Крију архиве тзв. ОВК

За теме које су на столу у бриселским разговорима Београда и Приштине: проблеми расељених, нестали и економија, косовска страна нема интерес да се заиста реше, већ настоји да се преко њих претрчи и да се штиклирају као затворене, како би се стигло до питања које их једино занима, а то је статус Косова који би се запечатио правно обавезујућим споразумом.

 

Овакав закључак намеће се после три рунде експертских разговора којима посредује представник Европске уније за дијалог Мирослав Лајчак. Тако је током сусрета предлог Приштине био да се разговор о расељенима приведе крају декларативном изјавом да “две стране позивају све расељене да се врате”. Таква формулација избегла би улазак у суштину проблема због чега се расељени са Космета две деценије не враћају.
Шеф српске делегације Марко Ђурић, директор Канцеларије за КиМ, рекао је у петак да је приштинска страна у четвртак хтела да се дође до било каквог текста после ког би рекла да је ово питање затворено, а да се не помену права расељених, нити да се дефинишу финансијска средства за обнову кућа или стварање радних места:
Од њих смо, и то кроз осмех, чули да на Косову не постоји ниједан нерешен случај узурпираног српског стана. На то сам рекао да је управо то доказ да морамо правно да регулишемо њихову обавезу по том питању, јер је према извештају ОЕБС узурпирано 18.000 српских станова и кућа, а према нашим подацима и више. Такође, више од 500 српских породица 22 године не зна шта је са њиховим најближима и нису дошли до њихових тела, јер вероватно више нису живи.
Исто тако, како је пренео Ђурић, предводник косовске стране Скендер Хисени је тврдио да не постоје архиве тзв. ОВК, за које Београд тражи да се отворе. Српска страна их је демантовала стављајући на сто изводе из ових архива, као и књиге приштинских професора који се позивају управо на архиве ОВК:
– Они неће да се то помиње јер штите злочинце, већ и код ове теме траже некакву уопштену формулацију. Паушлано користе бројку од 20.000 силованих Албанки, док ми имамо имена и презимена отетих и расељених Срба, као и папире за целокупну српску имовину на КиМ. И код Приштине и код дела међународне заједнице постоји тенденција да се прелети преко важних тема без проналаска решења и зато неће бити лако ни на разговорима на високом нивоу.
Дијалог на политичком нивоу, подсетимо, прво ће се водити у Вашингтону 4. септембра, а три дана касније и у Бриселу. Да “после почетног елана”, преговори Београда и Приштине под окриљем ЕУ “болују од истих проблема” као и у ранијем периоду, констатовао је у петак “Дојче веле”.
– Међусобне оптужбе и опречне изјаве двеју страна су се наставиле. Једина ствар око које су се шефови делегација Београда Ђурић и Приштине Хисени сагласили после састанка у Бриселу, јесте да су “разговори били тешки” и да “друга страна није конструктивна”. Иако је специјални представник Лајчак ову рунду експертских разговора најављивао као “финализацију започетих тема”, питање несталих и расељених ће се, по свему судећи, вратити поново на сто 7. септембра, за када је заказан нови састанак лидера и отварање нових тема – наводи се у њиховом тексту.

Подели на: