Кроз усвојене закључке ЕУ позива Београд и Приштину да наставе дијалог

Министри спољних и европских послова ЕУ усвојили су данас закључке о Србији и другим земљама у процесу проширења, а одлука о отварају приступних преговора са Албанијом и Северном Македонијом пролонгирана је најкасније за октобар.

 

Савет ЕУ у својим закључцима о Србији наглашава да тренутни статус кво у дијалогу Београда и Приштине није одржив и да је “неопходно да се дијалог настави што пре”.

Од Београда се очекује да направи даљи напоре и допринесе успостављању “погодног окружења за вођење дијалога” што, према тексту документа, укључује “међународно и регионално ангажовање” и “уздржавање од потеза који могу бити протумачени као провокација”.

Министри ЕУ наглашавају да свеобухватни правнообавезујући споразум мора да реши “сва отворена питања у складу са међународним правом, ЕУ стандардима и да допринесе регионалној стабилности”.

Савет изражава жаљење што није било напретка на првом месту у изради статута Заједнице српских општина, али ни и у пуној примени заједничког управљања прелазима, енергетском споразуму, а констатује се да није дошло ни до отварања за саобраћај моста у Косовској Митровици.

У усвојеним закључцима министри су похвали, али охрабри Србију да настави са предузимањем даљих евроинтеграционих корака, настави постигнути напредак у области економских реформи, као и јачања сарадње у региону.

“Србија је наставила да ради на усклађивању свог законодавства са стандардима (ЕУ) у многим областима. Напредак у области владавине права, основних права као и нормализација односа Србије са Косовом остају основа и одредиће темпо приступних преговора”, наводи се у закључцима.

Србија се кроз министарске закључке позива да се фокусира на убрзање реформе у области владавине права са посебним фокусом на независност и ефикасност судства и борбу против корупције и прања новца.

Истовремено, власти у Србији су позване да обезбеде услове за слободу изражавања и независност медија.

Министарски закључци позивају и на пуно поштовање фундаменталних права у Србији, укључујући права најрањивијих групација и националних мањина.

Кроз закључке се подсећа и на важност решавања случајева ратних злочина пред домаћим судовима, као и на пуну сарадњу са Трибуналом у Хагу.

Београд је и овом приликом похваљен због наставка свог ангажовања у регионалним иницијативама и позван да настави досадашње напоре на јачању добросуседских односа.

Позитивно је оцењен и даљи напредак Србије у области економских реформи.

Министри ЕУ позивају Србију да усклади своју трговинску и енергетску политику са ЕУ стандардима, са посебним фокусом на тржиште гаса.

И ове године Савета ЕУ понавља потребу да Србија током свог процеса приступања ЕУ настави усклађивање спољне и безбедносне политике, али и визне политике са ЕУ.

Истовремено, Савет ЕУ поздравља активно учешће Србије у операцијама и мисијама у оквиру Заједничке безбедносне и одбрамбене политике.

Када је реч о отварају приступних преговора са Албанијом и Северном Македонијом, у закључцима се каже да “имајући у виду ограничено време које је на располагању и важност тог питања, Савет ће се вратити на ту тему како би се донела јасна и садржајна одлука што је пре могуће, а најкасније до октобра 2019. године.

Европски комесар за приступне преговоре Јоханес Хан каже да мањина земаља чланица није могла тренутно да подржи препоруку Комисије за отварање преговора са Скопљем и Тираном.

Он је упозорио да одлагање и недоношење одлуке о земљама које су испуниле све што је од њих тражено, доводи у питање кредибилитет ЕУ и њен утицај и подстицај на Западном Балкану.

”Проширење је стратешки инвестиција у мир, демократију, просперитет и безбедност Европе. Неодлучност и нерешавање нису опције, убеђен сам да ће све земље чланице моћи да дају јасне процене на основу нашег извештаја”, поручио је Хан.

Он је претходно упозорио да недоношење позитивне одлуке у ситуацији када су Скопље и Атина постигли историјско помирење и компромис око имена, не шаље добар сигнал ни Београду и Приштини који се такође кроз закључке ЕУ позивају да наставе дијалог и дођу до свеобухватног правно политичког споразума.