. Учествовао је на 50 научних скупова међународног и националног карактера. Као теолог и познавалац прилика и Ибарском Колашину, својим делима дао је велики допринос завичају.
Песник и новинар Милан Михајловић рођен је у Косовској Митровици, али Ибарски Колашин сматра својим завичајем јер су му преци са подручја Ибарског Колашина а бавио се и новинарством и био дугогодишњи уредник. Радни век је започео као новинар у Радио Косовској Митровици, а од 2000 -2003 био је одговорни уредник ове медијске куће. Потом је радио као уредник културно-уметничког програма Телевизије Мост у Звечану. Од 2017. је директор Градске библиотеке „Вук Караџић“ у Косовској Митровици.
Зоран Влашковић Дугогодишњи је новинар и уртедник у листу “Јединство” који се до 1999. године штампао у Приштини. Вишеструки је добитник награде матичног листа за најбољег новинара године. Аутор је три књиге о Kосову и Метохији. Први је обишао караулу Kошаре после окупације Kосова и Мтохије од стране НАТО-а, први фотографисао немачке војнике окупаторских снага на бункерима из Другог светског рата које су такође Немци саградили на северу KиМ. Данас је сарадник многих гласила у Србији али и широм света где се издају листови на српском језику. Рођен је и живи у Kосовској Митровици али и он Ибарски Колашин сматра својим завичајем јер су му родитељи из тог краја. Завичају је дао велики допринос својим репортерским записима и фотографијама из готово свих села и насеља општине Зубин Поток. Милорад Добрић, дугогодишњи новинар и главни уредник најпознатије ревије за промоцију српског села, под насловом „Село“.
Славица (Јакшић) Ђукић, дугогодишњи новинар приштинског „Јединства“ рођена је у Ибарском Колашину. Радила је као новинар, редактор и уредник, а у време хиперинфлације од 1992. неколико година радила и рекламе за лист „Јединство“. Запажени су њени текстови о противправној приватизацији на Косову и Метохији по моделу КПА као и текстови о киднапованим и несталим лицима на Косову и Метохији. Аутор је неколико стотина интервјуа, чланака, колумни, репортажа и других новинарских облика који су објављени у „Јединству“ и на сајтовима других медија. Дала је значајан допринос упознавању јавности са српским ствараоцима са Косова и Метохије, са песницима, писцима, сликарима, драмским уметницима, вајарима, свештеницима, духовницима…
Биљана Биба Петровић, дугогодишњи новинар листа „Ало“ и публициста води порекло из Ибарског Колашина. Она је, поред осталог, аутор кратког љубавог романа „Зашто“ у којем је на врло уверљив начин указала на судбинске љубави између припадника различитих националности и вера које су унапред осуђене на неразумевање и пропаст. И преци Ранке Јакшић, уредника у редакцији документарног програма РТС-а, су пореклом из Ибарског Колашина. Ранка Јкшић пише поезију, а ових месеци је у Москви радила на снимању филма о Ани Јакшић Глиснкој, баки Ивана Грозног, првог руског императора који је имао српске прет ке. Познати југословенски и српски сниматељ, редитељ и сценариста Милорад Јакшић Фанђо који такође припада медијској сфери је старином из Колашина, одакле су му отац и дедови. Фанђо је поред Слободана Шијана, овогодишњи (2021) добитник Златног печата, највишег признања Југословенске кинотеке за допринос српској, југословенској и светској кинематографији.
У новије време на новинарској сцени са подручја Ибраског Колашина присутни су Милан Анђелковић, Иван Божовић, Јована Цветнић и друга имена младих новинара.
 Славица Ђукић

 

Подели на: