Косово остаје недовршени посао и извор нестабилности у срцу Балкана

ЕКСКЛУЗИВНО ЗА „ЈЕДИНСТВО‘‘ ГОВОРИ БИШИ РЕГИОНАЛНИ АДМИНИСТРАТОР КОСОВСКЕ МИТРОВИЦЕ ЏЕРАРД М. ГАЛУЧИ

 – Што се ЕУ тиче, нерешени статус Косова суштински представља отворену рану на њеним границама. Управо сада, Београд је на добитку пошто му се не може оспорити прихватање компромиса, јер је Приштина та која одбија да се укључи – каже Галучи

 

Као изузетан позна валац ситуације на простору који је ис товремено, под ин геренцијом Резолу ције УН 1244 и самопрокла мованог Косова дугогодишњи регионални администратор Косовске Митровице Џерард Галучи се врло радо одазвао да за „Јединство” одговори на неколико питања везаних за Косово. Галучи је пензионисани службеник америчке дипло матије и бивши регионални представник УНМИК-а у Ми тровици који живи у Њујорку.

• Како видите Косово данас, после 23 године од Резолуције 1244 СБ ОУН и 14 година од једностраног проглашења независности 2008. године?

– Остављајући по страни разне проблеме које су доса дашње косовске владе остави ле нерешеним – укључијући корупцију, организовани кри минал и привреду која се осла ња на новчана средства из ди јаспоре и страну помоћ – Ко сово стаје недовршени посао и извор нестабилности у срцу Балкана.

• Изгледа да Приштина не жели да примени Бриселски споразум постигнут 2013. и његове кључне делове везане за успостављање Заједнице општина са српском већином. Какав је Ваш поглед на то?

– Неуспех је ЕУ и САД да од гаје косовску владу способну да се ухвати у коштац са овим проблемима, уместо постиза ња одрживог, праведног ра звоја, однеговала је политич ки стил који игра на карту „па триотизма” и национализма. Успон Самоопредељења као владајуће партије у Приштини је очигледан резултат тог не успеха. Победивши на осно ву свог чврстог опредељења за албански национализам, сада шња влада има мало интереса да разводни своја негодовања тако што ће се чинити отворе ном за компромис са заједни цом косовских Срба.

• Амбасадори у Приштини су у супротности Резолуцији 1244, Бечкој конвенцији о дипломатији из 1961, Хелсиншком споразуму из 1975. као и ОЕСЦЕ принципима који проистичу из десет тачака Хелсиншког споразума. Ваше мишљење о томе?

– Утоку 2010. године Муђу народни суд правде утврдио је да Декларација о независности Косова, није ни легална ни про тивзаконита, јер међународно право не садржи забрану та квих декларација. Признање једне државе је једонстрани акт којим се признаје акт друге др жаве, такође нерегулисан ме ђународним правом.

• У којој мери је Косово данас зависно или независно?

– Доста чудно, мада се пот пуно ослања на ЕУ и САД – Ко сово и даље користи бенефите од употребе евра као своје до маће валуте и извози своје су вишно становништво у Европу – изгледа као да су ЕУ и САД ти који су зависни. Пошто су про пустили да дефинитивно реше питање статуса – РСБ УН – 1244 и УНМИК и даље егзистира ју – они изгледа нису у стању да наговоре Албанце да ураде било шта што они не желе да ураде. Тако је било и са неу спехом да се нађе компромис у вези српских избора који су управо одржани или пак по пи тању примене Ахтисаријевог плана који је требао да буде камен темељац подршке ЕУ и УН за једнострано проглаше ње независности. И ЕУ и САД би желеле да се ослободе „Ко совског проблема”. САД, свака ко, има много других места где би радије стационирала своје трупе. Али НАТО мора ту да остане све дотле док постоји ризик од нових покушаја при штинских власти да употре бе силу на северу. Што се ЕУ тиче, нерешени статус Косова суштински представља отво рену рану на њеним граница ма (уз ону са БиХ). Али, и ЕУ и САД изгледа да немају вољу да искористе значајне полуге – укључујући застој помоћи – ка ко би погурала компромисно решење са косовским Србима и Србијом. (Можда се сећају насиља 2004. године?). Упра во сада, Београд је на добитку пошто му се не може оспори ти прихватање компромиса, јер је Приштина та која одби ја да се укључи.

• Били сте Регионални администратор УНМИК-а за Косовску Митровицу – граду подељеном на српску – северну и, албанску – јужну општину. Како видите овој град данас?

– Људи у Северној Митрови ци живе у једној врсти „квантне државе” (вишедимензионалне, сложене, слојевите, прим. З. В.) где је живот од данас до сутра постао „нормалан”, мада је стварност око њих прилич но ненормална. Дивим се њи ховој истрајности и још увек ми то место недостаје. Једна од кључних тачака Ах тисаријевог плана, на коме сам радио, се односила на одредбе за Митровицу, које су укључи вале устаљене границе изме ђу севера и југа и специјалне компетенције за Северну Ми тровицу. Њихова имплемента ција заједно са другим битним елементима плана могла је да нормализује живот оних са обе стране Ибра. ЕУ и САД су одав но закасниле да то реализују. Зоран Влашковић